Građanska solidarnost nedovoljna za pomoć migrantima

U Srbiju svakodnevno dolaze ljudi koje je neka tamošnja oluja oterala iz svojih domova na Bliskom Istoku. Iako im je naša zemlja usputna stanica na putu ka EU, ovde ih ima sve više a pomoć im je sve potrebnija. U toku je nekoliko humanitarnih akcija prikupljanja hrane, vode, odeće, ali čini se da to nije dovoljno. Pomoći nema za sve.

Beograd im je usputna stanica na neizvesnom putu ka Evropskoj uniji, a onima koji dane provode u parku neophodno je sve - hrana, odeća, sredstva za higijenu.

"Ovde sam tri dana. Nije bilo hrane, dobio sam samo jednu kafu sinoć", kaže jedan migrant. Drugi se pak žale zbog dece za koju nemaju mleka.

Poslednje dve nedelje dvadesetak volontera Centra za pomoć obilazi izbegle.

"Mi ne možemo da damo hranu i piće svima, nego jednom malom delu ljudi, ali mislim da je pažnja i osećaj da je neko došao da ih poseti važnija od novca, hrane i toga što mi donosimo", kaže volonterka Nikolina Bjelić.

Građani su se sami javili sa željom da pomognu, ističu u Centru.

"Ljudi ne žele da se slikaju, ne žele da pričaju o tome, ali često zovu našu kancelariju da donesu pomoć. To ne sme da prođe neopaženo i to je za svaku pohvalu. Sada je pitanje sistema da reaguje, solidarnost građana može donekle da pomogne ali za ove brojke koje dolaze potrebna je pomoć države i Crvenog krsta", kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Solidarnost Beograđana vidljiva je na delu, saglasni su organizatori još jedne humanitarne akcije, koju je organizovao "Mikser", a koja je simbolično počela na dan obeležavanja dvedesetogodišnjice operacije "Oluja". Trajaće, kažu, dok god bude trebalo.

"Neko opšte mišljenje koje je vladalo među građanima Beograda jeste da uglavnom oni ignorišu problem, okreću glavu i ne čine ništa. Međutim, po našem iskustvu trebao je samo jedan mali poziv i veliki broj građana se uključio", kaže Ivana Zarić, predstavnica "Miksera".

Prihvatni centar u Preševu uglavnom je prva stanica izbeglima, a procene su da ih dnevno u našu zemlju uđe 1.000. Nekima je obezbeđen i obrok.

"Od Crvenog krsta i UNHCR-a dobijamo po 400 obroka dnevno. Pošto je taj broj već veliki, imamo kriterijume - uveli smo bonove, dajemo ženama i deci do 10 godina i oni su pokriveni tim bonovima", rekao je Ahmet Alimi iz Crvenog krsta u Preševu.

Preko 62.000 ljudi je u ovoj godini zatražilo azil, a isto toliko ih je prošlo kroz Srbiju. Talas izbeglica bi, prema procenama stručnjaka, mogao da potraje još šest meseci.

broj komentara 4 pošalji komentar
(petak, 14. avg 2015, 22:50) - anonymous [neregistrovani]

bravo

ovo mi se sviđa

(petak, 07. avg 2015, 12:16) - Арсеније Дангубић anonymous [neregistrovani]

Треба им помоћи, али и контролисати

Треба им заиста и људски и хришћански помоћи јер и кроз то постајемо велики и пред Богом и пред другим народима, али и строго контролисати све који су војно способни да се међу њима не убацују на овај начин и исламски терористи !!!

(petak, 07. avg 2015, 10:11) - anonymous [neregistrovani]

Izbeglice

@ponosan
U redu je sto si ponosan, ali te izbeglice nose sa sobom par hiljada evra, jer niko za džabe neće da ih preveze počev od sopstvene zemlje pa na dalje. Iskreno treba žaliti one koji nemaju takvih mogućnosti.

(petak, 07. avg 2015, 09:01) - глас разума [neregistrovani]

поносан на свој велики народ

Како рече Обилић у филму Косовски бој... "тиме уписујем границу између тебе и мене" тако је наш народ опет показао своје велико и непобедиво срце, одвајајучи оно мало што може од своје сиротиње да помогне људима у невољи, јер добро знамо како невоља изгледа и колико значи и најмањи знак пажње и подршке људима који су изгубили све што су стварали целог живота. Има нас разних и свакаквих, неки протерују стотинехиљада људи и славе сваке године уз неконтролисане изливе фашизма и примитивизма, док опет неки други од уста одвајају да помогли људима непознатим и страним у невољи... Поносан сам на велико срце мог великог народа!