Zakon o stanovanju za rešenje komunalnog nereda

Samo u Beogradu ima skoro 12.000 zgrada koje niko ne održava. Među njima ima i onih koje su proglašene spomenicima kulture. Sedam hiljada liftova treba da se zameni. U zavođenju komunalnog reda trebalo bi da pomogne novi Zakon o stanovanju, koji je inicirao grad Beograd.

Glavna turistička ponuda evropskih prestonica su stara zdanja koja odslikavaju njihovu istoriju, a njihovom održavanju se poklanja velika pažnja. U Beogradu turisti gledaju i ruševine od NATO bombardovanja i oronule fasade koje su i opasne za prolaznike.

Nedavno je pala fasada u jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu i to po treći put, srećom, niko nije povređen.

Stanarka Olivera Šamšalović kaže da se oseća ugroženom i nekada obilazi oko zgrade u širokom luku.

Zamenik predsednika Saveta stanara Irina Maslovarić kaže da kome god da su se obraćali kada se nešto desilo nisu dobijali odgovor, tako da su vezanih ruku već nekoliko godina.

Zgrada je podignuta početkom prošlog veka i stavljena je pod zaštitu kao spomenik kulture.

Na području Beograda nalazi se 374 spomenika kulture, najveći broj je u centru i uglavnom su u jako lošem stanju. Stanari koji su za njih odgovorni, najčešće nemaju sredstava za održavanje. U tome će im pomoći Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Nela Mićović kaže da ako je zgrada spomenik kulture, to ne znači da će biti skuplja.

"Ako je neki objekat proglašen spomenikom kulture, Zavod će uraditi besplatno i to već čini poslednje dve godine uslove i saglasnost za projekat rekonstrukcije fasada", kaže Mićovićeva.

Do sada je urađeno 10 projekata, a u toku je izrada još 70 za objekte koji su pojedinačno proglašeni spomenicima kulture i za one koji su u zaštićenim celinama u centru prestonice.

Novi zakon će omogućiti pomoć grada i u rekonstrukciji svih drugih zgrada.

Gradski menadžer Beograda Goran Vesić istakao je da se problem fasada rešava na dva načina.

Kako kaže, kada su u pitanju zgrade u javnoj nameni, tu će postojati zakonska obaveza, pa će lokalna samouprava, javna preduzeća, banke morati da održavaju svoje fasade.

"Kad su u pitanju stanari, omogućili smo da možemo da krenemo u zajedničke programe gde će grad uložiti deo sredstava. Oni će uložiti drugi, veći deo sredstava i oni će kroz Infostan kroz dugi niz godina moći da isplaćuju i da tako uređujemo fasade", kaže Vesić.

Zakon bi trebalo da omogući i bržu popravku liftova, rešiće se problem ravnih krovova. Ukoliko stanari ne formiraju skupštine stanara opštine će postavljati upravitelje.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 31. avg 2015, 12:15) - Бојан из СРН'е [neregistrovani]

Доста са разсипањем државног новца!!!

Наравно да треба средити те дивне фасаде, требало је већ одавно да се то важно питање реши, али неможе то да финансира или само и суфинансира држава.

Није могуће да обични порезни обавезник са југа србије са маргиналном платом финансира фасаду једног пензионера у 120 квадрата стан у центру Београда који вреди 250-хиљада евра.

Просто решење је увести закон да свако мора у одређеном року да уреди своју фасаду да буде пристојног изгледа и пре свега сигурна за пролазнике. Власник који то не учини у одређеном року плаћа високу казну која сваки пут расте.

А ако неко нема просто новца да реконструкцију фасаде плати, ће морати просто да прода свој драгоцењен и пре свега вредан стан или кућу у центру града и узме себи нов стан на периферију плус велики део новца који му остаје поред тога.

Морамо престати са разсипањем новца порезног обавезника и са тиме поштовати и пре свега људе који једва имају за живот и ипак некако надмире своје порезне обавезе.

(ponedeljak, 31. avg 2015, 09:37) - anonymous [neregistrovani]

Urađeno?

Ne vidim zaista šta je to urađeno. A po ovoj logici ništa u Srbiji nema državno vlasništvo već je svaka zgrada vlasništvo stanara... Još jedan tipičan primer propadanja prelepog zdanja jeste stara zgrada Poštanske štedionice u 29. novembra. O kosančićevom vencu ne treba ni govoriti...