Pojas za spasavanje Grčkoj

Nemački nedeljnik "Špigl" tvrdi da su se vodeće zemlje evrozone dogovorile da vladi u Atini odobre zajam od 20 do 25 milijardi evra, dok premijer Grčke Jorgos Papandreu poručuje da Grčkoj nije potrebna finansijska, već politička podrška Evropske unije, kako bi Atina pokazala da je sposobna sama da sprovede oštre rezove.

Budžetski deficit Grčke premašuje 100 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pritisak na tu zemlju raste jer Evropska unija traži od Atine da do 16. marta preduzme dodatne mere kako bi smanjila javni dug i budžetski deficit.

Sa druge strane, grčki premijer Jorgos Papandreu traži od evropskih lidera vreme, kako bi vlada u Atini pokazala da joj se ponovo može verovati.

"Trenutno nam nije potrebno zaduživanje. Novac ćemo pozajmiti sredinom marta, ali Grčkoj treba da bude dozvoljeno da pozajmi novac uz iste kamate koje važe i za druge zemlje, a ne po visokim stopama, koje ugrožavaju mogućnost smanjenja deficita", rekao je premijer Grčke Jorgos Papandreu.

Za sadašnju krizu premijer Papandreu krivi rastrošnost prethodne, desničarske vlade. Samo na Olimpijadu 2004. godine potrošeno je oko 10 milijardi evra.

Olimpijsko selo Markopulo, nedaleko od Atine, pre pet godina doživelo je pravi procvat, dobilo novu infrastrukturu i stambene objekte. Situacija je danas potpuno drugačija.

Građevinski preduzetnik Janis Evangeliu kaže da su 2004. godine, u Markopulo dolazile mnoge građevinske firme i da su do pre dve godine stalno nicala nova gradilišta. Danas je sve stalo, navodi Evangeliu i dodaje da više niko nema posla.

Nove poreske mere

Da bi smanjila deficit sa rekordnih 12,7 na 8,7 odsto, vlada je zamrzla plate u javnom sektoru i najavila nove poreske mere.

Nezadovoljni drastičnim rezovima, sindikati u državnom i privatnom sektoru za iduću nedelju najavljuju opšti štrajk.

"Nije u redu to što traže od naroda da plaća posledice krize, jer ljudi nemaju para. Treba da nađu one koji su uzeli novac i da ih pitaju šta su sa njim uradili", rekla je Anti Spanu, vlasnica pekare.

Evropa ubrzano radi na saniranju ovakve situacije, kako se kriza ne bi proširila na druge članice Evropske unije.

Ministar finansija Finske Jirki Katainen rekao je da grčka kriza predstavlja ozbiljnu lekciju za jugoistočnu Evropu ali i za ostatak kontinenta i dodaje da će strah naterati političare da ozbiljno povedu računa o javnim finansijama i trošenju sredstava.

Grčka vlada tvrdi da ni u kom slučaju neće tražiti pomoć MMF-a za rešenje krize, jer je u evropskom sistemu, navode grčki zvaničnici.

Vodeće zemlje evrozone spremne su da pomognu Atini, kako grčka dužnička kriza ne bi dovela u pitanje stabilnost evra. U pripremi su zajmovi i kreditne garancije od 20 do 25 milijardi evra, a ta pomoć, kako navode nemački mediji, biće strogo uslovljena ispunjavanjem preuzetih obaveza.