Vatra u migrantskom kampu na Lezbosu podgrejala tenzije Berlina i Beča

Vatra u najvećem migrantskom kampu u Grčkoj podgrejala je tenzije između Berlina i Beča. Posledice požara, u kome je privremeni dom izgubilo više hiljada ljudi, na dnevni red vratile su pitanje migrantske politike EU.

Dok nemačka kancelarka najavljuje da će prihvatiti oko 1.500 migranata i do 150 maloletnika iz kampa Morija, kako se dogovorila sa Francuskom, austrijski kancelar nudi samo pomoć Grčkoj da na licu mesta obezbedi dostojanstveno snabdevanje ljudi.

"Nadam se da će i druge članice uraditi isto. Migracije nisu problem samo zemalja gde ljudi stignu, ali nije ni samo nemački problem. Mi predsedavamo EU i to mora još više postati evropska odgovornost", rekla je Angela Merkel.

"Ne radi se samo o Moriju, već i drugim mestima na svetu, koja nisu u žiži interesovanja javnosti. Zalagaćemo se za jedinstveni pristup na nivou EU. Potrebna je dosledna podrška pogođenim regionima, ekonomska perspektiva za afrički kontinent i efektivna zaštita spoljne granice EU", kaže Sebastijan Kurc.

Rampu na granicama EU osetile bi, pre svih, zemlje Balkana, ocenjuju u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Ko može da učestvuje u rešavanju problema 

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže da je snaga Evrope sve slabija i EU teško da može da sklopi dugoročne dogovore i sa Turskom i sa zemljama na Mediteranu, koje su razorene i ratnim dešavanjima i situacijom koja više ne može da se kontroliše iz Evrope.

"U tom smislu ono dokle može Evropa da dobaci, ja bih rekao EU, između ostalog su Austrija, Mađarska, to je Srbija, Makedonija, možda Bosna. To su zemlje na koje može da se utiče da bi učestvovale u rešavanju ovog problema", rekao je Đurović.

"Zadatak svih nas je da migracione tokove usporimo. I u tome za sada uspevamo. Ja ne očekujem nikakve značajnije i dodatne probleme u Srbiji u vezi s onim što se u Grčkoj dešava", kaže  Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

U 18 prihvatnih centara u Srbiji boravi 4.712 migranata 

U Srbiji, prema podacima Komeserijata, u 18 prihvatnih centara boravi 4.712 migranata, a još oko hiljadu van centara.

Gerginov kaže da se razlika između ta dva broja nalazi na graničnim područjima Sombora, Subotice i Kikinde, jer tu borave ljude koji ne žele nikakav boravak i nalaze se u stalnim pokušajima da na nezakonit način pređu državnu granicu.

Radoš Đurović ističe da rešenje ne treba tražiti u Balkanu, jer to je trbuh Evrope.

"Kada ljudi već dođu ovamo, uspevaju dalje uz pomoć krijumčara. Ovaj problem treba da se rešava upravo na način da se stabilizuje čitav pojas oko Evrope, da se tu obezbedi normalan život za ljude i da postoji suštinska solidarnost u tome da se oni za koje se dokaže da su izbeglice rasporede u zemljama zapadne Evrope", rekao je Đurović.

Najveći broj dolazaka migranata u zemlje Evrope zabeležen je 2015. godine, kada je granice prešlo više od milion ljudi. Hiljade su živote izgubile na putu.