Bura zbog "Oluje"

Izjave hrvatskog predsednika i premijera Stjepana Mesića i Ive Sanadera povodom srpskog stava o vojno-policijskoj akciji "Oluja" obeshrabruju, rekao je ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.

"Izjave Mesića i Sanadera ne zvuče suviše ohrabrujuće i moglo bi se reći da su nastavak konfrontirajuće politike pre nego politike pomirenja i uspostavljanja dobrosusedskih odnosa Beograda i Zagreba", rekao je Ljajić.

Srpski predsednik Boris Tadić rekao je da od Hrvatske očekuje izvinjenje za zločine i progone krajiških Srba u vreme akcije "Oluja", kada je iz Republike Srpske Krajine proterano više od 200.000 Srba.

Na tu izjavu reagovao je hrvatski predsednik naglašavajući da je "Hrvatskoj rat bio nametnut" i poručio da bi Tadić, kad govori o tome, morao da vodi računa da je "pobuna Srba u Hrvatskoj bila inicirana iz Beograda odakle su dolazili dobrovoljci i tenkovi okićeni cvećem".

Istim povodom, Sanader je u govoru na svečanosti pred obeležavanje Dana pobede, istakao da je "Oluja" bila "oslobodilačka, pravedna i legitimna odbrambena operacija hrvatskih oružanih snaga" i da nikome, bez obzira da li se radi o unutrašnjim srpskim razlozima, neće dozvoliti da baci ljagu na tu akciju.

Za Srbe koji imaju svoje domove u Hrvatskoj i žele tamo da se vrate, prema Ljajićevim rečima to "nije dobra poruka".

"To je poruka odvraćanja, a ne poruka da su ti ljudi dobrodošli u državu u kojoj su rođeni", istakao je Ljajić.

Hrvatska i ove godine obeležava "Oluju" kao najveću hrvatsku pobedu u ratu s dalekosežnim posledicama, ali se srpske žrtve, što pobijene i nestale, što proterane i izbegle, i ove godine prećutkuju.

Ljajić je naglasio da Srbija "ne sme da ćuti i da se prema problemu izbeglica odnosi kao da on ne postoje, već da "o tom pitanju moramo da brinemo na dva načina - ili da ih integrišemo u ovdašnju zajednicu ili da im obezbedimo povratak".

Srbija neće odustati od rešavanja pitanja izbeglica na diplomatski i civilizovan način "i u korist Srbije, nikako na štetu Hrvatske", rekao je Ljajić i najavio da će državni vrh inicirati da se pitanje izbeglica reši u okviru Sarajevske deklaracije.

Tim dokumentom i međunarodne organizacije preuzele su određenu odgovornost za rešavanje tog problema, podsetio je Ljajić i dodao da je "to način da pošaljemo jasnu poruku ne samo da smo nezadovoljni Sarajevskom deklaracijom već da ćemo insistirati na svim međunarodnim forumima da ovo pitanje bude rešeno".

Sarajevska deklaracija potpisana je 31. januara 2005. godine u glavnom gradu BiH, a tim dokumentom predviđeno je da pitanje izbeglica sa prostora tadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora, BiH i Hrvatske bude rešeno do kraja 2006. godine.

Dokument je potpisan pod patronatom međunarodne zajednice - OSCE, UNHCR i Evropske komisije.

4. avgusta pre 13 godina počela je hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" u kojoj je ubijeno i nestalo najmanje 1.900 ljudi, među kojima je veliki broj civila, žena, dece i staraca, i proterano više od 220.000 Srba.

Simurdić: Problemi više stvar prošlosti nego budućnosti

Milan Simundrić, član Foruma za međunarodne odnose i bivši ambasador Srbije u Hrvatskoj, ocenjuje da će Srbija i Hrvatska dugoročno imati problema u tumačenju događaja iz novije prošlosti, a odnose dve zemlje u budućnosti može trajno stabilizovati samo zajednički okvir evropskih i evroatlantskih integracija.

"Za Beograd će rat izazvan raspadom zajedničke države uvek biti građanski rat, a za Hrvatsku agresija, za Beograd će operacija "Oluja" biti etničko čišćenje i egzodus srpskog naroda, a za Hrvatsku svetla vojna akcija koja je doprinela oslobađanju domovine" ukazao je Simurdić.

Beograd i Zagreb pri tom imaju drugačije prioritete, smatra bivši ambasador, podsećajući da Zagreb znatno veći naglasak stavlja na privrednu saradnju, "a politički samo koliko je potrebno", dok je u slučaju Beograda to obrnuto.

"Priznanje Kosova je teško opteretilo odnose na duži rok, praktično dovelo do zastoja političkog dijaloga i narušilo nivo međusobnog poverenja" ocenio je u intervjuu Tanjugu Simurdić.

Simundrić podseća i da se na jesen očekuje mišljenje Međunarodnog suda pravde povodom hrvatske tužbe ali i presuda hrvatskim generalima, a preostali haški optuženici iz Srbije će se, između ostalog, teretiti i za ratne zločine na teritoriji Hrvatske.

Simurdić je mišljenja da samo individualizacija krivice za ratne zločine i kažnjavanje krivaca vodi ka bilateralnom i regionalnom pomirenju, a uslov za to je pravosudna saradnja.

Simundrić smatra da u periodu kada se obeležavaju godišnjice poput godišnjice "Oluje" neka pitanja, kao što je pitanje nestalih, izlaze u prvi plan.

"Ja moram da primetim da Hrvatska i dalje diskriminira nestale na svojoj teritoriji u vezi sa nacionalnošću, govori se zvanično o 1.060 nestalih, iako podaci Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, govore o 2.300 nestalih, što očigledno pokazuje gde je razlika. Nestali ne bi trebalo da budu predmet politizacije," istakao je Simurdić.

Tu je i vrlo aktuelan problem hapšenja i tajnih optužnica, koji bi mogla rešiti transparentnost i pravosudna saradnja, pogotovo što se, kako je istakao,"hapšenja povratnika percipiraju kao odvraćanje od povratka izbeglica" objašnjava Simurdić.

Pitanja konvalidacije radnog staža i imovinsko-pravnih odnosa, su nešto zbog čega je neophodno da dve države naprave sporazum o imovinsko-pravnim odnosima, naglašava Simurdić i zaključuje da samo zajednički okvir evropskih i evroatlantskih integracija može da stabilizuje odnose dve zemlje na duži rok.

Povezane vesti:

Hrvatska obeležava "Oluju"

Bespuća "Oluje"

Trinaest godina od "Oluje"