Vremeplov (2. novembar 2014)

Na današnji dan 1721. godine Petar Veliki proglašen za cara Rusije. Francuska kraljica Marija Antoaneta rođena 1755. godine. Engleski književnik Džordž Bernard Šo umro na današnji dan 1950. godine.

vremeplov_527.jpg

Petar Prvi Aleksejevič proglašen za cara cele Rusije na današnji dan 1721. godine. Petar Veliki je bio ruski car i imperator, koji je vladao Rusijom od 1682. do 1725 godine. Na presto je došao nakon mnogih dvorskih intriga i zavera. U početku je vladao zajedno sa svojim slabim i bolesnim polubratom, Ivanom Petim, koji je umro 1696. godine. Nakon Ivanove smrti, kad je postao car Rusije i nemilosrdno je ugušio bilo kakav tip otpora, pa čak i u sopstvenoj porodici. Petar je vladao sam do 1724. godine, a potom zajedno sa svojom ženom, Katerinom Prvom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more. U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću silu tog vremena.

Francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja Šesnaestog, rođena je 2. novembra 1755. godine. Kao ćerka Marije Terezije i Fransoa de Lorena, Mariju Antoanetu su od samog rođenja okruživale raskoš, priroda i guvernante. Međutim, od njih je naučila da se lepo oblači, igra i peva, dok su joj istorija, strani jezici i književnost bili manje poznati. Kao što je njena majka oduvek planirala, Marija Antoaneta sa 15 godina odlazi u Versaj kako bi se udala za unuka Luja XVI, francuskog prestolonaslednika. Ovime su odnosi između Francuske i Habsburške monarhije bili ojačani a Marija postala kraljica Francuske. Po izbijanju Francuske buržoaske revolucije 1789. godine kraljica ne pristaje ni na kakav kompromis. Marija Antoaneta biva osuđena za izdaju. Ali i u ovakvim trenucima, polako koračajući do gubilišta, ona je ostala dostojna. Govori se da su njene poslednje reči bile: "Izvinite". Najzanimljivije je to što su one bile upućene dželatu, kojeg je slučajno nagazila.

Slavni engleski književnik i nobelovac Džordž Bernard Šo umro je na današnji dan 1950. godine. Engleski pisac irskog porekla, Šo je bio izraziti satiričar i jedan od od najduhovitijih ljudi 20. veka. U oštrom, ali šaljivom tonu prikazivao je protivurečnosti građanskog društva u Engleskoj. Kroz političke i ekonomske članke, u govorima, kao i veoma značajnim predgovorima za pojedine komade, žestoko se podsmevao lažnom moralu srednje klase u religiji, etici, politici i ekonomiji. Verni sledbenik Ibzenove dramaturgije, Šo je napisao sedamdesetak pozorišnih komada, od kojih su većina "komadi s tezom". Njegove komedije su klasični primer realističke drame, a u dramama retorika preovlađuje nad dramatikom. Najpoznatija dela su mu : "Udovičke kuće", "Zanat gospođe Vorn", "Kandida", "Sveta Ivana", "Đavolov učenik", "Pigmalion", "Čovek i nadčovek", "Oružje i čovek", "Major Barbara", "Fabijanski eseji", "Srž ibzenizma".

1891. - Rođen Milan Budimir, filolog, istoričar književnosti, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, jedan od osnivača Balkanološkog instituta u Beogradu, akademik (Mrkonjić Grad, 02. 11. 1891 - Beograd, 17. 10. 1975)

1910. Rođen Bogdan Čiplić, književnik, dramaturg i direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (Novi Bečej, 02. 11. 1910 - Beograd, 23. 06. 1989)

1911. - Rođen Odiseus Elitis, grčki književnik, nobelovac (Iraklion, 02. 11. 1911- Atina, 18. 03. 1996)

1913. - Rođen Bert Lankaster (Barton Stiven Lankaster), američki filmski glumac i producent (Njujork, 02. 11. 1913 - Senčri Siti, 20. 10. 1994)

1918. - Kapitulacija Austrougarske u Prvom svetskom ratu označila kraj Habsburške monarhije

1923. - Umro Stevan Aleksić, slikar (Arad, 23. 12. 1876 - Modoš, 02. 11. 1923)

1945. - Rođen Leon Kojen, estetičar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, politički savetnik predsednika Srbije (Beograd, 02. 11. 1945)

1945. - Umro Petar Drapšin, general (Turija, 15. 11. 1914 - Beograd, 02. 11. 1945)

1950. - Rođen Ljubomir Ljubojević, šahovski velemajstor (Beograd, 02. 11. 1950)

1953. - Rođena Dubravka Zubović, operska pevačica (Zagreb, 02. 11. 1953)

1962. - Umro Stevan Jakovljević, književnik i biolog, profesor Beogradskog univerziteta (Knjaževac, 07. 12. 1890 - Beograd, 02. 11. 1962)

1999. - Umrla Nadežda - Nada Vitorović, slikarka (Priboj na Limu, 18. 10. 1935 - Njujork, 02. 11. 1999)

2004. - Umro Miroslav Dereta, izdavač (Beograd, 30. 03. 1948 - Beograd, 02. 11. 2004)

2004. Umro Teo van Gog, holandski reditelj i književnik (Vasenar, 23. 07. 1957 - Amsterdam, 02. 11. 2004)

2006. - Umro dr Nikola Mitrović, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu (Šabac, 17. 03. 1932 - Beograd, 02. 11. 2006)

2007. - Umro Pol Vorfild Tibets Džunior, američki pilot aviona "B-29" koji je bacio prvu atomsku bombu na Hirošimu (Kvins, 23. 02. 1915 - Kolumbo, 02. 11. 2007)

2007. Umro Igor Aleksandrovič Mojsejev, ruski koreograf, balet-majstor Boljšoj teatra, rukovodilac Državnog akademskog ansambla narodnih igara (Kijev, 21. 01. 1906 - Moskva, 02. 11. 2007)

2008. Umro Borivoje - Bora Ivković, sportski radnik, predsednik Biciklističkog saveza Srbije, predsednik "Trke kroz Srbiju" (Prokuplje, 13. 07.1928 - Beograd, 02. 11. 2008)

2009. Umro dr Dušan Beleslin, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Instituta za farmakologiju, član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (Beograd, 02. 11. 2009)

2011. - Umro dr Miloš Cvetić, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu
(Beograd, 27. 01.1957 - Beograd, 02. 11. 2011)

broj komentara 0 pošalji komentar