Referendum o granici

Referendum, na kojem bi građani Slovenije trebalo da odluče da li su za ili protiv arbitražnog rešavanja graničnog pitanja sa susednom Hrvatskom, biće održan u nedelju 6. juna.

Sporazum o tome su potpisali slovenački premijer Borut Pahor i hrvatska premijerka Jadranka Kosor, u novembru 2009. u Stokholmu, uz posredovanje tadašnjeg, švedskog predsedništva EU. Sporazum su ratifikovali parlamenti dve zemlje, ali se Slovenija odlučila i za naknadni zakonodavni referendum na kojem će birači reći poslednju reč.

U proteklih mesec dana u Sloveniji se odvijala živa referendumska kampanja na kojoj su partije vladine koalicije i opozicije pokušale svaka svojim argumentima da ubede birače.

Vladajuće partije su dokazivale da je međunarodna arbitraža pravi i jedini način konačnog rešenja graničnog pitanja, posebno na moru, dok partije opozicije predvođene Slovenskom demokratskom strankom i njenim predsednikom, bivšim premijeroma Janezom Janšom, tvrde da je reč o izdaji temeljnih nacionalnih interesa.

"Molim vas da kao hrabri i razumni ljudi, i kao ljudi koji imaju srce, glasate za budućnost, za suživot i za prijateljstvo", rekao je u jednom od poslednjih prereferendumskih nastupa, na mitingu u centru Ljubljane, premijer Pahor.

Pahor je ubeđen da bi glas protiv na referendumu značio nastavak incidenata, konflikata i neprijateljstava. Takođe tvrdi da će arbitražom Slovenija dobiti teritorijalni izlaz iz Piranskog zaliva na otvoreno more.

Jedinstveni jedino za ulazak u EU

Na skupu nevladine, desno orijentisane, organizacije "Zbor za republiku", Janša je međutim rekao da, prema skici kojom vladajuća koalicija predstavlja konačni ishod arbitraže, Slovenija dobija samo osamdeset odsto Piranskog zaliva, što je za trećinu manje nego što je imala, odnosno kontrolisala do 25. juna 1991. godine.

Uoči referenduma birači su podeljeni i zbunjeni. Parlament, koji je morao da odluči koji će način rešenja graničng spora sa Hrvatskom biti primenjen, prebacio je odgovornost na građane, koji se, međutim, ne snalaze u ponuđenim skicama, pravničkim objašnjenjima i argumentima, a niko im nije rekao da referendum ne znači odlučivanje o rešenju već o načinu rešavanja graničnog spora.

Jedino predsednik države Danilo Tirk uporno tvrdi da ne glasati za međunarodnu arbitražu znači iskazati i nepoverenje u pravnu državu.

Jedan od najglasnijih protivnika arbitraže je koparski gradonačelnik Boris Popovič. Na prvoj strani ljubljanskog Dela objavljen je njegov plaćeni oglas u kojem krupnim, masnim slovima piše da se Slovenci na referendumu odlučuju za "svoje ne damo, tuđe nećemo".

Poslednja istraživanja javnog mnjenja najavljuju slab referendumski odziv i njegov tesan ishod. Istorija referenduma u nezavisnoj Sloveniji pokazuje da su Slovenci bili jedinstveni jedino kada je trebalo napustiti bivšu zajedničku državu i kada su glasali za ulazak u EU. Jedino su se tada poklopili interesi levih i desnih političkih partija.