Sanader podneo ostavku

Premijer Hrvatske Ivo Sanader podneo je ostavku na sve funkcije, državne i partijske.

"Ovu odluku nisam doneo olako, već nakon dubokog razmišljanja", rekao je Sanader na konferenciji za novinare u Banskim dvorima. "Zbog ličnih razloga dajem ostavku na mesto premijera i predsednika stranke. Neću se kandidovati za predsednika Republike Hrvatske".

Sanader je, takođe, rekao da se povlači iz politike. Razlog ovakve odluke prvog čoveka HDZ-a su problemi u pregovorima sa Evropskom unijom.

"Ne mogu reći da moj odlazak nema veze sa problemima u pregovorima sa EU", rekao je Sanader.

"Hvala Bogu, nisam bolestan. Vreme je za neke druge ljude", rekao je Sanader, decidno odbacujući mogućnost da se u budućnosti ponovo bavi politikom.

"Nikada nisam bežao pred problemima i izazovima", rekao je Sanader, odgovarajući na kritike da se iz polike povlači u, za Hrvatsku, teškom trenutku.

Sanader je, istovremeno, rekao da je ponosan na sve što je uradio kao hrvatski premijer, jer je ta država "ispunila strateške ciljeve".

"Članica smo Saveta bezbednosti UN i NATO, a na pragu smo ulaska u EU, što je sada samo političko pitanje za koje očekujem da će se rešiti kroz tri meseca", rekao je Sanader.

Još juče je dogovoreno da će Sandera, kako je sam predložio, na mestu premijera i predsednika stranke zameniti Jadranka Kosor.

Kako javljaju hrvatski mediji, Andrija Hebrang je dobio 24 sata da odluči želi li biti HDZ-ov predsednički kandidat.

HTV javlja da je jutros u Saboru nenajavljeno održana sednica Kluba HDZ-a, na kojoj su bili gotovo svi ministri.

Mesić i Sanader o daljoj proceduri

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić razgovarao je s Ivom Sanaderom o proceduri koja sledi nakon što je on podneo ostavku na mesto premijera, saopšteno je iz kabineta hrvatskog predsednika.

Kako prenosi Hina, sastanku su prisustvovali i potpredsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks.

Mesić je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta posle sastanka podsetio da je "institut ostavke imanentan demokratskim sistemima" i da u takvim sistemima, odnosno u parlamentarnim demokratijama "ostavka premijera ni na koji način ne treba, pa čak i ne sme da uzdrma celi sistem".

"Predsednik Republike ipak ne može a da ne izrazi čuđenje izborom trenutka u kojem je dosadašnji premijer odlučio da objavi svoj odlazak, jer nema nikakve sumnje o tome da je Hrvatska u vrlo ozbiljnoj, može se čak reći kritičnoj ekonomskoj situaciji, kao i da su naši pregovori o pristupanju EU zapeli zbog blokade susedne Slovenije, zbog čega su pogoršani i odnosi s tom zemljom", navodi se u saopštenju, prenosi Hina.

Dodaje se da kriza vlade u takvim okolnostima, "ma koliko da sve institucije i dalje rade svoj posao", ne doprinosi stabilnosti zemlje i da će neizbežno izazvati nedoumice u inostranstvu.

Mesić je ocenio da je, u celini, dobro sarađivao s dosadašnjim premijerom, posebno na planu evropske politike.

Prema hrvatskom zakonu o vladi, podnošenjem ostavke predsednika Vlade smatra se da su ostavku podneli svi članovi vlade koju je Sanader vodio od sredine januara 2008. godine.

Vladu je činila koalicija Hrvatske demokratske zajednice, Hrvatske seljačke stranke, Hrvatske socijalno-liberalne stranke i predstavnika nacionalnih manjina.

Premijer ostavku podnosi Saboru, a ako je Sabor prihvati, raspušta vladu. Na osnovu raspodele poslaničkih mesta u Saboru i obavljenih konsultacija, predsednik Republike potom bi trebalo, prema Ustavu, da poveri mandat za sastavljanje vlade osobi koja uživa poverenje većine poslanika.

Ako se u roku od 30 dana ne izglasa poverenje novom mandataru i članovima koje predlaže za sastav vlade, predsednik Sabora o tome treba da obavesti predsednika Republike koji bi odmah morao da donese odluku o raspuštanju Sabora i istovremeno da raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Zvaničnici EU o ostavci Sanadera

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio da izvanredno ceni doprinos Ive Sanadera hrvatskom putu prema evroatlantskim integracijama.

"Zahvaljujem Sanaderu na njegovoj predanosti evropskim integracijama i na višegodišnjoj dobroj saradnji", rekao je Barozo, prenose hrvatski mediji.

Komesar za proširenje Oli Ren rekao je da je takođe cenio rad Sanadera iako su se ponekad raspravljali o teškim temama.

"Njegovo vođstvo i privrženost evropskim integracijama koristilo je napretku koji smo učinili", rekao je Ren.

Ren očekuje brzo rešavanje pitanja hrvatskog premijera kako bi se mogle nastaviti važne reforme koje su preostale u pripremama za članstvo. Dodao je da Evropska komisija taj cilj snažno podupire.

"Važno je da Hrvatska nastavi sa evropskim integracijama kako bi na vreme završila pregovore, a to znači da je potrebno odblokirati pregovore", rekao je Ren. Odbio je da komentariše kakve će posledice Sanaderova ostavka imati na rešavanje hrvatsko-slovenskog graničnog spora.

Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske rekao je da "postoji trenutak u životu kada poželite da radite druge stvari", i da poštuje Sanaderovu odluku. 

Važan za pomirenje u složenom delu Evrope

"Bio je vrlo važan glas za evropsku integraciju i saradnju u svojoj zemlji i regiji, kao i za pomirenje u veoma složenom delu Evrope", dodao je Bilt.

Evropski zastupnik i spoljnopolitički portparol nemačke Hrišćansko-socijalne unije u Evropskom parlamentu Bernd Pošelt žali zbog ostavke Sanadera.

Za takav razvoj događaja okrivio je Evropsku uniju i njenu politiku oko prijema Hrvatske.

"Licemerje EU prisililo je velikog Evropljanina Ivu Sanadera na ostavku", smatra Pošelt.

Pošelt smatra da su Ren i švedsko predsedništvo pogrešili kad su hrvatsko-slovenački granični spor proglasili isključivo bilateralnim pitanjem. "Time su izazvali krizu u Hrvatskoj, zemlji koja je važna za stabilnost celog kontinenta", ocenio je Pošelt.

Strani mediji o šoku za Hrvate

Svi vodeći strani mediji preneli su vest o Sanaderovoj ostavci.

Bi-Bi-Si javlja da je odlazak premijera "šokirao Hrvate", jer su očekivali njegovu kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima.

Portal Index.hr primećuje da stranim medijima, iako podsećaju kako je Sanader svojim političkim potezima uveo Hrvatsku u NATO savez i doveo je na prag ulaska u Evropsku uniju, nije promaklo u kakvoj se krizi zemlja našla u vreme Sanaderove vladavine.

"Nedavno se suočio sa sve većim ekonomskim problemima. BDP u Hrvatskoj je u prvom tromesečju pao za čak 6,7 posto, što je najveći pad u poslednjih 10 godina", prenosi AP.

Slovenački premijer Borut Pahor izjavio je u Budimpešti da je ostavka hrvatskog premijera  "unutrašnja stvar Hrvatske" i izrazio nadu da će ta zemlja nastaviti pregovore o pristupanju EU.

Pahor je rekao i da se nada da Sanaderova ostavka neće uticati na pogranični spor Slovenije i Hrvatske, rekao je Tanjugu portparol slovenačke vlade Peter Bajec.

Biografija Iva Sanadera

Ivo Sanader rođen je 8. juna 1953. godine u Splitu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.

Studije književnosti, komparativnu književnost i romanistiku završio je na Filozofskom fakultetu u Insbruku, gde je 1982. godine doktorirao.

U Tirolu u Austriji, 1990. godine, osnovao je Hrvatsku demokratsku zajednicu, na čije je čelo došao nakon smrti lidera stranke Franje Tuđmana.

Za poslanika te partije u hrvatskom Saboru prvi put je izabran 1992. godine. U avgustu iste godine postaje ministar za nauku i tehnologiju, a već u januaru 1993. godine, zamenik ministra spoljnih poslova.

Od 1995. godine bio je šef kabineta tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i glavni sekretar Veća odbrane i nacionalne sigurnosti.

Politički uspon doživeo je nakon smrti lidera HDZ-a Franje Tuđmana 1999. godine. U aprilu 2000. godine, Sanader je izabran za novog lidera partije, što je potvrđeno i na stranačkim izborima, dve godine kasnije.

Transformisao je i modernizovao HDZ i preobrazio u "demokratsku evropsku konzervativnu stranku".

Na parlamentarnim izborima, u januaru 2000. godine, ponovo je izabran za zastupnika u Hrvatskom saboru. U tom mandatu vršio je i dužnost potpredsednika Odbora za spoljnu politiku.

Dva puta je biran za premijera Hrvatske - prvi put 23. decembra 2003. godine, a drugi put, 12. januara 2008. godine.

Objavio je dve knjige "I ružičasto je crno" i "Fenomen parfema", a u saradnji sa Antom Stamačem sastavio je antologiju hrvatske ratne lirike, koja je prevedena na desetak jezika.

Napisao je više naučnih i stručnih tekstova iz oblasti istorije književnosti, politike i diplomatije. Član je Društva hrvatskih književnika i Hrvatskog PEN centra.