Rehabilitovan Dragiša Cvetković

Okružni sud u Nišu, na zahtev porodice, rehabilitovao bivšeg jugoslovenskog političara i gradonačelnika tog grada Dragišu Cvetkovića.

Odlukom Okružnog suda u Nišu poništena je odluka Državne komisije demokratske Federativne Narodne Republike Jugoslavije, od 15. septembra 1945. kojom je Dragiša Cvetković proglašen državnim neprijateljem i ratnim zločincem.

(Insert iz filama "Pravo na istinu" Jovice Krstića)

Zahtev za rehabilitaciju Cvetkovića podneli su njegovi potomci, a postupak je do sada "tapkao u mestu", jer je nedostajao dokument Državne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora od 15. septembra 1945. godine, kojim je Cvetković proglašen ratnim zločincem.

Književnik Vidosav Petrović iz Niša rekao je ranije da on nije mogao da pronađe dokument, u vreme kada je pripremo knjigu o Cvetkoviću "Dragiša Cvetković - njim samim", objavljenu 2006. godine.

Petroviću je rečeno da bi ključni dokument mogao da se nalazi "među 500 dokumenata koji nisu ustupljeni arhivima, već su zadržani u visokim državnim institucijama - iz operativnih potreba".

U istoriji, Cvetković je prepoznavan kao potpisnik Protokola o pripajanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu u palati Belvedere u Beču, 25. marta 1941. godine, što je bio povod za proteste dva dana kasnije i obaranje njegove vlade.

Cvetković, koji je tokom nemačke okupacije živeo u Niškoj Banji i koga su Nemci više puta hapsili, pobegao je iz zemlje i posle rata živeo u Parizu, odakle je u nekoliko polemičkih rasprava branio potpisivanje Trojnog pakta, navodeći da su sile osovine Jugoslaviji garantovale neutralnost.

Odbornici Skupštine grada Niša pre dve godine doneli su odluku da ulicu Božidara Adžije preimenuju u Ulicu Dragiše Cvetkovića. Cvetković je umro je u Parizu 1969. godine, i sahranjen na srpskom delu vojničkog groblja.

broj komentara 31 pošalji komentar
(ponedeljak, 05. okt 2009, 18:30)
anonymous [neregistrovani]

Sramota

Alo ljudi gde mi zivimo??? Da je Jugoslavija pristupila Trojnom paktu, ne samo da Nemci nebi napravili svoje jake baze nago bi posle rata Sovjeti usli u zemlju i kaznili nas kao i Madjare i Nemce (istok). To zasto komunizam ukida religiju ne znam ali znam da smo svi ziveli slozno, da je svako ima stan, kola, isao svake godine na more. Meni je jako zao kad cujem kako pljujete po svemu sto su komunisti ucinili, stvorili su jednu od najjacih zemalja sveta. Stvorili su nesvrstane i svim siromasnim zemljama u Africi i Aziji pomagali. Oni su drzavu iz pepela, propalu drzavu skroz, uzdigli i napravili ekonomsko jaku drzavu i drzavu najsrecnijeg naroda... Najgore je sto pola vas sto pljujete nije ni zivelo tada, niko vas nije ucio kako je bilo, nego ste sami po pricamam amera i filmova to skontali , to ameri i hoce da nas sve posvadjaju...

(ponedeljak, 28. sep 2009, 22:37)
Eliza [neregistrovani]

Posle toliko godina

Jedan politički pokušaj da se izbegne tragedija iskorišćen je za satanizovanje ličnosti koja je sprovodeći odluku vlade taj pokušaj učinila. U vrtlogu dogadjaja koji su, savršeno organizovani od strane engleske obaveštajne službe, usledili posle potpisivanja protokola, komunistička partija je iskoristila pometnju i postavila se na čelo kolone. Kasnije, sve je bilo lako, fabrikovanje laži, održavanje terora - svakog 27. marta gradjani su podsećani da moraju biti lojalni jer ako nisu eto kako će proći, itd..... Zaboravilo se da je Odluka neke tamo državne komisije nepostojeća, tj. ne može se nigde naći - da je to ustvari vrhunska laž jednog rukovodstva, jedne partije koja je svoju vladavinu zasnovala na "ćoravoj kutiji", nestanku mnogih koji su pozivani na saslušanja ili hapšeni, a posle ih više niko nije video, na proglašavanju ljudi za izdajnike i narodne naprijatelje da bi im se oduzela imovina, na ..., više nije ni važno na čemu sve, zna se da je u osnovi vladavine te partije, komunističke partije Jugoslavije - laž. D. Cvetković je život u emigraciji živeo u Parizu, u vreme Šarla De Gola, čoveka koji je bio vodja francuskog pokreta otpora i posleratni predsednik Francuske, od pomoći koju mu je dala francuska vlada, a sahranjen je na vojnom groblju u Tijeu sa počastima koje su išle uz legiju časti koju je dobio od države Francuske. To se takodje znalo u Beogradu. I pored toga svakog 27. marta slusali smo o izdajstvu i fašizmu, a u maju smo gledali sletove u čast Titovog rodjendana. Vrhunski - ko hoce da uči od Tita zaista ima o čemu, od licemerja do podlosti pa ispočetka. Borba protiv fažizma u ovoj zemlji samo je iskorišćena za učvršćivanje vladavine čoveka čiji identitet se ustvari ne zna. Još jedna laž. Koliko li će ih još izaći ispod tepiha?

(subota, 26. sep 2009, 13:28)
anonymous [neregistrovani]

tesko je

tesko je ljudima da prihvate da ih je neko 50 godina lagao i da su oni verovali u te lazi,ali to je Kusturica bas lepo opisao u Podzemlju.Ko nece da prihvati pravu istinu verovace do kraja zivota u komunisticke lazi iaoko mu negde u podsvesti stoji da se mozda malo zeznuo,ali tesko je da se prizna.

(subota, 26. sep 2009, 08:15)
anonymous [neregistrovani]

Ne slazem se

Iako stvarno cijenim NOB i njegujem tu tradiciju, ipak se ne moze neko optuziti da je ratni zlocinac samo zato sto je nastojao napraviti sporazum sa nacistima kako bi izbjegao rat. Pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu je nas obavezivalo ni na sta. Nismo morali ni rat da objavimo Saveznicima, a kamoli da aktivno ucestvujemo u njemu. Nije ta vlada imala pretenzije na neke strane zemlje, niti zelju da sprovodi rasnu politiku, vec iskljuciv cilj da spasi drzavu (drzavu po njihovoj mjeril, ali to je druga prica) i izbjegne prolivanje krvi-nisu tu postojali neki osvajacki ciljevi ili slicno, kao u Bugarskoj i Madjarskoj.

(subota, 26. sep 2009, 07:38)
Milovan [neregistrovani]

Državni neprijatelj i ratni zločinac

Svi vi gospodo koji komentarišete ovu odluku suda govorite o moralno-etičkim aspektima pitanja biografije Dragiše Svetkovića. Niko nije posmatrao zakonski aspekt. Jer ono što u moralno-etičkom pogledu nije dozvoljeno, zakonski može biti sasvim čisto. Mene samo interesuje koja je argumentacija za kvalifikaciju kojom je osuđen Dragiša Cvetković: državni neprijatelj i ratni zločinac.

Potpisivanje trojnog pakta je bio jedan politički pokušaj, čist manevar da se izbegne rat i sve ono što on donosi. On je davao obećanje da će Jugoslavija biti "ostavljena na miru" ako nemačke trupe propustimo prema Grčkoj. Onda je to bio krajnje nečastan potez i automatski je stavljao Jugoslaviju na stranu Nemačke u ratu, a ne u neutralan položaj. Jugoslavija i njena imovina bi postala ratni cilj saveznika (doduše i kao okupirana zemlja sa statusom saveznika Engleza i Amerikanaca bili smo bombardovani više puta). Ali to su moralna a ne zakonska pitanja jer u samom činu potpisivanja pakta nema nikakvog neprijateljstva prema vlastitoj državi.

Pogledajte definiciju ratnog zločina, pa navedite primere takvih postupaka Dragiše Cvetkovića za koje bi se moglo reći da je ratni zločinac. On rat niti je izazvao niti dozvao. Da li je nekog ubio ili potkazao Nemcima za vreme okupacije - to je sud cenio.

Ja Dragiši Cvetkoviću mogu da zameram na etičko-moralnom planu ali priznajem da se "pekao" između dve vatre i da mu nije bilo lako da donosi odluke. Pogotovo što je imao princa Pavla iznad glave. Pa sad zamislite, kad je princ Pavle, engleski džentlmen u srpskoj zemlji, tako reći Englez, video mogući izlaz u potpisivanju pakta, kakav je to snažan argument bio za Cvetkovića. A verujem da ga nije potpisao voljno. I ne bih rekao pod pritiskom ovog ili onog, najviše pod pritiskom situacije. A svako ko hoće da bude sudija i sudi drugima prvo neka se stavi u poziciju tog kome sudi. I neka ima na pameti: njemu je kao sudiji lakše jer za razliku od osuđenog, on ipak kao sudija zna bar jedan mogući ishod celog događaja!

(subota, 26. sep 2009, 01:27)
anonymous [neregistrovani]

Marks?

Nije to bas tesko shvatiti. Pa mnogi Englezi su na vreme shvatili da ih primena Marksove teorije ne bi dovela do, recimo, ove ekonomske krize koju sada prezivljavamo.

(subota, 26. sep 2009, 01:05)
anonymous [neregistrovani]

Biografija

Rodio se u Nišu, od oca Jovana, koji je poreklom iz Dadinca kod Vlasotinca i majke Zojice Steriadis koja je bila Cincarka. Otac mu je učestvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz Prvog svetskog rata izašao je kao potpukovnik.

Dragiša Cvetković je i sam učestvovao u Balkanskom ratu. Jedno vreme živeo je u Švajcarskoj i Francuskoj gde je prihvatao srpske ranjenike, studirao medicinu i tehniku, da bi 1934. godine završio studije prava u Subotici.

Došavši iz Evrope u tada seljačku Srbiju Dragiša Cvetković bacio se na reforme. O tome svedoče njegovi govori i dokumenta iz skupštine, gde se borio za rešavanje socijalnih problema, minimalnih nadnica, kolektivnih ugovora, smanjivanje dažbina, prezaduženosti seljaka. Bio je oštar kritičar poslodavaca, tražio je skraćivanje radnog vremena, ograničeno angažovanje dečije radne snage i povlastice za invalide. Podigao je mnogo invalidskih domova i formirao berze rada.

U tri mandata bio je gradonačelnik Niša. Ministar vera postao je 1928. godine, da bi po uvođenju diktature 6. januar 1929. godine ostao bez obe funkcije. U listu "Niška slobodna tribina", koji je sam pokrenuo, pisao je protiv diktature, zbog čega je hapšen, a list zabranjen.

Važan potez povukao je 1934. godine, kada je u svojoj vili na brdu Gorica u Nišu okupio opozicionu elitu Jugoslavije, na tajni dogovor o ujedinjenju svih stranaka sličnih političkih programa. Tako je stvorena Jugoslovenska radikalana zajednica (JRZ), koja je pobedila na izborima 1935. godine.

Posle tih izbora, još jednom je bio gradonačelnik Niša, predsednik poslaničkog kluba JRZ, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i v. d. ministara za fiziko vaspitanje naroda, a kratko, zamenik ministra pravde i sve to u vladi Milana Stojadinovića u periodu 1935-1939. godine.

1936. godine zajedno sa Mihom Krekom osnovao je Jugoslovenski radnički savez (JUGORAS) objedinjavanjem radničkih sekcija Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Dragiša Cvetković je izabran za voću saveza, dok je Milan Stojadinović postao predsednik novog sindikata. Glavni cilj osnivanja saveza bio je stvaranje "radničke staleške organizacije" radi saradnje s poslodavcima i vladom i rušenje levičarskog URS-ovog sindikalnog pokreta.

Dragiša je učestvovao u rušenju vlade Milana Stojadinovića 1939. godine, posle čega postaje novi predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, a nešto kasnije uspeo je da u novoj vladi uključi Hrvate. Izvršio je federalizaciju Jugoslavije putem stvaranja Banovine Hrvatske u dogovoru sa hrvatskim političarem Vladkom Mačekom. Ovaj dogovor je nazvan Sporazum Cvetković-Maček i nastao je u jesen 1939. godine.

Dragiša je sa ministrom spoljnih poslova Cincar-Markovićem putovao u Nemačku 13. februara 1941. godine, gde je pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke fon Ribentropom i samim Hitlerom, ali nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, objašnjavajući da za to nije ovlašćen.

Nekoliko nedelja kasnije 25. marta 1941. godine po odluci Krunsko saveta. Dragiša Cvetković, Ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković i nemački Ministar inostranih poslova fon Ribentrop u dvorcu Belvedere u Beču potpisuju protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila osovina. Njegov osnovni cilj bio je da izbegne rat, a potpis na dokument je stavio pod pritiskom Krunskog saveta i kneza Pavla, koji takođe želi da očuva neutralnost Jugoslavije u ratnom sukobu koji se razbuktavao.

(petak, 25. sep 2009, 23:23)
anonymous [neregistrovani]

Dodatak

Samo bih dodao jedno svedocenje, pokojnog Desimira Tosica, inace ucesnika demonstracija 1941, u kome on iznosi da parola "Bolje rat nego pakt" i nije bila najvise zastupljena toga dana i da se najvise klicalo Kralju.

(petak, 25. sep 2009, 22:49)
. [neregistrovani]

.

Добро је што је ослобођен ,,кривице''.
Из овог исечка његовог говора, може се доста закључити о њему, али и о ономе како је тада било.
Врло је приметно, колико су се ствари мало промениле...
Он прича о заштити радника и о томе како они који имају, не треба да тлаче, оне који раде за њих.
Доста коментара овде се исмејава, како су тада неки наши испали ,,шарани '' и како су слепо слушали оне који су само гледали своју корист и како су их неки наводили да раде нешто што није било у интересу Срба.
Као што неко овде написа, историја још траје...
учити на својим, али и на туђим грешкама још никоме није донело ништа лоше!

(petak, 25. sep 2009, 21:43)
anonymous [neregistrovani]

pravda za premijera

konacno da utisamo komunisticke glasove u ovoj zemlji, jos samo da mu se vrati slika medju sve premijere koje je Srbija imala, a koju je ministar policije skoro uklonio iz zgrade vlade, bravo za sud, pravda je pobedila