Matija i Ranko, simboli dve Crne Gore

Sa Orlovog krša na Cetinju, mestu koje podseća na osnivača dinastije Petrovića, uz himnu Oj svijetla majska zoro, poručeno je - četrnaest je godina otkako je Crna Gora vratila svoje ime i mesto među državama današnjeg sveta.

"Verovali smo da je tog 21. maja stavljena tačka na crnogorske podele. Danas, četrnaest godina kasnije, moramo pogledati istini u oči, u nekim stvarima je otpor crnogorskoj suverenosti radikalniji nego što je bio pre deceniju i po", tako je svoj govor počeo premijer Crne Gore Duško Marković.

Akademik Matija Bećković, nekada član Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore, te 2006. bio je protiv nezavisnosti.

"Ona slavi 14 godina svoje nezavisnosti, a tako se i ponaša, kao 14-godišnjak. Raspravlja kojim jezikom govori, kojim pismom piše, kojoj veri pripada, brat koji ne veruje otima hramove bratu koji veruje, jedna uzica zemlje podeljena je na dve, jedna majka rađa dve nacije, jedan jezik je naš i njihov, i to sve se događa u 21. veku", kaže pesnik, član SANU, Matija Bećković.

Ranko Krivokapić bio je jedan od najprepoznatljivijih zagovornika i jedan od simbola nezavisne Crne Gore. Položio je venac na Njegošev mauzolej na Lovćenu.

"Četrnaest godina posle Crna Gora je ostvarila osnovni statusni cilj, nezavisna je, slobodna je, evroatlantska je i na putu je evropskih integracija. Statusna pitanja ostvarila je brže nego iko u takvom periodu. I to je Crna Gora koja ima saveznike, koja ima prijatelje i poštovanje u svetu. Nije dobro što Crna Gora to nije ispunila pravim demokratskim i ekonomskim sadržajem. Ali ne postoje ni veće nacije koje su tako složene istorijske naslage kao Crna Gora brzo rešavale", kaže Ranko Krivokapić, dugogodišnji predsednik Skupštine Crne Gore, danas počasni predsednik Socijaldemokratske partije.

U specijalnom programu Radio-televizije Crne Gore podsetili su na milenijumsku istoriju Crne Gore, od Duklje i Zete, i događaja nakon Bodinove smrti.

"Razjedinjena i nemoćna država nije imala snage da se odbrani od osvajačkog pohoda velikog srpskog župana Stefana Nemanje, koji je razorio i konačno pokorio Duklju 1185. godine."

Navodi se i da je ukidanje nezavisne Crne Gore 1918. izglasala grupa građana na takozvanoj Podgoričkoj skupštini. "Sa političke mape Evrope izbrisana je prva nezavisna balkanska država u novom veku."

"Crna Gora se ujedinjavala i razjedinjavala, prisajedinjavala i odvajala od Srbije, ali Srbija nije u tome učestvovala. I taj referendum nije bio za njenu nezavisnost nego referendum protiv Srbije, i od tada oni tu borbu protiv Srbije vode iz dana u dan. Tako su, na kraju,  došli da Mitropolija crnogorsko-primorska nije njihova nego hoće da osnuju crnogorsku crkvu, a to najviše liči na stihove iz Gorskog vijenca, kad su sagradili velelepnu vodenicu, a tek onda se setili za vodu", kaže Matija Bećković.

"Srpska pravoslavna crkva je oruđe srpske politike otkad je došla na bajonetima u Crnu Goru, došla je okupacijom i ukidanjem imena Crne Gore i ta crkva se, nažalost, tako ponašala sve vreme. Ali dali smo joj šansu da bude kao i svaka druga crkva, lojalna zakonima Crne Gore, a zakon podjednako važi i za one koji je ne vole, ta crkva ima priliku da se vrati u red, poštovanju zakona Crne Gore", kaže Ranko Krivokapić.

Litije, Velika Srbija i Srbi iz Crne Gore

Neki koji su 21. maja 2006. zaokružili „da" na referendumu, možda su u 2020. izgovarali rečenicu „Ne damo svetinje". Neki su iz litija poručivali da im je crkva najvažniji element identiteta.

"Crnogorsko-primorska mitropolija je, sa svojim svetinjama, ono što je probudilo mladi svet, za koga smo mislili da je indoktriniran i koji je ćutao kad su mu preimenovali jezik, kad mu je ukinuto pismo, kad su falsifikovali celu istoriju, a onda se probudio kad su mu dirnuli dance duha, u njihovu crkvu, veru, svetinju", kaže Matija Bećković.

"Što se tiče položaja Srba u Crnoj Gori, najprostije je reći da je Srba u Miloševićevoj Crnoj Gori bilo manje nego sada, bilo ih je 9,8 a sada ih je 28 odsto. Tri puta su narasli, dok su Crnogorci u Srbiji četiri puta smanjeni. A litije, kao i svaka propaganda, proći će, istina će se probiti, kao što je probila istina oko nezavisne Crne Gore, i oko građanske Crne Gore", kaže Ranko Krivokapić.

Milo Đukanović poručuje da su rasprave o zakonu o slobodi veroispovesti otvorile pitanje opstanka Crne Gore, rasprave koje bi mogle da dovedu do prinošenja Crne Gore na žrtvenik "Velike Srbije". Novinar Darko Šuković piše da je u toku napad na Crnu Goru, na vrhu je Moskva, ispod su srpski patrijarh i predsjednik, a na dnu su izvršioci radova - Amfilohije, Joanikije i Demokratski front. Šuković piše da "zver koju je crnogorska vlast decenijama tolerisala nije porasla dovoljno da proguta državu". Da li je problem Crne Gore danas "Velika Srbija", kako kaže Milo Đukanović, ili nemoć da se dogovori sa svojim građanima koji su na ulici?

"Moram vas podsetiti, a to bi u Srbiji trebalo da nauče, da ne bi ponovo plaćali skupu cenu, mitingovali su milioni na Gazimestanu, pa čije je sada Kosovo? Zablude politike su uništavale srpski narod, Srbija je platila najgoru politiku u svojoj istoriji u poslednjoj deceniji 20. veka, država u kojoj su svi Srbi živeli zajedno, Jugoslavija, više je nema, Srba na svim teritorijima gde su nekad živeli skoro da više nema. Srbija je izgubila 15 posto svoje teritorije zbog te politike, Srbija je pravi neprijatelj svih u regionu i to je pogubna politika za Srbe, i za Srbe i za čitav region. Crna Gora želi suprotno, želi da ima bliskost kao i uvek u istoriji, sa Srbijom, ali želi da bude ona koja pita sebe, a pomaže prijateljima", kaže Ranko Krivokapić.

"Crna Gora je remek-delo srpske poezije, otkad je Branko Radičević napisao - Crna Goro, ponosito stenje, srpske krune, ti drago kamenje. A onda je Laza Kostić kazao da je to "okamenjena srpska vera, neponižena a sirota". Nema takoreći nijednog srpskog pesnika koji je nije opevao, ovo je jedino vreme u kome se o njoj ne peva. Umrla je stara Crna Gora, a bez nje se muče Crnogorci, umrijeće no će prije toga sebe i nju mrtvu obrukati", kaže pesnik Matija Bećković.

Sve zastave Crne Gore

U 2020. videli smo i rat zastavama. Crtane su trobojke iz vremena kralja Nikole. U Beranama je ovih dana uz ogromnu trobojku dočekan vladika Joanikije, nakon puštanja iz nikšićkog pritvora.  "Orlovi", navijači Lovćena, ispred Njegoševog mauzoleja na Lovćenu juče su poslali poruku - Da je večna Crna Gora. Raširili su zastave komita zelenaša i nosili parole "Nikad više 1918". Neki su oštro govorili da je aktuelna crnogorska zastava istorijski falsifikat, da na njoj nema belog Dušanovog orla, i da je nastala najviše zaslugom Ranka Krivokapića, kako bi se napravio otklon od svega što je srpsko.

"Mislim da je Srbija žrtva svoje lažne propagande, mi smo imali četiri dinastije, hiljadu godina kontinuirane istorije, SDP jeste idejni tvorac, ali je to sada himna, to ja zastava Crne Gore, usvojena dvotrećinskom većinom u Skupštini. A trobojka kojom mašu je narodna zastava Srbije, kojom su rušeni Petrovići. A zlatni orao je još od Balšića, naša zastava predstavlja kontinuitet i to je zastava oko koje se okupljao antiratni pokret 90-ih dok je rušena Jugoslavija", odgovara Ranko Krivokapić.

Milo Đukanović sa Cetinja poručuje da je pitanje crkve danas najvažnije identitetsko pitanje, da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi ponudio da se obnovi autokefalna crnogorska crkva, da su oni to odbili. I da će se sada ići na stvaranje crkve nacionalnih Crnogoraca.

"A priče o nekoj autokefalnoj crnogorskoj crkvi su toliko originalne da oni nikad ne navode ko je bio patrijarh te autokefalne crkve, kao što i sada imaju nekog kandidata koji kao da je došao iz nekog pozorišta", kaže Matija Bećković.

Ko će pobediti - Milo ili Amfilohije? 

Predsednik Crne Gore više puta je govorio da je ta zemlja danas na prekretnici. Ko će pobediti - Amfilohije ili Milo Đukanović?

"Pobediće Crna Gora, a to znači da i jedan i drugi treba da plate za grehe iz 90-ih i zavadu koju prave sada", kaže Ranko Krivokapić.

"U Drugom svetskom ratu De Gol je komandovao pokretom otpora u Francuskoj iz Londona, i nije slušao Čerčila. Kada mu je Čerčil rekao da će ga, ako tako nastavi, isterati iz Londona, De Gol je odgovorio: slobodni ste da se obrukate. To bi mogao i mitropolit Amfilohije da odgovori današnjem crnogorskom predsedniku", kaže Matija Bećković.

Godišnjica crnogorske nezavisnosti proslavljena je uglavnom kruženjem automobila. Ipak, stizale su različite slike. U Beranama su automobili napravili krst i četiri S, puštala se pesma „Oj, junaštva svijetla zoro". Kažu da je to bila omiljena narodna pesma koja je postojala i pre hime i pre nego što joj je Sekula Drljević dodao dve sporne strofe.

U vladajućem DPS-u od početka 2000-ih do danas ponavljaju da nema nijednog dokaza da je pesmu pisao Drljević. I poručuju da i danas u Crnoj Gori postoje ljudi koji ne poštuju grb, zastavu i himnu. Sve su to slike Crne Gore danas - 14 godina posle proglašenja nezavisnosti.