Đukanović podneo ostavku

Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović podneo je danas ostavku. Đukanović je na konferenciji za novinare u Podgorici saopštio da se povlači iz političkog života, istakavši da tu odluku nije doneo ishitreno, niti pod bilo čijim pritiskom. Trebalo bi da novi mandatar bude dosadašnji ministar finansija Igor Lukšić, koga je jednoglasno podržao i Glavni odbor DPS-a.

"Iz izvršne vlasti odlazim čiste savesti i uzdignuta čela, ne mogu tvrditi da je ovo što sam uradio za Crnu Goru bilo najbolje, ali je to najviše što sam mogao", rekao je Đukanović. 

Čin povlačenja je, kako je objasnio Đukanović, opredeljen uverenjem da je jedan ciklus završen - obnovljena je država, napravljen korak ka Evropskoj uniji i NATO-u.

Sada se, objašnjava sada već bivši crnogorski premijer, otvara novi ciklus kojem su potrebni novi ljudi, kojima treba pružiti šansu.

Na pitanje da li se povlači pod pritiskom međunarodne zajednice, Đukanović je rekao da se Crna Gora oslobađa "provincijskog duha inferiornosti" u odnosu na, kako neki tvrde, nekada Beograd, a sada Brisel i da ne prima ničije diktate.

Ostaće u vrhu DPS-a, a na pitanje da li će se baviti politikom, rekao je da se sada povlači sa funkcije premijera, a da ne zna šta će biti 2013. godine.

Upitan da li njegov odlazak ima veze sa sudbinom Iva Sanadera, Đukanović je rekao da je svako poistovećivanje sa nekim viđenim scenarijima u okruženju samo posledica neprofesionalnog odnosa medija, kao i patološke opsednutosti njime.

Politička penzija posle dve decenije 

Nekada najmlađi predsednik Vlade u Evropi, sa samo 29 godina, Đukanović je do danas bio premijer sa najdužim stažom, kome do 20 godina vlasti nedostaju dva meseca. 

Za to vreme, Đukanović je jednom bio predsednik i pet puta premijer Crne Gore. Od izbora do izbora, Demokratska partija socijalista, koju predvodi već 12 godina, sve ubedljivije pobeđuje.

Đukanović je učestvovao u stvaranju državne zajednice sa Srbijom, već tada nagovestivši skori razlaz. Četiri godine kasnije, najzaslužniji je za crnogorsku nezavisnost.

Najzaslužniji je, kažu upućeni, i za priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.

"Potreba da sledimo politički realizam i da na taj način sledimo naše strateške i nacionalne interese, opredelili su Vladu za donošenje odluke o priznanju", rekao je Đukanović u oktobru 2008. godine.

Bivši premijer Crne Gore prešao je put od saborca Slobodana Miloševića do jednog od njegovih glavnih neprijatelja, od prijatelja srpske opozicije sredinom devedesetih, do njihovog oponenta kada dolaze na vlast 2000. godine, zatim od prijateljstva i kumstva sa Momirom Bulatovićem i Ratkom Kneževićem, do otvorenog neprijateljstva.

Đukanović: Trućanja o švercu cigareta

Ne odričući se prijateljstva sa Stankom Subotićem, Đukanović već devet godina odbacuje optužbe da je umešan u šverc cigareta i govori da su to "budalasta trućanja balkanskih nesrećnika".

Kontinuitet dve decenije na vlasti prekidao je dva puta - 1998. godine, kada je izabran za predsednika Crne Gore, i posle referenduma, 2006. godine, kada je mesto premijera ustupio Željku Šturanoviću.

U februaru 2007. godine, Đukanović je rekao da je očekivao da sa odlaskom sa državne funkcije sebi može obezbediti nešto više slobodnog vremena i kvalitet života koji priželjkuje.

Iako je plata koju prima kao premijer jedna od najmanjih u svetu, strani mediji stavljaju ga na listu najbogatijih državnika.

Posle tri ostvarena zadatka, nezavisnosti Crne Gore, koja je na korak do NATO-a i statusa kandidata za Evropsku uniju, kaže, zaslužio je da se povuče iz visoke politike.

Tamošnja opozicija mu ne veruje, navodeći da se povlači pod pritiskom međunarodne zajednice.