Znakovnim jezikom protiv barijera u komunikaciji

Srbija uskoro dobija prvi zakon o upotrebi znakovnog jezika, koji gluvim i nagluvim osobama treba da pomogne u prevazilaženju barijera u komunikaciji, pre svega u javnim službama. Tumači za znakovni jezik dobiće status profesije i ubuduće će se i formalno obrazovati.

Donošenje zakona o upotrebi znakovnog jezika samo je početak borbe za bolji život gluvih i nagluvih. Sprovođenje je veći izazov, a uz to je neophodno i veće razumevanje društva.

"Uvek se traži od zajednice gluvih da se prilagode društvu, a društvo ne želi da se prilagodi gluvima i da im omogući da se uključe u društvo, i oni treba da nauče kako da rade sa gluvim osobama", kaže potpredsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije Suzana Maslać Matović.

Zakon će omogućiti tumačima znakovnog jezika da se formalno obrazuju. Kažu da je to neophodno, jer učenje na kursevima i obukama nije dovoljno, a može biti i rizično.

"Ukoliko angažujete tumača za neki lekarski pregled, specijalistički pregled, ukoliko on nije specijalizovan za oblast može doći do nekih pogrešnih informacija i pacijent može biti pogrešno informisan. To zaista može biti ponekad i opasno po život", naglašava Desanka Žižić iz Asocijacije tumača srpskog znakovnog jezika.

Zakon bi trebalo bi da olakša svakodnevni život gluvih i nagluvih osoba.

"Gluve i nagluve osobe sada dobijaju pravo da u svim oblicima života imaju mogućnost da, ukoliko ne mogu da se sporazumeju na bilo koji drugi način, od čitanja usana do pisanja, da će imati obavezu da dobiju odgovarajućeg tumača koji će im pomoći da stupe u komunikaciju sa kim god je to potrebno", podseća Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

Prvi gluvi poslanik u mađarskom parlamentu, u kojem je sličan zakon usvojen od 2009. godine, kaže da na putu ka boljem životu osoba sa oštećenim sluhom ima još posla, ali i da im je Zakon dosta pomogao.

"Te 2009. godine kada smo usvojili Zakon imali smo jednu godinu da mediji obezbede dva sata titlovanog programa, 2011. godine dnevno četiri sata. Na taj način smo obezbedili da program potpuno bude titlovan od šest ujutru do ponoći, program je ili titlovan ili preveden na mađarski znakovni jezik", ukazuje poslanik u mađarskom parlamentu doktor Gergelj Tapolcai.

Prema zakonu koji će se uskoro naći u Skupštini Srbije, elektronski mediji nemaju rok do kada moraju da prilagode svoj program potrebama osoba sa tim invaliditetom.

U Savezu gluvih i nagluvih kažu da će se boriti da se to, ali i druga osnovna ljudska prava, realizuju što pre kako bi bili ravnopravni članovi društva.

Prema nekim procenama u Srbiji živi najmanje najmanje 30.000 gluvih i nagluvih osoba. 

broj komentara 0 pošalji komentar