Turska i Grčka, gužva na Egejskom moru i hapšenje špijuna

Turska obaveštajna služba uhapsila je Muhameda Amara Amparu, pod sumnjom da je odavao vojne tajne grčkoj obaveštajnoj službi. Ampara, koji je grčki državljanin, "špijunirao je turske oružane snage pod maskom poslovnog čoveka", javlja Hurijet.

Paradiranje novih ratnih brodova, izgradnja vojnih baza i svakodnevna razmena teških reči između Ankare i Atine podigle su tenzije na Egejskom moru na nivo koji nije viđen u ovom delu sveta, još od turske invazije Kipra 1974. godine.

Poslednji potez u ovoj igri živaca povukla je Ankara, čiji je novi ratni brod L-400 "Anadolu" počeo seriju proba na Mramornom moru, što je, iz više, razloga izazvalo zabrinutost Grka, ali i niza drugih država ozbiljno zabrinutih za stabilnost ovog regiona.

"Anadolu", dug više od 230 metara, najveći je ratni brod u istoriji Turske i prvi je nosač dronova na svetu. Suštinski, prepravljanje ovog broda u nosač bespilotnih letelica iznuđen je potez planera u Ankari, jer je prvobitno planirano da L-400 nosi osam višenamenskih aviona F-35, ali je Amerika odbila da proda te letelice zbog kontroverzne odluke Turske da nabavi ruske protivvazušne sisteme S-400.

Ovaj brod, prema karakteristikama, odgovara novom japanskom nosaču aviona "Izumo", napravljen je na osnovu španskog dizajna, kao i australijska klasa "Kanbera". Kada testiranje bude okončano, "Anadolu" će, uz italijanski "Kavur", biti najmoćniji ratni brod na Mediteranu.

Prethodno, najveći turski ratni brod bio je bojni krstaš "Javuz Sultan Selim", izgrađen u Nemačkoj 1911. godine.

Grčka jača bazu na Kritu

Grčka vlada izdvojila je 190 miliona evra za modernizaciju mornaričke baze na Kritu, rekao je ministar odbrane te države Nikolaos Panajotopulos, koji je prethodne sedmice od parlamenta zatražio podršku za ukupno 13 novih projekata za kopnene snage i mornaricu.

Pojedinačno, modernizacija baze na Kritu predstavlja najskuplji od tih projekata, pa će ta baza, kada izgradnja bude završena, moći da primi polovinu ukupnih snaga grčke ratne mornarice.

Osim dogradnje baze na Kritu, Grčka će potrošiti 250 miliona evra u modernizaciju mornaričkih helikoptera i višecevnih raketnih bacača, kupovinu projektila "helfajer" i različite municije.

Teške reči između Atine i Ankare

Razmena teških reči između Atine i Ankare dostigla je vrhunac tokom tek okončanog samita Evropske unije, kada je Ankara žestoko kritikovala Brisel zbog "ćutanja zbog nelegalnih aktivnosti Grčke". Ankara je Evropsku uniju optužila za "jednostrano ponašanje i nedostatak vizije" prema Turskoj.

Turske kritike se odnose na seriju nedavnih problema u odnosima dve države, koji su proistekli iz turskih tvrdnji da su grčke oružane snage dovukle naoružanje i dodatno ojačale položaje na ostrvima koja se nalaze nadomak turske obale.

Istovremeno, grčke vlasti objavile su seriju mapa, od kojih neke potiču iz 1923. godine, koje, kako tvrdi Atina, predstavljaju dokaz "turskog revizionizma i kršenja međunarodnog prava".

Iako zapadne diplomate podizanje tenzija pripusuju početku kampanje Redžepa Tajipa Erdogana pred predsedničke izbore, koji se održavaju sledeće godine, Turska i Grčka se već godinama spore oko pomorskih granica i prava za istraživanje i eksploataciju energenata u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju.