Ko je pobio civile u Dvoru?

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije formiralo je predmet o zločinu nad devetoro srpskih civila u Dvoru na Uni, iz agvusta 1995. godine, a saopšteno je da će biti upućen i zvaničan dopis danskom tužilaštvu radi saslušanja vojnika Jana Velendorfa.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić je, u izjavi za Politiku, rekao da su u toku i provere da li je haško tužilaštvo uvrstilo ovaj događaj u neki od svojih predmeta, jer u tom slučaju ne može biti procesuiran nigde drugde.

Danski list BT preneo je nedavno priču bivšeg pripadnika snaga UN u Hrvatskoj danskog vojnika Jana Velendorfa o zločinu u Dvoru na Uni, koja do sada nije bila poznata široj javnosti.

Prema Velendorfovom svedočenju danski vojnici iz Ujedinjenih nacija, stacionirani u Hrvatskoj za vreme "Oluje", nisu reagovali kad su ljudi u maskirnim uniformama (bez oznaka), pred njihovim očima 8. avgusta1995. godine ubili devet hendikepiranih osoba srpske nacionalnosti, koji su se sakrili od rata u školi u Dvoru na Uni, preneo je BT.

Pogubljenja su se dogodila samo nekoliko metara od danske jedinice koju je činilo 200 dobro naoružanih vojnika, koji su imali naređenje da samo posmatraju.

Otkako su mediji počeli da pišu o zločinu kome su prisustvovali danski vojnici, sve tri strane koje su mogle da počine zločin, (ne)posredno su negirale umešanost.

Istraga u Hrvatskoj 11 godina kasnije

Tužilaštvo iz Siska oglasilo se prekjuče  saopštenjem u kome se navodi da je policija zločin nad civilnim stanovništvom u Dvoru na Uni prijavila 11 godina kasnije, u septembru 2006. godine.

Iz samog teksta saopštenja nije jasno kada je Tužilaštvo u Sisku zatražilo sprovođenje istrage, ali bilo bi logično da je to bilo pre pet godina, u vreme dobijanja izveštaja o zločinu. 

U saopštenju se navodi da su prema dosadašnjim saznanjima, zločin u Dvoru počinili pripadnici paravojnih formacija tzv. SAO Krajine, tokom povlačenja, ali da njihov identitet još nije utvrđen. Tužilaštvo u saopštenju ne navodi kako je identifikovalo da je reč o pripadnicima vojnih jedinica bivše RSK.

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac pak tvrdi da je nemoguće da su zločin počinili srpski vojnici, ali ni vojska BiH (i te jedinice su pominjane u nekim spekulacijama), već da je verovatno to učinila 17. domobranska pukovnija iz Sunje.

Štrbac je rekao i da za svoje tvrdnje ima svedoke, generale i druge srpske oficire koji su s druge strane reke Une sve to posmatrali.

Pre objavljivanja priče danskog vojnika, o masakru u Dvoru na Uni nikada nije govoreno kao o posebnom zločinu, osim što su zločini u  regionu Dvora pominjani u pojedinačnim novinskim člancima, kao i u nekoliko memoarskih dela.

Koridor za civile

Međutim, u tekstu hrvatskog Feral tribjuna iz 2006. godine navodi se da je u avgustu 1995. godine ubijeno oko 200 Srba, inače civila i hrvatskih građana u selima između Gline i Dvora na Uni tokom bega prema Bosni.

Feral je tom prilikom pisao da je Dvor na Uni smišljeno bio ostavljen kao koridor za odlazak srpskog stanovništva iz Hrvatske, ali se onda dogodio prodor jedinica Petog korpusa Armije BiH, koje su prema izvorima tog lista na svirep način likvidirale veliki broj civila.

Prema pisanju Ferala, koji se poziva na svedoke u Glavnom štabu Hrvatske vojske Posmatračka misija UN-a poslala je poruku da na području Gornjeg i Donjeg Žirovca traju brutalni zločini nad Srbima i da zločine čine pripadnici Armije BiH koji su prešli državnu granicu.

Hrvatska policija je još sredinom 2000. godine saslušavala očevice ubijanja Srba u Žirovcu i okolnim mestima i prikupljala i analizirala materijalne tragove o zločinu, navodi se u tekstu iz 2006. godine.

Jedan od mogućih odgovora na pitanje zbog čega nikad nije procesuiran zločin u Dvoru i eventualna odgovornost 505. bužimske brigade, piše Feral, jeste manjak haškog interesovanja, pošto hrvatska  istražna i pravosudna tela nisu imala običaj da se bavi ubistvima hrvatskih građana srpske nacionalnosti - ako ih na to ne nateraju tzv. međunarodni faktori.