Zločin koji je šokirao Dance

Danski vojnici iz UN, stacionirani u Hrvatskoj za vreme "Oluje", nisu reagovali kad su ljudi u maskirnim uniformama, pred njihovim očima 1995. godine ubili devet hendikepiranih osoba srpske nacionalnosti, koji su se sakrili od rata u školi u Dvoru na Uni, izvestio je danski list BT.

Danski mediji nazivaju taj slučaj "crnim poglavljem" danske ratne istorije koji je uprkos svoje jezivosti, gotovo neopisan.

"Tragedija je samo površno pomenuta u pojedinačnim novinskim člancima, kao i u par memoarskih dela, u jednom od njih, koji je napisao tadašnji šef bataljona, penzionisani pukovnik Jorn Jensen", navodi danski list u svom izdanju od 24. aprila.

Pogubljenja su se desila samo nekoliko metara od danske jedinice koju je činilo 200 dobro naoružanih vojnika.

Danski vojnici su, u odnosu na 12 počinilaca, imali više mogućnosti da intervenišu, kada su pred njihovim očima, bombama i pešadijskim naoružanjem ubijani ljudi. Međutim, vojnici su dobili naređenje da samo posmatraju.

Likvidacije su se desile 8. avgusta 1995. godine u hrvatskom gradu Dvor, gde su pomenute hendikepirane osobe živele u jednoj školi, koju su danske trupe delimično bili uključili u sastav svog vojnog kampa.

Oko 14.25 jedna četa od 30 danskih vojnika primetila je na zapadnoj strani škole 12 muškaraca u kamuflažnim uniformama, koji su se kretali putem blizu škole u napuštenom gradu.

Postrojeni i pogubljeni

Iz utvrđenja UN na krovu škole dva danska vojnika su videla kako su četvorica od tih muškaraca provalili u školu upotrebom ručnih bombi.

Posle toga, devetoro fizički i psihički hendikepiranih osoba postrojeno je, i jedna po jedna osoba je ubijana. Pored toga, tri do četiri civila je vezanih ruku izvedeno iz škole.

Masakr je trajao čitavih 15 minuta. Rekonstrukcija od strane lista BT, nedvosmisleno pokazuje da su danski vojnici imali niz mogućnosti da intervenišu.

"Videli smo 12 osoba u maskirnim uniformama kako se približavaju školi. Bio sam u bunkeru na vrhu zgrade i javio sam komandantu šta se događa. Gledali smo ih kako granatama razbijaju vrata škole, ali imali smo naređenje da ne intervenišemo", rekao je Jan Veledorf koji je kao nadporučnik posmatrao čitav događaj sa odstojanja od 35 metara, iz utvrđenja UN na krovu škole.

"Uniformisane osobe su ušle u školu, izvele hendikepirane osobe i starce, poređali ih u red i ubili. Sve je trajalo manje od 15 minuta", naveo je Velendorf.

"Mogli smo upucati ubice. To bi bilo lako kao pogoditi medvede u zabavnom parku", rekao je svedok.

Osim pomenute dvojice Danaca na krovu, još dva vojnik su gledala deo čina likvidacije iz danskog vojnog kampa.

Pored toga, četa od 30 naoružanih danskih vojnika imala je položaj prema zapadnoj strani škole, odakle su mogli da čuju zvuk bombi i pucnjavu iz unutrašnjosti škole.

Centralna komanda vojnog kampa bila je obaveštena preko radio-veze o dešavanjima. Samo je nedostajalo naređenje od strane šefa jedinice vojnog kampa, majora Jorgena Kolda, da se interveniše, međutim, vojnicima je umesto toga saopšteno da prate situaciju.

Major Kold kaže da danas, 16 godina nakon tih događaja, ne želi da učestvuje u priči oko toga da li je nešto moglo da bude sprečeno ili ne.

"Ljudi u kampu su kasnije bili potreseni zbog toga što se desilo. Mnogi su bili ljuti zbog toga što ništa nismo učinili. To je razumljivo - posebno kada se gleda kako ljudi bivaju pokošeni na taj način", seća se Bjarke Dupont Sorensen, nadporučnik u vojnom kampu Dvor.

Sada penzionisani major Poul Borchum je ubrzo posle likvidacije zamenio Jorgena Kolda u svojstvu šefa jedinice u Dvoru.

"Da sam ja bio tamo, naredio bih svojim vojnicima da ispale pucnje upozorenja kroz prozore, da bi naterali te ljude da se zaustave", kaže Borchum.