Amnesti kritikuje Kosorovu

Organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel" (AI) saopštila je da je zabrinuta, jer najnovije izjave hrvatske premijerke Jadranke Kosor pokazuju odsustvo političke volje da se istraže i procesuiraju zločini koje su od 1991. do 1995. godine počinili pripadnici hrvatske vojske.

U saopštenju organizacija "Amnesti internešenel" navodi da je zabrinuta da takve izjave osnažuju postojeću atmosferu nekažnjivosti za zločine.

Ta organizacija, sa sedištem u Londonu, podseća da se 5. avgusta ove godine u Kninu okupio državni vrh Hrvatske na proslavi godišnjicu akcije "Oluja", koju je hrvatska vojska od avgusta do novembra 1995. godine izvela u Krajini.

Za vreme i posle te akcije, kako podseća "Amnesti", iz Krajine je pobeglo oko 200.000 Srba, a zabeležena su brojna kršenja ljudskih prava Srba koji su ostali u tom regionu, ubistva i mučenja.

"Amnesti internešenel" navodi da je na proslavi u Kninu premijerka Kosor, čestitajući godišnjicu "Oluje", poseban pozdrav uputila generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, koje je Haški tribunal zbog zločina u Krajini osudio na dugogodišnje zatvorske kazne.

"Amnesti internešnel je izuzetno zabrinut da bi takve izjave kojima se napada Tribunal i glorifikuju operacija 'Oluja' i osobe koje se smatraju odgovornim za zločine počinjene u toj operaciji, mogle da pošalju političku poruku kojom se potkopava pravda. To bi moglo da obeshrabri pravosudni sistem da istraži i procesuira zločine počinjene u operaciji Oluja", navodi se u saopštenju.

Istovremeno, "Amnesti" je zabrinut i zbog nesrazmerno malog broja istraga u odnosu na broj počinjenih zločina, navodeći da se, prema podacima Državnog tužilaštva Hrvatske, vode samo tri istrage zločina počinjenih u operaciji "Oluja".

"Amnesti je zabrinut da su vlasti propustile da ispune svoju obavezu da u potpunosti istraže i procesuiraju ratne zločine sankcionisane međunarodnim pravom koji su počinjeni u toj operaciji", navodi se u saopštenju.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava navodi i da je u više navrata pozvao Hrvatsku da pokaže političku volju da se pozabavi nasleđem rata, pošto "odsustvo takve političke volje stvara atmosferu koje ne samo što ometa kažnjavanje nego i sprečava da žrtve zločina i njihove porodice dobiju pravo na istinu, pravdu i obeštećenje".