Šteta od klimatskih promena pet milijardi evra

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković kaže da se ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. godine u Srbiji procenjuju većim od pet milijardi evra. Ističe da je više od 70 odsto gubitaka izazvano sušom i visokim temperaturama.

Snežana Bogosavljević Bošković je, na javnom slušanju koje je organizovao Odbor Skuštine Srbije za zaštitu životne sredine, rekla da su poplave potekle godine prouzrokovale takođe velike štete i da procene pokazuju da će za sanaciju biti potrebno više od 1,3 milijarde evra, prenosi Tanjug.

Cilj resornog ministarstva je da do kraja godine izradi procene dugoročnih investicija u prioritetne akcije za smanjenje rizika i adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, rekla je Bogosavljević Bošković.

Ministarka je navela da će te procene biti izrađene na osnovu analiza pogođenosti, pre svega, u sektorima hidrologije i vodnih resursa, šumarstva i vodoprivrede. 

Kako je rekla, izrada strategije borbe protiv klimatskih promena jedan je od prioriteta i plan je da se do kraja 2018. godine definišu ciljevi smanjenja efekta promene klime na nacionalnom nivou.

Bogosavljević Bošković je istakla da je Ministarstvo načinilo procene mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine.

"Ove procene će u predstojećem periodu biti dodatno analizirane sa Evropskom komisijom, i nakon usvajanja od Vlade dostavljene Konvenciji. Prema ovim procenama, nivo emisija u 2030. godini kreće se od porasta emisija za 4,3 odsto do smanjenja od 9,8 odsto u odnosu na emisije 1990. godine", rekla je ministarka.

Navela je da Srbija sa svojim ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte ne doprinosi značajno globalnim emisijama, ali da je ona u 2013. smanjena za 3,5 odsto u odnosu na 2010. godinu i 25,1 odsto u odnosu na 1990.

"Suštinski verujemo da je potrebno učiniti maksimalne napore kako bi mogućnosti smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte bile takve da maksimalno doprinose globalnoj borbi protiv klimatskih promena, ali da ne ugrožavaju nacionalne interese i ciljeve razvoja", rekla je ministarka na javnom slušanju "Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU - izazovi, odgovori i mogućnosti".

Podsetila je da je borba protiv klimatskih promena jedna od najbitnijih tema međunarodne zajednice, posebno ove godine, jer se očekuje usvajanje novog međunarodnog dogovora o obavezama za period posle 2020. godine.

"Pored obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Ministarstvo u saradnji sa drugim institucijama Vlade, ali i predstavnicima privrede i nevladinih organizacija i uz finansijsku i tehničku pomoć Evropske unije, započelo je uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte i ostalih informacija od značaja za klimatske promene", rekla je Bošković.

Dodala je da je to značajno kako sa aspekta usaglašavanja nacionalnog sa zakonodavstvom Evropske unije, ali i zato što će omogućiti sistematsko i kontinuirano prikupljanje podataka, kao osnov za analizu i unapređenje politika i mera koje doprinose borbi protiv klimatskih promena.

Bogosavljević Bošković je zaključila da je izrada strategije borbe protiv klimatskih promena jedan je od prioriteta i "da ćemo do kraja 2018. godine imati jasno definisane ciljeve i načine njihovog postizanja, a kako bi smanjili efekte promene klime na nacionalnom nivou, ali i doprineli globalnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, na ekonomski isplativ način".

Šef odseka za klimatske promene u Ministarstvu Danijela Božanić predstavila je prvi dvogodišnji ažurirani izveštaj Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime ukazujući da je ukupna emijsija gasova sa efektom staklene bašte u 2013. godini iznosila 62. 520 Gg i ona je smanjena za 3,5 odsto u odnosu na 2010. godinu i 25,1 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Prema podacima za tu godinu, energetski sektor čini 79,4 ukpnih emsijija gasova, a prate ga sektori poljoprivrede i korišćenje zemljišta, sektor otpada i industrijskih procesa i korišćenja proizvoda.

Najzastupljeniji od gasova sa efektom staklene bašte bio je ugljen-dioksid, zatim metan, potom azotsuboksid, rečeno je na skupu.

broj komentara 0 pošalji komentar