subota, 30. avg 2014. | Изаберите писмо: Ћирилица



 

Насловна > Vesti > Društvo > Priznavanje diploma na ispitu

nedelja, 18. avg 2013, 07:56 -> 09:12

Priznavanje diploma na ispitu

Nostrifikacija diploma je dupliranje nekih stvari i trebalo bi imati više poverenja u ono što dolazi iz sveta, smatraju mnogi stručnjaci. Osim na sporost, u NALED-u ukazuju i na visoke troškove priznavanja diploma koji se kreću od 200 do 1.000 evra. U Ministarstvu prosvete ne osporavaju da problema ima, ali da nisu nerešivi.

Kada se posle studija vrate u Srbiju i požele da se zaposle, mladi se sreću sa gotovo nesavladivom administracijom. Traže se, recimo dokumenta koja u mnogim zemljama ne postoje. A najveći problem i dalje je nostrifikacija diploma.

Pripremila Sanja Živković

Aleksandra Mirić je u Nemačkoj završila političke nauke, što je po bolonjskom zakonu nivo mastera, a zatim i master studije u Atini. U Srbiju je došla na poziv nemačke kompanije, a kasnije je radila i za američku firmu. Te firme nisu tražile nostrifikaciju diploma. Ipak, prošla je proceduru njihovog vrednovanja.

"Kada sam 2008. nostrifikovala diplomu u Srbiji, priznat mi je samo bečelor, jer je to bio prelazak na bolonjski dokument. Trenutno tražim ponovo posao i razmišljam da li da se upuštam ponovo u avanturu nostrifikovanja diplome", kaže Aleksandra. 

Mnogi smatraju da je nostrifikacija dupliranje nekih stvari i da bi trebalo imati više poverenja u ono što dolazi iz sveta.

"Ako se ponosimo time što smo na Šangajskoj listi, hajde da je usvojimo kao kriterijum za priznavanje diploma bez nostrifikacije, bar za tih 500 plus univerziteta koji se nalaze na toj listi", kaže profesor Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka.

Osim na sporost, u NALED-u ukazuju i na visoke troškove priznavanja diploma koji se kreću od 200 do 1.000 evra. U susednoj Hrvatskoj taj trošak je neuporedivo manji, oko 55 evra.

"Priznavanja diploma je svakako potrebno ujednačiti, stvoriti jedan pravni okvir, uskladiti pravni okvir sa tim procedurama propisati da svi jednako postupaju i takođe smanjiti troškove", kaže Ivan Radak iz NALED-a.

U Ministarstvu prosvete ne osporavaju da problema ima, ali nisu nerešivi.

Radivoje Mitrović, državni sekretar kaže da je pokrenuta inicijativa da se postojeći zakon o univerzitetu promeni, odnosno da se zakon o visokom obrazovanju promeni u smislu da se praktično napravi jedan center pri Ministrarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji bi se bavio problemom priznavanja kvalifikacija u cilju zapošljavanja na način kako to radi većina zemalja Evrope.

Praksa pokazuje da je priznavanje diploma najveći problem, ali ne i jedini. Ukolike žele da se zaposle ili pokrenu sopstveni biznis, tek ih čekaju šalteri.

"Slede uobičajene birokratske procedure kao što je vađenje radne knjižice, sledi vađenje zdrvstvene knjižice, što koja zbog netačnog unosa podataka, može da budu prilično komplikovano", kaže Radak.

U NALEDU tvrde da sve podatke možemo da smestimo u čip na ličnoj krarti koji je nedovoljno iskorišćen i tasko bismo imali samo jednu plastiku da završavamo poslove.

1
komentari broj komentara 15 | cwpošalji komentar
(ponedeljak, 19. avg 2013, 07:07)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

dali@

Postovani, kada budete govorili sedam jezika a maternji Srpski naucili samo od vasih roditelja,(zato sto ste rodjeni u inostranstvu)tada nije toliko tragicno pogresno napisati dali - da li.
Primetio sam da mnogi koji su zavrsili skole u Srbiji imaju problema sa pisanjem, mnogo vece nego ja. I opet prijatelji, rad i samo rad ce vam pomoci svugde u svetu.

1
(nedelja, 18. avg 2013, 23:00)
dejan [neregistrovani]
opošalji odgovor

kad svi,ajd i ja.....

da napisem par reci na datu temu. Ja sam npr. radio nostrifikaciju srednje medicinske skole(!). Kostalo je 1300€ u Austriji. Da li je trebalo? Naravno da jeste. Pola stvarcica koje oni tamo koriste,med.sestre u Srbiji ni ne znaju da postoje. Isto je tako i sa stranim skolama u Srbiji. Dzaba zavrsis i Harvard kad to u Srbiji ne funkcionise po tom modelu. Devojku,koja je navedena u primeru teksta,sam slucajno upoznao u Atini i tad je jos govorila da bi se vratila u Srbiju i jos tad sam je pitao sto master nije upisala u Srbiji..... Elem,nostrifikacija mora postojati dok se nasi zakoni ne priblize onim u EU i dok se kod nas ne uvedu obrazovni profili koji i tamo postoje.

1
(nedelja, 18. avg 2013, 20:59)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

Pomocna recca "li"

Sve u redu gospodine profesore, samo pisite reccu "li" odvojeno.

1
(nedelja, 18. avg 2013, 20:39)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

Nasi fakulteti

su objektivno daleko slabiji nego oni u Zapadnoj Evropi. Kod nas se stice sholasticko znanje, sto je posledica loseg materijalnog stanja. Nastava je losija, profesori nisu na naucnoj visini i u mnogim slucajevima nekompetentni. Kvalitet pokusavaju nadoknaditi kvantitetom (nekoherentnog) znanja. Smesno je da se prave problemi za priznavanje diploma sa daleko boljih iniverziteta nego sto su ovi u Srbiji. To Vam kaze covek koji je pola (naucnog) veka proveo u Beogradu a pola u svetu i vise je nego kompetentan po ovom pitanju.

1
(nedelja, 18. avg 2013, 20:07)
ivangrozni [neregistrovani]
opošalji odgovor

malo realno

Po običaju opet su se stvorile dve grupe: oni koji bi sve strane diplome bacili u đubre i ustrajali na monopolizaciji domaćih fakulteta, i naravno oni koji smatraju da je sve živo u inostranstvu vrednije od našeg. Po meni, nostrifikaciju treba odmah ukinuti, osim za medicinu i neke delove građevine što su već zanimanja kod kojih je stvarno neophodno biti siguran u kvalitet studija. Sve ostalo treba liberalizovati pa će tržište odrediti koji su bolji fakulteti i studenti. Nostrifikacija trenutno ionako samo služi za dobijanje posla u državnoj službi jer privatnike baš briga. Kao što je neko već primetio, nostrifikacija se automatski ukida za koju godinu, pošto smo to i potpisali u ugovorima sa EU, tako da ne vidim uopšte razlog za čitavu debatu, osim želje fakulteta da ovih par godina ušićare još koju paru.

1
(nedelja, 18. avg 2013, 20:06)
Vladisav CH [neregistrovani]
opošalji odgovor

RE: Molim, molim

Molim vas ne pisite komentare o diplomama sa zapada kada vam je jedina orijentacija zalazak sunca i tada znate da je tamo zapad. Porediti univerzitet u Minhenu ili ETH Zirih sa nekim nasim, mozda je moglo pre 40 i vise godina a sada mozemo da se tesimo jer nam deca nemaju drugi izbor.

1
(nedelja, 18. avg 2013, 19:14)
mst [neregistrovani]
opošalji odgovor

...

treba proveriti diplome iz Rumunije,naročito medicinske.

1
(nedelja, 18. avg 2013, 18:38)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

razlika

Stavri nisu kao i uvek ni crne ni bele. ja sam zavrsio farmaceutski fakultet u Beograd,radio u Norveskoj u svojoj struci..zavrsio sam studije po starom progarmu,a ovde radim sa uglavnom norvezanima koji su zavrsili po bolonji...razliku koju primecujem je pre svega u nivou teorisjkog znanja koje imam ja a oni nemaju,mada oniimaju vise prakticnog znanja i bolje se snalaze u pretrazi za informacijama nego sto to npr.mogu ja..mi smo bubali i skladistili gomilu nepotrebnih informacija,oni su nauceni gde da informacije nadju...sve u svemu i jedno i ddrugo ima svoje prednosti i mane..ne mislim da je nas program bio bolji zato sto smo bubacili gomilu neupotrebljivih inoforamcija,ali opet sam i protivnik takvih studija koje stavljaju samo fokus na praksu...znanje nije ipak samo za praksu,ono ima i neku drugu dimenziju

1
(nedelja, 18. avg 2013, 17:51)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

diplome

Oprostite, ali ovakvih gluposti nisam skoro procitao, Sem par logicnih komentara. Cini mi se da o ovome komentarisu oni koji su "prosli pored fakulteta" Ponizavati strane fakultete, govoriti da su strucnjaci zavrsili tamo neku TEHNICKU SKOLU!!je ispod svake kritike. Dragi moji, za uspeh u zivotu vam je na prvom mestu potreban rad, rad i opet rad. Dali je to u Srbiji ili negde drugde nije bitno, strucnjak ostaje strucnjak svugde u svetu.
Da se predstavim, Prof.dr prirodnih nauka,studirao, doktorirao od Heidelberga preko Stuttgarta, Lozane itd.Stalni profesor na prestiznom fakultetu u Nemackoj i gostujuci u jos nekoliko zemalja.
Meni se cini da nama nije prepreka samo trcanje od saltera do saltera vec da jos nismo naucili sta donosi zalaganje na poslu kojim se bavimo. Sve mu nekako drugi krivi...

1
(nedelja, 18. avg 2013, 16:06)
Nebojsa [neregistrovani]
opošalji odgovor

Resenje na horizontu?

Pristupnim pregovorima sa EU se pregovara i o uzajamnom priznavanju diploma u tzv. poglavlju 26. To otprilike znaci da nostrifikacija u danasnjoj formi za recimo nekih 10-ak godina nece biti.

1
1