Maternji jezik se mora negovati

Briga o maternjem jeziku, briga je svakog ozbiljnog društva. Dan Maternjeg jezika obeležava se 21. februara kao Dan maternjeg jezika u znak sećanja na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

U Kovačici, gde se već 15 godina obeležava, otvorena je izložba i pročitana poruka Irine Bokove, generalne direktorke UNESKA.

U Kovačici dve veka zajedno žive Slovaci, Srbi, Mađari i Rumuni. U eri novih tehnologija, kaže član Evropskog parlementa Eduard Kukan malo ljudi govori svojim maternjim jezikom i zato mu je drago što Vojvodina čuva tradiciju i neguje različitost.

Predsednica republičkog parlamenta, Maja Gojković istiće važnost širenja svesti o značaju višejezičnosti.

Ona je, otvarajući izložbu, istakla da je Srbija posvećena ostvarenju prava nacionalnih manjina i očuvanju njihovog identiteta, kao i da je prepoznala značaj negovanja jezika nacionalnih zajednica kao preduslov ostvarenja tih prava.

Prema njenim rečima, očuvanje jezika zapravo je briga o kulturi, tradiciji i identitetu naroda, a negovanje višejezičnosti doprinosi bogatstvu sveta.

Predsednica skupštine je iskazala posebno zadovoljstvo što se Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava u Kovačici, gde zajedno žive Slovaci, Srbi, Rumuni, Mađari, Romi i druge zajednice, uvažavajući i poštujući jezik i kulturu svojih komšija, a istovremeno negujući svoj identitet.

Naglasila je da je upravo glavna poruka dana, u kojem se obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika, širenje svesti o jezičkoj i kulturnoj različitosti.

Napominjući da je UNESKO ove godine fokus stavio na "Inkluzivno obrazovanje putem jezika", Gojković je podsetila da se u Srbiji, u mestima gde žive pripadnici nacionalnih manjina nastava u školama, pored srpskog, odvija na još osam jezika, dok se još šest manjinskih jezika izučava u okviru predmeta Maternji jezik.

U Novom Pazaru Bošnjačko nacionalno veće organizovalo je seminar stručnog usavršavanja za vaspitače, učitelje i nastavnike bosanskog jezika pod nazivom Istorijski konitinuitet bosanskog jezika".

A jeziku u čast Filološki fakultet Beogradskog univerziteta otvorio je vrata potencijalmim brucošima. Trenutno se tu školuje više od deset hiljada studenata.  

Srpski jezik mora se negovati

Na Međunarodni dan maternjeg jezika u Ministarstvu prosvete ističu da se zvanični, srpski jezik mora negovati kroz sve predmete, što trenutno nije slučaj, i ukazuju na gotovo svakodnevni upliv stranih reči.Svedoci smo da ima nastavnika koji, možda zbog obima predmeta, ne stižu da neguju maternji jezik na svom času, rekla je Tanjugu pomoćnica ministra prosvete Zorana Lužanin.

Ministarstvo je, kako kaže, pokrenulo aktivnosti na standardizaciji pisma, kako bi na primer, deca u prvom razredu iz svih bukvara na isti način učila kako se pišu slova.

Učitelji ukazuju da se slova ćirilice razlikuju od bukvara do bukvara.

Konkretno, slovo "š" negde se piše sa crtom, negde bez. Slova se razlikuju i u zavisnosti od fonta, što sve zbunjuje decu.

Ministarstvo je, takođe, od stručnih društava zatražilo da naprave pojmovnik uz svaki predmet, jer smo svedoci da svakodnevno stižu nove reči iz stranih jezika.

Ona ukazuje da i kod inicijalnog obrazovanja nastavnika jedan od predmeta treba da bude maternji jezik, bez obzira što će neko na primer biti profesor matematike.

Lužanin podseća da naši udžbenici sadrže različite nazive za iste pojmove.

U jednom udžbeniku sreće se pojam "kružnica" a u drugom kružna linija, a nismo saglasni ni da li je pravilno "kompjuter" ili "računar", "delilac", "delioc". Takođe, veliki problem je i uvođenje skraćenica.

Sve u svemu, učenici su sluđeni, u jednom udžbeniku piše jedno u drugom to isto je pod drugim imenom, kaže Lužanin i ističe da se ovim problemom bavi i novi Zakon o udžbenicima, koji će, kroz podzakonske akte insistirati da svaki udžbenik ima pojmovnik.

"To je vrlo važno, posebno za srednje škole gde su strane reči veoma zastupljene, pa su autori u nezavidnoj situaciji, kako da prevedu taj pojam na srpski", kaže pomoćnica ministra prosvete.

Školovanje na jezicima nacionalnih manjina

Kada je u pitanju školovanje na jezicima nacionalnih manjina, Lužanin podseća da u Srbiji postoje dva načina obuhvata manjinskih jezika.

Prvi je celokupno obrazovanje na manjinskim jezicima, od 1. osnovne do 4. razreda srednje škole i takvih je osam jezika - rumunski, mađarski, albanski, bosanski, rusinski, slovački, bugarski i hrvatski jezik.

Takođe, na još četiri jezika đaci imaju mogućnost da slušaju izborni predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture i to na češkom, bunjevačkom, vlaškom i romskom jeziku.

Celokupno obrazovanje ima više od 15.000 učenika, a dominatne su tri manjine - mađarska, albanska i bošnjačka, dok izborni predmet pohađa nešto više od 1.000 učenika.

Članice Uneskoa obeležavaju danas Medunarodni dan maternjeg jezika, promovisanjem jezičke kulture i raznovrsnosti, kao i višejezičnosti.

Generalna skupština Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu proklamovala je 1999. godine Dan maternjeg jezika, sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, danas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

Srbija je 2006. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima.

Prema procenama stručnjaka danas su najviše ugroženi jezici sa malim brojem govornika od nekoliko stotina ili desetina, kao i jezici koji pripadaju malim zajednicama koje nisu civilizovane sa stanovišta zapadnih standarda i nemaju institucije.

Međutim, malo je verovatno da ćemo u budućnosti doći do jednojezične civilizacije, pa treba više da radimo na podizanju jezičke kulture i pismenosti, u čemu bi škola morala da ima značajniju ulogu.

broj komentara 0 pošalji komentar