nedelja, 26. okt 2014. | Izaberite pismo: Ћирилица



 

Насловна > Vesti > Društvo > Komisija za zločine iz Drugog svetskog rata

četvrtak, 17. sep 2009, 16:01 -> 21:50

Komisija za zločine iz Drugog svetskog rata

Do kraja meseca biće formirana Komisija za zločine posle Drugog svetskog rata, najavio državni sekretar Slobodan Homen. Između 1944. i 1946. streljano oko 80.000 ljudi.

slobodan-homen2.jpg

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen najavio je da će do kraja septembra biti formirana Komisija za utvrđivanje svih zločina od 1944. do 1946. godine, za koji se procenjuje da je streljano oko 80.000 ljudi.

"Po odluci Vlade Srbije u toku je formiranje Komisije za utvrđivanje svih zločina koji su se desili od 1944. do 1946. godine. Upućeni su dopisi svim zainteresovanim institucijama i predstavnicima nacionalnih manjina, pre svega nemačkoj i mađarskoj nacionalnoj zajednici", rekao je Homen Tanjugu.

Homen očekuje da će komisija biti formirana do kraja meseca kao nepristrasan i transparentan organ, jer je, kako je naveo, "to posao koji će se raditi narednih par godina".

Državni sekretar je naveo da će rad te komisije biti specifičan i komplikovan jer prve analize pokazuju da je u tom periodu streljano oko 80.000 ljudi, od čega su 60.000 bili Srbi, a 20.000 pripadnici drugih nacionalnih zajednica.

"Ovaj posao neće biti nimalo lak, ako se uzme u obzir da je u Sloveniji poznato oko 500 masovnih grobnica, sigurno je da će taj broj u Srbiji biti daleko veći", ocenio je državni sekretar.

Homen smatra da će "rešavanje ovih pitanja, objavljivanje imena, lokacija i prava na sahranu kakvu svaki čovek treba da ima, doprineti pomirenju našeg društva i da će Drugi svetski rat vratiti u prošlost, gde mu je i mesto".

Uništen veliki deo dokumentacije o Draži 

Komisija za utvrđivanje istine o smrti i grobnom mestu generala Dragoslava Draže Mihailovića došla je u poslednjih nekoliko meseci do značajnih činjenica u vezi sa njegovim hapšenjem i izvršenjem kazne, kao i o uništavanju arhive šezdesetih godina prošlog veka.

"Došli smo do šireg spiska eventualnih 20 svedoka učesnika hapšenja i komisije koje su sačinjavale zapisnike o unuštavanju dokumentacije", rekao je Homen.

"Nesporno je utvrđeno da je namerno uništen dobar deo dokumentacije koji se odnosi na generala Mihailovića ali i na streljanje ostalih ljudi, kao i da bi grobno mesto Mihailovića mogle da budu dve lokacije - Lisičiji potok, odnosno Ada Ciganlija, jer sva svedočenja ukazuju na ta dva mesta", naglasio je Homen.

Državni sekretar je napomenuo da je ostvaren kontakt i sa arhivama Velike Britanije, Rusije i Amerike, koje imaju podatke o događajima koji su bili politički interesantni u tom periodu, naročito kada je reč o o hapšenju i izvršenju smrtne kazne nad Mihailovićem i da bi uskoro delegacija komisije trebalo da poseti te arhive.

U ovom trenutku rade se DNK analize članova Mihailovićeve porodice da bi se početkom iskopavanja moglo da utvrdi gde se nalaze njegovi posmrtni ostaci.

Homen je naglasio da je cilj rada komisije da se svi podaci koji do sada nisu bili poznati objave i dostave istoričarima, odnosno naučnim institutima.

1
komentari broj komentara 2 | cwpošalji komentar
(sreda, 30. dec 2009, 08:19)
resava [neregistrovani]
opošalji odgovor

zalosno

moj deda i pra deda su steljani .1941 god. zato sto su saradjivali sa partizanima odvedeni oko 300 metara od kuce i tu su streljani moja pra baba i baba ,i moja majka koja je tada imala 3 nedelje ostale postedjene pra baba je umrla a baba i majka su jos zive. do danasnjeg dana nisu dobijale nikakvu novcanu ili materijalnu ostetu ni bilo koji pomoc znamo svi da je drzava dobijala osetu za poginule borce od strane okupatora. dali neko moze da mi odgovori gde i kome mogu da se javim za pomoc. zahvaljujem..

1
(četvrtak, 17. sep 2009, 22:26)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

največi zločin

U Sloveniji tekom 2. svetskog rata 41-maj 45 poginulo je oko 20.000 ljudi, od prilike pola partizana a ostalo domača bela garda i Nemci te nešto Italijana. Nakon rata, naročito u leto 45 na tlu Slovenije ubijeno je oko 150.000 ljudi. Mahom Hrvata iz Blajburga, a bilo je i nešto Srba i Crnogoraca koji su bežali pred komunizmom te domačih Slovenaca koji nisu podržavali novu vlast. Sam živim samo kilometar od tenkovskog jarka pored Maribora u kojem je oko 30.000 ubijenih. Slično je i kod Celja - Teharje pa Kočevski rog, stari rudniki kod Laškog... Nikome se nije sudilo. Čekalo se da svi umru od starosti. Sad gradimo "novu Europu" na zataškanim kostima. Ništa nije naučeno, ništa nije priznato, ništa nije kažnjeno. Mržnja između "crvenih" i "crnih" ostaje. Hoče li se sve jednom ponoviti? Tko zaboravlja svoju istoriju ponavlja je!

1
1