Arhitektonske barijere inkluziji na fakultetima

Inkluzija na fakultetima u Srbiji još nije u potpunosti zaživela, iako iz godine u godinu broj studenata sa hendikepom raste. Trenutno ih je oko 500. To je, pre svega, zbog arhitektonskih barijera, ali i nedostatka inkluzivne svesti. Slično je i na dve visokoškolske ustanove u Užicu.

Učiteljski fakultet, zbog provere govornih, muzičkih i fizičkih sposobnosti, nema upisanih, dok je na Visokoj poslovno- tehničkoj školi, u ovoj školskoj godini, svega troje studenata sa hendikepom.

Nikola Jovanović je student treće godine Visoke poslovno-tehničke škole koja se sa inkluzivnim obrazovanjem, poput većine u Srbiji, susrela tek pre nekoliko godina.

"Prihvatili su me sasvim normalno, jedino je bio presedan i za mene i za njih, što ovde nije bilo studenata sa invaliditetom pre mene", kaže student Nikola Jovanović.

Mada zakonski, za inkluzivno obrazovanje visokoškolaca svi preduslovi postoje, neretko u praksi situacija je drugačija.

"Prva barijera sa kojom se oni susreću jeste arhitektonska nedostupnost i neprilagođavanje literature koja ne postoji na fakultetima", ističe koordinatorka omladinskih inkluzivnih politika Ivana Adamović.

Izvršni direktor Udruženja studenata sa hendikepom Milan Janković objašnjava da se i stvari koje se rade i koje treba da doprinesu razvoju inkluzivnog društva nekada osećaju kao pritisak.

Mnogobrojne nedoumice, ali i nedostatak sredstava za realizaciju projekata izrade prilaznih rampi ili specijalnih liftova, najčešći su problemi efikasnije primene inkluzije na fakultetima.

"Do sada nismo uspeli da realizujemo taj projekat, nismo našli izvor finansiranja, međutim mi ne odustajemo od tog projekta", kaže v. d. direktora Visoko poslovne - tehničke škole Užice prof. Miloš Jovanović.

Do pravih, po ugledu na bogati svet rađenih, nadležni predlažu primenjiva i ne tako skupa rešenja.

"Ono što sigurno možemo da uradimo, da mnogo bolje uključimo, roditelje, da bolje uključimo studente u donošenje odluka u pravljenje novih zakona", poručuje ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić.

Uz konkretna iskustva, nadaju se, svaki rešeni problem, korak je bliže ka uspešnoj inkluziji u školama i na fakultetima.

broj komentara 0 pošalji komentar