Crnogorske poternice: Brigo moja pređi na drugoga

Crna Gora je raspisala crvene interpolove poternice za petoricom optuženih za umešanost u ratni zločin protiv civilnog stanovništva, odnosno deportaciju 79 izbeglica, muslimana i Srba maja 1992. godine, u Podgorici, Herceg Novom, Baru i Ulcinju.

Kako je medijima rekla predsednica Specijalizovanog odeljenja za organizovani kriminal, korupciju, terorizam i ratne zločine u podgoričkom Višem sudu, Milenka Žižić, poternica je raspisana za petoricom okrivljenih koji su u bekstvu.

Traže se bivši šef crnogorske Službe državne bezbednosti Boško M. Bojović, Milosav M. Marković zvani Mića, Radoje B. Radunović, Duško D. Bakrač i Milorad M. Ivanović.

Žižićeva tvrdi da se oni nalaze u Srbiji, a da Bojović, Radunović i Ivanović imaju i srpsko  državljanstvo i da borave u Beogradu.

Zakoni Srbije ne dozvoljavaju izručenje svojih državljana osim u procesima pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, što verovatno nije nepoznato podgoričkim pravnicima.

Četvorica optuženih u pritvoru

Optužnica za umešanost u ovaj zločin podignuta je protiv devetoro lica, 19. januara 2009. godine, i njima je određen pritvor. Od kraja januara, u pritvoru se nalaze Božidar J. Stojović, zvani Božo, Milorad D. Šljivančanin zvani Šljivo, Branko I. Bujić zvani Banjo i Sreten Lj. Glendža, zvani Sreto.

Prema navodima optužnice, oni su izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Oni su, prema tim navodima, maja 1992. godine, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme i u vezi sa oružanim sukobom na teritoriji Bosne i Hercegovine, protivpravno lišili slobode i preselili 79 državljana BiH, predajući ih policijama u Sokolcu, Foči i Srebrenici.

U optužnici se navodi, da su postupili po naređenju tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Crne Gore, pokojnog Pavla Bulatovića.

Prema ranijim najavama, suđenje devetorici optuženih trebalo bi da počne oktobra ove godine.

Đukanović nije bio obavešten

U vezi sa ovim slučajem, krajem juna 2008. godine saslušani su i crnogorski premijer Milo Đukanović i potpredsednik Demokratske partije socijalista i nekadašnji predsednik Državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović.

U istrazi je, takođe, saslušano nekoliko bivših i sadašnjih državnih funkcionera - nekadašnji predsednik Republike Momir Bulatović, potpredsednik Skupštine Crne Gore Srđa Božović, predsednik Skupštine Asim Dizdarević i načelnik Uprave policije u MUP-u RCG Milan Paunović.

U Beogradu su izjave dali bivši policijski funkcioneri Boško Bojović i Nikola Pejaković.

Svi osumnjičeni su negirali krivicu, navodeći da nemaju apsolutno nikakve veze sa zločinom.

Premijer Milo Đukanović je na saslušanju rekao da niko nije imao saglasnost Vlade, ni njegovu kao premijera za deportacije muslimana i Srba u maju 1992. godine.

"Ako su pojedinci iz MUP-a smatrali da, ako eventualno imaju saglasnost ministra, to znači i saglasnost Vlade, to je njihov problem, rekao je Đukanović.

"Oni su, ipak, trebali da se konsultuju šta da se radi, a ne da postupe ovako kako su postupili bez ikakvog traženja saveta ili konsultacije sa mnom kao premijerom, sa Momirom Bulatovićem, kao šefom države ili predsednikom Skupštine, ili na kraju sa državnim tužiocem", rekao je crnogorski premijer prema pisanju lista "Politika".

Nesnalaženje grupe ljudi

Kako je Đukanović naveo, prvi put je za deportaciju čuo na sastanku sa tadašnjim predsednikom Republike Momirom Bulatovićem i šefom parlamenta Ristom Vukčevićem.

"Tada sam prvi put čuo od Vukčevića da je na primorju vršeno privođenje, da su obavljeni informativni razgovori i da su deportovana lica, ne samo muslimanske, već i srpske nacionalnosti, a po nekakvim spiskovima koji su dobijani od državnih organa Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Kada nas je Vukčević informisao, doneli smo zajedničku odluku da se sa tim pod hitno prekine", tvrdio je Đukanović.

Kako je rekao, po njegovom mišljenju radi se o "nesnalaženju grupe ljudi koja je bila na visokim i odgovornim funkcijama u Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore, a sve kao plod promene sistema rada, jer se do tada radilopo centralizovanom sistemu bezbednosti dotadašnje SFRJ".

Svetozar Marović, koji je u vreme deportacija bio član Predsedništva Crne Gore, izjavio je u istrazi da "zločini nemaju veze sa Crnom Gorom" i da "niko iz Crne Gore nije poslao te ljude u smrt, niti je to bilo kome bilo i u primisli".

Svedočenju Đukanovića i Marovića nisu prisustvovali branioci okrivljenih, niti su bili pozvani na saslušanje, zbog čega su ocenili da je „istražni sudija doveo svedoke Đukanovića i Marovića u privilegovan položaj u odnosu na ostale koji su saslušani u njihovom prisustvu", i da je "grubo prekršio Zakonik o krivičnom postupku, u kojem piše da saslušanju svedoka mogu da prisustvuju tužilac, okrivljeni i branilac".

Odgovornost za zločine

U izvešataju Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane, u poglavlju naslovljenom "Milo Đukanović - odgovornost za zločine" navodi se da je "neizbežna Đukanovićeva odgovornost za zločine u Crnoj Gori nezakonita hapšenja, deportacije, prisilna premeštanja, uz ubistva i fizička maltretiranja Bošnjaka i drugih".

IFIMES napominje da je u toku postupak u Crnoj Gori protiv neposrednih izvršilaca, bez utvrđivanja komandne odgovornosti Mila Đukanovića, Momira Bulatovića i drugih.

U izvještaju se još dodaje da se Đukanovićeva zabrinutost zbog eventualnog pojavljivanja u Hagu i krivičnog progona najbolje prepoznaje u njegovim izjavama iz 2008. godine u vezi sa zločinima počinjene nad Bošnjacima u Crnoj Gori:

"Duboko sam uveren da sva lica navedena u zahtevu za sprovođenje istrage, pa i ona koja su učestvovala u ovoj akciji, nisu ništa učinila sa predumišljajem i da uopšte nisu znali, niti su mogli znati da će se deportovanima, pogotovo muslimanske nacionalnosti, desiti ono što im se nažalost desilo, nakon što su isporučeni BiH i Republici Srpskoj, jer koliko znam, većinom su stradali", izjavio je tada Đukanović

Crnogorski premijer je, međutim, tada i odbacio spekulacije o odlasku u Hag. 

"U ovo sam apsolutno uveren. Ovo pitanje nije otvarano ni nakon što je državni tužilac Crne Gore Vlado Šušović posetio Hag i od tužiteljice Luiz Arbour zatražio informaciju, da li ovaj događaj može biti predmet interesovanja Tribunala. Tada nam je odgovoreno iz Tužilaštva u Hagu da nije zainteresovano za ovaj događaj", rekao je Đukanović.