Srpska posla: Ti ćeš da mi kažeš!

Šta god da uradite, u ovoj zemlji to neće biti dovoljno dobro, jer smo takvi, negativni, požalio se nedavno na javnoj tribini jedan od članova Vlade Srbije, koji je sunarodnicima sklonim kritizerstvu poručio da ne mogu da sede u kafiću do dva, tri popodne sa "pokrićem" da im je država kriva za sve.

Na mentalitetske prepreke napretku, i na pojedinačnom i na kolektivnom planu, u proteklih desetak godina ukazivali su brojni političari, otvarajući pitanje - da li su pesimizam, kritizerstvo i u startu negativan stav prema svemu toliko rašireni da se već može govoriti o stanju svesti nacije.

Ukoliko su se za reprezentativni uzorak uzmu onlajn-komentari na raznovrsne informacije i situacije, koje često nemaju nikakve veze sa domaćom političkom i ekonomskom stvarnošću, nesumnjivo je da su zluradost, cinizam i odsustvo empatije dominantni.

Tako se, na primer, u onlajn-komentarima na nedavnu vest o talačkoj krizi u nemačkom gradu Ingolštatu moglo pročitati: "Milo mi je", "Daj Bože samo da nije u pitanju neki naš Srbin. U suprotnom... teško nama", "E sada ćemo videti kako se to rešava u demokratskoj zemlji. 18:1 da će biti metak u čelo".

Sociolog Milan Nikolić konstatuje da u Srbiji postoji mentalitet, stvoren teškim i tragičnim istorijskim uslovima, da se sve vidi crno, što, kako je podsetio, potvrđuju i brojna istraživanja, prema kojima se Srbi ubrajaju među najveće pesimiste na svetu.

"Stvoren je mentalitet u kojem je lakše i objektivnije očekivati nesreću, nego sreću, i gde se konstruktivan rad ne isplati. Ljudi uglavnom očekuju da će sve propasti i da se ništa ne može", rekao je Nikolić Tanjugu.

Psiholog Žarko Trebješanin, međutim, ne podržava tvrdnje o pesimizmu i sa njim povezanim kritizerstvom kao nacionalnoj odlici.

Takvu sliku u onlajn komunikaciji, kako je uveren, stvara glasna grupa pojedinaca, koji za kompjuterom leče svoje frustracije.

"Ovde je u pitanju militantna grupa onih koji se služe kompjuterom kao nekom vrstom praćke, da pogađaju sve što im se ne dopada i da razbijaju", kaže Trbješanin za Tanjug.

"Tu vidite mnogo mržnje, jeda, i rekao bih da je to izraz nekog osećanja frustracije. To su ljudi koji su iz ko zna kojeg razloga uskraćeni i osećaju se loše i onda im je to način da sav svoj jed negde izbace. Najbezbednije je to raditi za svojim kompjuterom i slati komentare koji su često vrlo pakosni, zlobni i puni mržnje", kaže Trbješanin.

Simptomatičan je, prema njegovim rečima, primer komentara na informacije o budućem ministru finansija Lazaru Krstiću, u kojima se može prepoznati još jedno psihičko svojstvo dežurnih kritičara na internetu.

"Kritizeri će svaku pojavu dočekati na nož. Kod takvih ljudi postoji iluzija da ste, ako nešto kritikujete, 'iznad' toga i da ste pametni. Ti ljudi imaju utisak da su važni, jer je njihovo mišljenje objavljeno, i da su samim tim iznad nekog ko se školovao u inostranstvu i ko je proglašen za genija", rekao je Trebješanin.

Sklonost kritikovanju političara, čak i onda kada oni nastupaju sa pozitivnim i progresivnim inicijativama, Milan Nikolić tumači i kao sociološki fenomen, proistekao iz jednovekovnog poremećenog odnosa najšireg građanstva i elita, bilo da su one intelektualne ili političke.

"Odnos između elita i naroda je do Prvog svetskog rata bio relativno dobar, sa narodovoljačkim osećanjem među intelektualcima, koji odu u inostranstvo i donesu znanje i nauku, koje onda šire u narodu. Sada je stvoren utisak da inteligencija prezire svoj narod, a da narod mrzi svoju inteligenciju. Samo u Srbiji se za nekog kaže da filozofira, u smislu da priča gluposti, jer čovek ne razume šta neko govori na višem nivou", kaže Nikolić.

Prema Nikolićevim rečima, nepoverljivost građana najbolje se suzbija akcijom, a ne rečima

"Reči su kod nas manje-više potrošene. Nešto malo skromnih i pametnih reči i dalje nalazi put do srca i uma građana, ne smeju se izgovarati bombastično, ne sme biti obećanja, političari treba da najavljuju ono što mogu da ispune i to bi bila najbolja formula. Od svih političara tome se najviše približio Aleksandar Vučić, koji je najpozitivnije političko iznenađenje u ovoj vladi", smatra Nikolić.

broj komentara 11 pošalji komentar
(utorak, 20. avg 2013, 21:43) - anonymous [neregistrovani]

odgovor na "kritike"

A zasto se onda nevratis,kad ti je toliko tesko?

(utorak, 20. avg 2013, 20:09) - anonymous [neregistrovani]

"Komentar za smece"

Iskreno receno...,nije mi jasno,zasto se jedan komentar,poput ovog u tekstu pomenutog (desavanja u Ingolstatu) uopste objavljuje.

Iz njega ne proizlazi samo mrznja i netolerancija,nego pre svega velika glupost,koja bas nikoga ne zanima.

(utorak, 20. avg 2013, 19:59) - anonymous [neregistrovani]

BRAVO

Svaka cast za komentar,

Do 1903. slali smo nave najjace ljude na skolovanje u Francusku... i oni se vracali nazad sa zeljom da pomognu nasem narodu i nisu dizali nos.

I to je uspevalo, davalo plodove, nije se pravila velika razlika izmandju njih i ostalih.

Posle Puca sve je krenulo naopako - sto znaci da smo sami krivi za ono sto nam se desava - jer smo kao narod precutali ubistvo kralja i od tada nas niko ne postuje, a ni mi sami sebe.

(utorak, 20. avg 2013, 19:58) - radeewien@ojooo.com [neregistrovani]

kritike

ja uvek kad komentarisem stavim svoju pravu i jednu jedinu E-adresu,kao i sto se vidi na njoj zivim u inostranstvu samo sto nisam gastabajter nego obican radnik,cesto dajem komentare ali pokusavam da budu realni,volim moju zemlju i moj narod,volim mog presednika,a da je sve tako crno dole verujte mi nije,nigde mnogo bolje nije samo je pita uvek sladja u tudjoj ruci..Ja vam garantujem da 70% gradjana iz Srbije nebih zivelo ovim nasim zivotima ovde,evo 19:55 min sad usao u stan,jutros izasao u 5:00..svaki dan isti...zivis za 15 dana u godini za taj odmor i opet isto...Jedino ko ovde profitira to je jedan nas covek i njegova firma DRNDA to je pogrebna firma koja nas prevozi dole kad nas zivot izda...pozdrav..

(utorak, 20. avg 2013, 18:47) - Жаровит [neregistrovani]

Критизери и фол-критизери

Треба разликовати критике, ....само једна константација; ко мисли да може да се живи од 200- 250 евра у Србији а да се плаћају сви трошкови и скупа храна!?

Фол.критизери су они који имају доста лове а кукају да их неби нико ништа питао и тражио.

Дела ,а не речи!И нема проблема!

(utorak, 20. avg 2013, 17:50) - Disident [neregistrovani]

Ovo ko da sam ja pisao

Ove stvari koje se navode u tekstu sam ja vec vise godina direktno tvrdio i diskutovao sa mojim zemljacima, pa su me ta vecina proglasila Filozofom...Drago mi je da je ova tema konacno na dnevnom redu i nadam se da ce narod Srbije prestati da zivi od izbora do izbora, izbori nista ne menjaju stvari se menjaju samo radom i napretkom to jest napor pojedinca koji prerasta u drustvo....Prema tome

(utorak, 20. avg 2013, 17:38) - anonymous [neregistrovani]

svaka cast

Veliko bravo na ovom clanku, ovo svi moramo da procitamo svaka cast.

(utorak, 20. avg 2013, 17:12) - Мађар који пише ћирилицом [neregistrovani]

Добра тема

О овоме би ваљало и РТС телевизија више да прича. (Термин - уместо камионџија или неке друге бајате серије).
Неки од тих људи једноставно не знају како изаћи из кафића и отићи на посао. Посла има, али нико неће да бере боровнице и малине. Треба им рећи да је готово сваки велики бизнисмен тако почео...

(utorak, 20. avg 2013, 17:10) - anonymous [neregistrovani]

Doba anarhije

"Однос између елита и народа је до Првог светског рата био релативно добар,..."
Da, Srbiji je sve krenulo nizbrdo od 1903.., a 1914. je osakatila. Ostatak znaju uglavnom svi.

(utorak, 20. avg 2013, 17:05) - anonymous [neregistrovani]

Ne smeta malo podrške

Ima istine u ovom tekstu, ali sada, u ovom momentu, pojavio da malo ublaži kritike na kadrovsku politiku vlade.Neka se to pripiše našem mentalitetu a to treba menjt, što su nam preporučili prijatelji iz Nemačke.Gospodin Krstić će proći kao i svi prethodni eksperti. Sadašnji dirktor poreske uprave se zalaže za rigorozne mere plaćanja ali ga niko ne sluša.
Znači nije problemjednom ministru nego političkom i partokratskom sisstemu bez odgovornosti, a to partije ne žele da menjaju.