Izbori u Hrvatskoj – ko će imati presudnu ulogu, a kome je ovo poslednja šansa

Na debati održanoj na RTL televiziji, u kojoj su se suočili Davor Bernardić i Andrej Plenković, prvo pitanje odnosilo na koronavirus, odnosno na rukovanje Plenkovića i Novaka Đokovića.

Jurica Kerbler, novinar iz Zagreba, komentariše: "Opozicija traži od Plenkovića da ode u samoizolaciju, on to odbija i smatra da je to predizborna igra i još uvek je to jedna od tema o kojoj se u Hrvarskoj govori".

Nino Raspudić, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu i kolumnista Večernjeg lista, koji je odlučio da se ove godine kandiduje na listi Mosta, kaže da je njegov motiv za ulazak u politiku bila upravo korona.

"Meni se osobno kap koja je prelila čašu jednog nezadovoljstva koje se skuplja godinama dogodila pre jedno dva meseca kada su naši vlastodržci odlučili da naguraju izbore usred pandemije na početku leta. Redovno bi se izbori u Hrvatskoj trebalo održati na jesen, međutim oni su procenili popularnost stožera koji je upravljao zemljom u toj izvanrednoj situaciji, a sada imamo veći deo tih ljudi na listama HDZ-a", navodi Raspudić.

Aktuelni premijer Hrvatske Andrej Plenković predvodi HDZ u ovoj izbornoj kampanji i prvi je favorit i za predsednika Vlade posle izbora 5. jula.

Istoričar Veljko Stanić ocenjuje pozitivno trenutni status Andreja Plenkovića. "Njegov trenutni rejting je dosta dobar za nekoga ko je već četiri godine na čelu Vlade. On je imao težak zadatak da stabilizuje prilike u HDZ-u. On nije sasvim iz toga izašao i vidi se to iz držanja njegovog prema Miru Kovaču i Davoru Štiru, kao tvrdom jezgru HDZ-a, ali izlazne ankete govore da on još uvek ima priličnu popularnost", kaže Stanić.

Raspudić Plenkovića smatra paradoksalnom figurom. "On je na tronu, ali nema nikakav uticaj na terenu. On je nekako rukopoložen na čudan način. HDZ vam čudno funkcioniše kao bivša komunistička partija. On jeste moćan utoliko što je imao izvršnu vlast u rukama i upravljao tokovima novca, ali on ne kontrolira stranku. Mislim da će njegove šanse da postane premijer opet iznivno male, gotovo nikakve", smatra Raspudić.

Sociolog Petar Lađević ističe da je sasvim sigurno Plenković jedan od najuticajnijih hrvatskih političara. "Po mom mišljenju on je u ovom trenutku i jedan od najzdravijih delova hrvatske političke scene", naglašava Lađevac.

"Andrej Plenković je sigurno u ovom trenutku najmoćniji hrvatski političar, ali je jedan od onih političara čija sudbina doslovce ovisi od tih izbora. Ako pobedi biće suveren koji će vladati hrvatskom političkom scenom četiri godine, ako izgubi može mu se dogoditi da ga maknu iz HDZ-a i da nestane iz hrvatske politike", kaže novinar Jurica Kerbler.

Da li je ovo poslednja šansa za Bernardića

Godinama druga po snazi hrvatska partija bila je u potpuno podređenom položaju do predsedničkih izbora u januaru i pobede Zorana Milanovića nad Kolindom Grabar Kitarović. Posle te pobede i Restart koalicija koju predvodi lider SDP-a Davor Bernardić sa mnogo više samopouzdanja, ali i procenata u istraživanjima čeka izbore.

"Bernardić po mom uverenju ne može ojačati sam kao političar, ali SDP jeste dobio neki vetar u leđa, ali kao što vidimo iz ove predizborne kampanje Milanovića baš i nema",kaže Lađević.

"Dvosekli je to mač, njegova pobeda naravno da je dala vetar u jedro SDP-u u celini, ali ne mislim da blagonaklono na Milanovića gleda Bernardić koji je njegov oponent i Brenardićev krug ljudi koji drži moć u SDP-u", tvrdi Raspudić.

Stanić pak kaže da je to sada jedna podmlađena, osvežena ekipa oko Restrat koalicije koja na poslednjim anketama nešto vodi, ali je njen koalicioni potencijal je manji.

Kerbler naglašava da je SDP stranka koja ako dođe na vlast će doslovce moći reći da im je ta kruška pala u krilo. "Ovo je apsolutno poslednja šansa za Bernardića, on slovi kao čovek koji nema sposobnost vladanja kao što ima Plenković, ali ide mu sve na mlin zato što HDZ nije ispunio gotovo ništa od obećanja, a Hrvatska je u ovom trenutku uz Bugarsku zadnja zemlja u EU"a, dodaje Kerbler.

Može li Škoro odrediti i novog premijera Hrvatske 

Mnogi misle da je novog predsednika Hrvatske zapravo odredio Miroslav Škoro. Ovaj pevač domoljubnih pesama, kum Marka Perkovića Tompsona, bivši TV voditelj i diplomata posle uspeha na predsedničkim izborima napravio je Domovinsku koaliciju i sada se nada da će da odredi i ko će da bude premijer Hrvatske.

"Miroslav Škoro je projekt koji je stvaran da se sruši Kolinda što je u konačnici i uspelo. To je skup raznolikih ljudi od ustašluka do umerene desnice i ljudi iz biznisa i oni će se posle izbora rasturiti na različite strane. Ja mislim da Škoro neće odlučivati izbore", kaže Kerbler.

Stanić smatra drugačije. "Škoro ima potencijal da odluči ko će formirati Vladu kao što je to imao Most pre pet godina", tvrdi on.

"Ne mislim da je Škoro toliko bitan politički faktor, on je bitan na desnici jer je sigurno jedan broj tih tzv. suverenističkih, da ne upotrebim jedan mnogo teži izraz, privukao sebi. To je test, ne toliko test za desnicu nego za hrvatsko društvo da vidimo da li stranke koje su na jedan određeni način filoustaške mogu odneti neki relevantan deo političkog kolača, jer to bi bio znak potpune regresije ako bi se to desilo", smatra Lađević.

Ulazak Nina Raspudića u politiku 

Kada je Nino Raspudić, harizmatični kolumnista Večernjeg i profesor univerziteta objavio je da ulazi u politiku mnogi su ga očekivali baš u Škorinim redovima.

Nakon pregovora sa Miroslavom Škorom oko zajedničkog izlaska na izbore sa koalicijom Most koji nisu uspeli kaže: "Škoro je korektno u javnosti govorio da sa Raspudićem nije bio problem broj mandata nego načela. A on je kasnije širio koaliciju, uključivao ljude sa raznih strana ideološkog spektra, neke koji su bili u HDZ-u, neke koji su bili u SDP-u, ima jednog ko je podržavao pre pola godine javno Milanovića. To je jedna vrlo široka i krhka koalicija i upitno je šta će sa njima biti kad se uđe u Sabor – hoće li pretrčavati na jednu ili na drugu stranu dok smo mi išli drugim putem, rekao bih kvalitet i čvrstina".

Stanić ulazak Nina Raspudića u politiku smatra logičnim. "Nino Raspudić je jedan vrlo prisutni, da kažemo zagrebački iako mostarac, intelektualac, profesor Filozofskog fakulteta koji je čitavu ovu deceniju prisutan kao kolumnista Večernjeg lista. Neke je iznenadio njegov ulazak u politiku. Mislim da je njegov ulazak u politiku dosta logičan, jer ta arena javnog života dosta govori o njegovom temperamentu i ličnim ambicijama, ono što za današnji politički život važi da nema puno tih intelektualnih zvezda, vedeta, Raspudić želi da popuni taj prostor", kaže Stanić.

Ovaj Hercegovac, međutim, odlučio se za Most. Ova grupacija svoj vrhunac doživela je nakon prošlih parlamentarnih izbora kada su mogli da odluče ko će da formira vlast. Njihova ljubav sa HDZ-om nije dugo trajala, a jednako fluidna im je bila i ideologija. Sada im Nino Raspudić dodaje tas na nacionalnoj vagi, jer sigurno neće odustati od priče o ugroženosti Hrvata u Bosni i Hercegovini.

Raspudić na to kaže: "Božo Petrov je iz Metkovića oni su naši hercegovački prvi susedi sa druge strane granice niz Neretvu".

"Ja sam iz Mostara, moji su dole i pratim celo to stanje i reagiram o nepravdama koje se dole čine, o činjenici da je Dejtonski mirovni sporazum promenjen nametnutim odlukama visokih predstavnika koji je omogućio Bošnjacima u Federaciji da Hrvatima biraju političke predstavnike, vidimo na primeru Komšića već treći put. Nemam ja iluzija da se Dodik oseća velikim zaštitnikom hrvatskih političkih interesa, Dodik razmišlja u interesu Republike Srpske i svestan je da ako politički padnu Hrvati u BiH da su Srbi sledeći. To je jedna interesna suradnja kao što je normalno da se u politici surađuje", dodaje Raspudić.

Jurnica Kerbler na Raspudića gleda kao na prolaznu avanturu hrvatske politike. "Nino Raspudić kako sad ankete pokazuju neće ni ući u Sabor, ako uđe biće veliko iznenađenje. On je jedan od onih intelektualaca koji se želi afirmirati u politici, ali nema snage. Ja mislim da je Nino Raspudić samo jedna prolazna avantura hrvatske političke scene i takvih je bilo jako puno, ali u budućnosti neće značiti apsolutno ništa", dodaje Kerbler.

Od lista koje ne računaju na pobedu na ovim izborima najzanimljivija je lista "Možemo", radikalno levičarska politička opcija koja se bavi radničkim pravima i zaštitom životne sredine.

"Što se tiče tih grupacija kao što je 'Možemo' to zaslužuje pažnju i daje nadu za ozdravljenje hrvatske političke scene da se pojavljuje jedna artikulisana pro leva opcija i liberalna koja pokušava da artikulira neke stvari koje SDP nije uspeo da artikuliše, jer se pretvorio u stranku bez ideologije. Mislim da bi bilo jako značajno da dobiju na značaju", ističe Lađević.

Da li je Pupovcu bliži Plenković ili Bernardić

Ono što je iz perspektive Srba najzanimljivije je kako će se ovoga puta pozicionirati Milorad Pupovac. Da li će se zagarantovani poslanici srpske manjine radije prikloniti HDZ-u ili SDP-u? Da li je Pupovcu bliži Plenković ili Bernardić?

Stanić kaže da se od vremena Ive Sanadera ustalila jedna logika da Milorad Pupovac bude u koaliciji sa HDZ-om i njegovi odnosi sa Plenkovićem idu tome u prilog, uprkos svih problema koji se javljaju u Hrvatskoj. "Odnos prema tom pozdravu 'Za dom spremni', revizionizam, mržnja, grafiti, to nije poljuljalo njegov odnos sa Plenkovićem", dodaje Stanić.

Jurica Kerber smatra da će više šansi od Miroslava Škora da odluči izbore imati Pupovac. "Ja mislim da će to pre Pupovac i osam manjinskih poslanika. Ako ova leva Restart koalicija bude relativni izborni pobednik, ja očekujem da će Pupovac i manjinske stranke ići sa njima", kaže Kerbler.

Milorad Pupovac jedan je od najveštijih političara u regionu. Uprkos tome što je predstavnik manjinske stranke, njegova politička platforma predmet je stalnih polemika.

"Mislim da je problem što srpsku politiku artikulira skupina ljudi, pripadnika jugoslovenske komunističke elite, predratne, koja nema nikakve veze sa realnim životom Srba u Hrvastkoj. Konkretno, život Milorada Pupovca je stubokom različit od života neke starice povratnice na Lici ili Kordunu. Problem je što ta velika sredstva koja se daju Pupovcu i Narodnom veću se koriste i za tjednik Novosti koji bi trebao biti tjednik srpske manjine i artikulirao neke posebne teme i pitanja za tu manjinu, a Pupovac ga je pretvorio u svoj privatni ekstremno levi politički tjednik. Kompletnu redakciju Ferala je udomio u taj slijednik srpske manjine, tamo rade većinom Hrvati pa sam se ja šalio da treba na vratima da piše 'Zauzeto Hrvat' kao što je pisalo u ratu", kaže Raspudić.

Lađević smatra da je SDSS najartikulisanija srpska opcija u Hrvatskoj. "Najvažnija stvar je da Srbi u Hrvatskoj kroz SDSS učine ako mogu, jer ne ovisi samo o njima, nego ovisi pre svega od vlasti. Učinili su podosta u ovoj socio-ekonomskoj sferi, ali sad dolazi stvar za koju se apsolutno moraju izboriti, jer će čitav koncept zaštite elementarnih prava manjina biti doveden u pitanje. Moraju se stvari kulturne autnomije Srba u Hrvatskoj. Izborili su se za pismo, za obrazovanje, to su stvari koje nisu do kraja ostvarene, ne treba sad to prebacivati na nejaka srpska pleća, to je stvar vlasti i koliko vlast to želi", dodaje on.

Raspudić misli da je što se tiče institucionalnih okvira srpska manjina u Hrvatskoj dobro zaštićena. "Ona ima tri fiksna mesta u Saboru, vidimo da sada u Skupštinu vašu nije izabran nijedan predstavnik Hrvata, a Srbi u Hrvatskoj imaju tri fiksna mesta koliko god da ih izađe na izbore", kaže Raspudić.

Lađević objašnjava da je to jednostavno pitanje ustavnog zakona Republike Hrvatske i takav je način izbora manjinskih predstavnika u Sabor. "To je stečeno pravo na osnovu ustavnog zakona u Hrvatskoj. Verujte kad bi se matematički zbrajao broj srpskih glasova koje je SDSS dobijao u Hrvastkoj bio bi veći od tog jednog prosečnog mandata. Da imamo takav zakon tamo verovatno bismo ostvarili i više od tri. Problem je što hrvatska stranka ovde nikad nije uspela da ostvari jedan mandat i ne može biti pravednije od toga. To nije pitanje diskusije nego u glavi gospodina Raspudića što on ne može da vidi nikoga ko se zove Srbinom da sedi u Saboru iako mu Ustav to garantuje", kaže Lađević.

Šta će biti rezultat izbora

"Mislim da će SDP i HDZ biti relativno izjednačeni, možda će SDP dobiti nešto više, ali će veće šanse za formiranje Vlade imati HDZ", smatra Stanić.

Kerbler očekuje da će Restrat koalicija biti relativni izborni pobednik i da će ako dobiju 62 poslanička mesta dobiti i osam glasova manjinaca. "Onda je presudno šta će uraditi stranke koje naginju levici za tih presudnih 76 glasova u Saboru za Vladu", dodaje Kerbler.

Lađević kaže da je loš prognozer, ali da ne bi čak isključivao ni mogućnost velike koalicije. "Ne u prvom navratu, ali ako bude neka raspodela koja nijednoj od dve dominantne stranke u Hrvatskoj ne odgovara, ne bih isključio ni veliku koaliciju", kaže Lađević.

Raspudić smatra da će biti vrlo tesno. "Moraćemo sačekamo 5. jul. Ne bih davao nikakve prognoze, ali ono što je sigurno da će ta Vlada biti sastavljena na knap i da joj neće biti lako i znamo kao i kod vas tako i kod nas da će doći trenutak u kom će zjevnuti rupa proračunska prouzročena koronavirusom i svime što se događalo i da će razdoblje od sledećih godinu, dve biti i ekonomski i drušveno jako teško", naglašava Raspudić.

Korona i njene posledice naravno da će obeležiti mandat svake sledeće vlade u Evropi, pa tako i srpske i hrvatske. Odnosi ove dve zemlje možda nisu najbolji, ali zato imaju najbolji mogući uzor – to je saradnja Novaka Đokovića i Gorana Ivaniševića.