Stogodišnjica Bukureštanskog mira

Bukureštanski mir iz 1913. godine je treći po redu mirovni sporazum potpisan u Bukureštu 10. avgusta 1913., kojim je okončan Drugi balkanski rat, i prema kojem je Srbija dobila Vardarsku Makedoniju, Grčka Egejsku Makedoniju, Rumunija Južnu Dobrudžu, Turska uspela da povrati Jedrene, dok je Bugarskoj ostavljena Pirinska Makedonija.

Bukureštanski mir/ugovor zaključili su delegati Bugarske, Rumunije, Srbije, Crne Gore i Grčke 10. avgusta 1913. godine. Budući da je Bugarska u Drugom balkanskom ratu ostala potpuno izolovana i da je na severnoj granici bila veoma angažovana u sukobu s Rumunijom, na zapadnoj granici sa saveznicama Grčkom i Srbijom, a na istoku s Turskom, našavši se u bezizlaznoj situaciji, morala je da se povinuje uslovima koje su joj nametnuli njeni protivnici koji su iz rata izašli kao pobednici.

Na brojnim sastancima komiteta detaljno su bili dogovoreni svi značajni aranžmani i ustupci koji su se ticali ispravljanja spornih međunarodnih linija razgraničenja, uneti u posebne protokole i zvanično ratifikovani na naknadnoj sednici generalne skupštine delegata.

USLOVI - U skladu sa uslovima Ugovora, Bugarska je ustupila Rumuniji celokupno područje Dobrudže severno od linije koja se proteže od Dunava neposredno iznad Turtukaje do zapadne obale Crnog mora, južno od Ekrene. Ovaj značajan teritorijalni ustupak obuhvata površinu od 2687 kvadratnih kilometara, 286.000 stanovnika, a uključuje tvrđavu Silistrija i gradove Turtukaja na Dunavu i Balčik na Crnom moru. Pored toga, Bugarska je pristala da ukloni sve postojeće tvrđave i obavezala se da neće izgrađivati utvrđenja u Ruščuku ni u Šumli, niti na bilo kom delu teritorije između ta dva grada odnosno u prečniku od 20 kilometara oko Balčika.

TERITORIJALNI USTUPCI SRBIJI - Istočna granica Srbije povučena je od vrha Patarika, gde je bila stara granica, a zatim je sledila vododelnicu između reka Vardara i Strumice do grčko-bugarske granice, sem što je dolina Strumice u gornjem toku ostala u posedu Bugarske. Ovako dobijena teritorija obuhvatala je centralni deo Makedonije, uključujući Ohrid, Bitolj, Kosovo, Štip i Kočane, kao i istočnu polovinu novopazarskog sandžaka. Po ovom aranžmanu teritorija Srbije je uvećana sa 18.650 na 33.891 kvadratnu milju a broj stanovnika se uvećao za više od 1.500.000.

TERITORIJALNI USTUPCI GRČKOJ - Granična linija koja deli Grčku od Bugarske povučena je od vrha planine Belasica do ušća reke Meste u Egejsko more. Ovim značajnim ustupanjem teritorije, koji je Bugarska odlučno osporavala, površina grčke teritorije, u skladu uputstvima sadržanim u notama koje su Rusija i Austro-Ugarska podnele na konferenciji, povećana je sa 25 014 kvadratnih milja na 41.933 kvadratne milje a njeno stanovništvo se uvećalo sa 2.660.000 na 4,363 000. Na taj način teritoriji Grčke dodati su Epir, južna Makedonija, Solun, Kavala, kao i obala Egejskog mora sve do reke Meste, a ograničena je egejska obala Bugarske na neznatan prostor od 70 milja, koji se protezao od reke Meste do reke Marice, i omogućavao joj je izlaz na Egejsko more preko male luke Dedeagač. Grčka je takođe dobila proširenje na svojoj severozapadnoj granici, tako da je obuhvaćena i velika tvrđava u Janjini. Pored toga, Krit je definitivno pripao Grčkoj a zvanično je preuzet 14. decembra 1913. godine.

TERITORIJALNI USTUPCI BUGARSKOJ - Udeo Bugarske u podeli dobiti, iako veoma umanjen, nije bio potpuno zanemarljiv. Čist teritorijalni dobitak, koji je obuhvatao deo Makedonije, uključujući i grad Strumnicu, zapadnu Trakiju, kao i deo obale Egejskog mora u dužini od 70 milja, iznosio je oko 9.663 kvadratne milje, a broj stanovnika se uvećao za 129. 490.

OCENA UGOVORA - Po odredbama Bukureštanskog ugovora, Rumunija je najviše profitirala imajući u vidu žrtve koje je podnela. Rumuni koji nisu oslobođeni žive uglavnom u Transilvaniji, Bukovini i Besarabiji te joj, prema tome, balkanski ratovi nisu pružili odgovarajuću priliku da potpuno ispravi svoje granice po etničkim linijama.

Ponižavajući uslovi koji su nametnuti Bugarskoj bili su posledica njene nestrpljivosti i neodmerene lakomislenosti. Teritorija koju je obezbedila bila je relativno zaokružena; nije joj pošlo za rukom da oslobodi Makedoniju, što je bio izričit razlog njenog ulaska u rat; izgubila je područja Ohrida i Bitolja, do kojih joj je posebno stalo; dobila je samo veoma mali izlaz na Egejsko more, uključujući krajnje beznačajnu luku Dedeagač; konačno, morala je da se odrekne svoje ambicije balkanskog hegemona.

Grčka, iako je dobila mnogo, bila je veoma nezadovoljna. Pripajanje Soluna predstavljalo je trijumf; dobila je luku Kavala i teritoriju istočno od nje, na insistiranje grčkog kralja i vojske a nasuprot savetima Venizelosa; na severo-zapadu Grčka je naišla na protivljenje Italije insistiranjem na pretenzijama prema južnoj Albaniji; kad je reč o podeli ostrva u Egejskom moru, Grčka je bila duboko nezadovoljna; i dalje je smatrala da 3.000.000 njenih zemljaka nisu oslobođeni.

Suštinski nedostaci Bukureštanskog ugovora bili su: 1) granice koje su povučene na osnovu tog Ugovora nisu imale gotovo nikakve veze s nacionalnošću stanovnika u odnosnim područjima i 2) kazna koja je odmerena Bugarskoj, iako je možda zaslužena u svetlu njenog velike greške što je izazvala Drugi balkanski rat, bila je toliko oštra da ona nije mogla prihvatiti Ugovor kao trajno rešenje. Iako Srbija, Grčka i Rumunija ne mogu izbeći veliki deo krivice za karakter Ugovora, ne bi trebalo izgubiti iz vida da je njihovo delovanje u Bukureštu u velikoj meri proisticalo iz rešenja koja su balkanskim državama nametnule velike sile na londonskim konferencijama.


Preuzeto sa sajta www.mfa.gov.rs

broj komentara 4 pošalji komentar
(subota, 10. avg 2013, 18:47)
Katarina [neregistrovani]

neobicno pisanje

Zaista sam iznenadjena ovakvim pisanjem i o Prvom, a pogotovo Drugom balkanskom ratu, jer jos u tom kratkom predahu svi srpski grobovi, a Srbi su oslobodili Jedrene bili su pobugareni, ili zatrti. I, nije trebalo cekati do 1. sv. rata, Bugari su napravili pokolje Srba i u 2. balkanskom ratu, a danas na sajtu njihovog vojnog arhiva stoje tekstovi koji negiraju Kneza Lazara, i Kosovsku bitku pripisuju Bugarima, Hrvatima i Siptarima.

(subota, 10. avg 2013, 18:03)
Воронцов [neregistrovani]

Ре : асдд

Наравно да се не може поредити. Нико не би рекао да се уопште ради о истом народу.

(subota, 10. avg 2013, 11:54)
Рокосовски [neregistrovani]

Други балкански рат

је проистекао из незадовољства Бугарске добијеним територијама. Ипак, треба истаћи да су Бугари поднели највише жртава у Првом балканском рату. Румуни нису ни учествовали у Првом балканском, а онда вешто искористили околности. Турци, потпуно поражени у Првом балканском, враћају део до самог Једрена. Последице су биле "велика мржња" Бугара (неоправдана) према Србима нарочито, а и Грцима и Румунима, што се нарочито видело у "масакрима" по јужној Србији у Првом светском рату. Поздрав!

(subota, 10. avg 2013, 10:46)
anonymous [neregistrovani]

asdd

Zbog pradedova koji su mi učestvovali u tom ratumoram nešto da napišem. Ti ljudi su bili elana, sami su je odazivali na regrutaciju, verovali su u slobodu. Verovali su u dobro koje donose sunarodnicima u okupiranim krajevima.
Može li se današnja Srbija uporediti sa ondašnjom?