Prvi zeleni zidovi u Beogradu

Postoje bašte za koje nije potreban ni plastenik ni njiva. Beograd je dobio svoj prvi zeleni zid. Prava vertikalna bašta, u koju je ugrađeno više od 3.000 biljaka, već privlači poglede prolaznika sa Brankovog mosta i iz Savamale.

Zeleni zidovi - vertikalne bašte koje odmaraju oči i dušu, čiste vazduh, proizvode kiseonik, upijaju buku i višak toplote sada oplemenjuju i Beograd.

Kako objašnjava arhitekta-dizajner Rade Kosanović, zeleni zid je kao čovek, jer poseduje svoj krvotok, srce odnosno pumpu koja omogućava da voda stalno kruži.

Visina, dužina i izgled bašte zavise prvenstveno od okolne arhitekture.

Mirjana Laušević, diplomirani inženjer šumarstva, ističe da je to prvi obostrani zid, što je predstavljalo i veliki izazov.

Osamdeset procenata biljaka je iz domaćih rasadnika, kaže Lauševićeva i dodaje da je trebalo obići sve rasadnike i "odabrati najkvalitetnije biljke koje mogu da podnesu ovakave uslove. 

Za izradu takve vertikalne bašte bio je potreban čitav tim. Za početak, trebalo je napraviti sigurnu konstrukciju koja će nositi oko 50 kvadratnih metara zelenila.

Zato je u projekat bio uključen i inženjer koji je napravio proračun statike za osnovne elemente, odnosno za nosače zida, objašnjava Kosanović i dodaje da je na projektu radila i grupa stručnjaka koji se bave hidroponskim načinom uzgajanja biljaka.

Zbog gustine sadnje, samo dva kvadratna metra ovakvog zida pročišćavaju 14 kubnih metara vazduha za 24 časa.

Veliki izazov je bio izbor pravih biljaka. Trebalo je uskladiti potrebe zelenila i polusenku, vetrovitost, isijavanje toplote iz kamena Brankovog mosta, kao i različite uslove za drugu stranu zida.

"Pošto je predviđeno da ovaj zid bude trajan trebalo je odabrati biljke koje mogu da podnesu i minus 15 kao i plus 45 stepeni", kaže Lauševićeva.

Svoje mesto u zelenom zidu pronašle su mesnatice, cvetnice, razne vrste trava kao i aromatično bilje, poput majčine dušice i nane. Ali i jedan mali maslačak, koji se kažu sam doselio. I tu ostao, dok jednog dana autori cvetni prizor ne pretvore u sliku voća i povrća, u kojoj će dominirati čeri paradajz, papričice i jagode.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 31. jul 2012, 11:42) - Jelena Đorđević [neregistrovani]

Pozitivan primer primenjene ekologije

Veoma sam srećna zbog izgradnje ovakve savremene ekološke konstrukcije u našem gradu. Kao inženjer pejzažne arhitekture posebno sam zainteresovana za bliže informacije o izradi i održavanju ovakvih instalacija. Molim Vas za kontakt za konstruktorima ili bliže informacije o načinu konstrukcije, sistemu i ceni. Srdačan pozdrav J.Đorđević

(petak, 08. jun 2012, 14:12) - anonymous [neregistrovani]

Лепо и корисно

Таквих примера да буде што више. :-)