Bugarska skupština, prva žrtva

Predsednik bugarskog parlamenta Mikola Minčev ostao je bez funkcije pošto je 125 od 240 poslanika glasalo za njegov opoziv, svega nedelju dana pre nego što će se skupština u Sofiji izjasniti o poverenju vladi Kirila Petkova, čiji politički kraj očekuju opozicija i nekadašnji koalicioni partneri.

Samo dan ranije, opozicija i ITN, partija koja je prošle sedmice pobegla iz vladajuće koalicije, imali su podršku 127 poslanika, što Petkovu i preostalim partnerima daje nadu da bi manjinska vlada mogla "preživeti" glasanje o poverenju.

Minčev je, suštinski, prva žrtva komplikovanih odnosa na bugarskoj političkoj sceni, koji su proizvod posledica rata u Ukrajini, insistiranja da Severna Makedonija prihvati uslove Bugarske pred početak pregovora sa Evropskom unijom i ekonomske krize.

Objavljujući razloge za opoziv predsednika parlamenta, bugarska opozicija predvođena strankom GERB Bojka Borisova navela je da je Minčev "ozbiljno povredio" zakone, odbijajući da sazove zatvorenu sednicu o ostavci ministarke spoljnih poslova Teodore Genčovske.

"Glavni razlog mog opoziva je isti kao i onaj koji stoji iza poziva na opoziv vlade – parlament ima novu većinu", rekao je Minčev, ocenjujući da se Bugarska na taj način vraća na stari model vladavine.

"Jedan od službenika u Skupštini rekao mi je da sam bio previše dobar za ovaj položaj", rekao je Minčev, nadovezujući se, suštinski, za izjavu premijera Petkova, koji je svega dan ranije rekao da "ima važnija posla nego da se bavi skupštinskom većinom".

"Neću se baviti besmislicama. Imam previše posla", kratko je prokomentarisao Petkov, mada opozicija, ovog trenutka, može da računa na pet glasova više nego što je potrebno za izglasavanje nepoverenja u parlamentu.

Politička kriza, koja u Bugarskoj traje već mesecima, rasplamsala se prošle sedmice kada je iz vladajuće koalicije istupila stranka ITN Slavija Trifonova, tvrdeći da kabinet vodi zemlju u bankrot, kao i da se Petkov sa evropskim zvaničnicima "tajno dogovorio" da skine veto sa početka pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom.

Trifonov, čija je stranka dobila zavidnu podršku jašući na talasu antivakserskih izjava i pozivima da Bugarska istupi iz Evropske unije i NATO-a, trenutno ne zna na koliku podršku svojih poslanika može da računa, jer je ITN, posle razlaza sa Petkovom, napustilo nekoliko razočaranih članova.

ITN je do početka političke krize imao 25 od 240 poslanika u bugarskom parlamentu.

Bugarska već nekoliko godina predstavlja jedinu prepreku početku pregovora Skoplja sa EU, jer Sofija pokretanje ovog procesa uslovljava rešavanjem pitanja makedonskog nacionalnog identiteta i istorije.

Ovakav pristup Bugarske izazvao je prilično oštre reakcije niza evropskih zemalja, koje smatraju da Sofija zloupotrebljava članstvo u EU, insistirajući na pitanjima koja su bez značaja za proces evrointegracija.

Vlada Kirila Petkova formirana je u decembru prošle godine.

Poslednjih sedmica, niz zapadnih diplomata insistirao je da Bugarska odustane od blokade početka pristupnih pregovora EU i Severne Makedonije, te da Sofija na neki način sve zahteve uključi u pregovarački proces.

Vlasti u Skoplju su, bez jasnih objašnjenja, očekivale da bi proces pregovora mogao izaći iz ćorsokaka tokom juna.