Manastir u Meljinama između neba, zemlje i mora čuva tragove Svetog Save

Nad ulazom u Bokokotorski zaliv, manastir Savina, između neba, zemlje i mora, postojano, vekovima svedoči o suštini pravoslavlja, koje se u Savinom imenu i delu ogleda.

"Sveti Sava bio izmiritelj, prosvetitelj, znači sve su to izvori ljubavi božje. A ljubav božja jeste Hristos, sami bog", rekao je iguman Makarije.

Crkva Svetog Save je iz 13. veka - podignuta na temeljima starijeg hrama, predanje kaže da ju je osveštao Sveti Sava i posvetio Svetom Savi Osvećenom.

Manastirski kompleks čine još dve crkve: mala, sa fresko-natpisom iz 1831. koji njenu izgradnju smešta u 1030. godinu i velika, takođe posvećena Uspeniju Presvete Bogorodice, iz 18. veka.

U izuzetnoj manastirskoj riznici, najstariji i najdragoceniji je krst Svetog Save, iz 1219. od gorskog kristala, okovan srebrom i zlatom.

"Ovde je osnovao Zetsku episkopiju u Stonu, i po predanju, moguće je da je taj krst, od tada ovde, u Savini, da se čuva. Drugo predanje govori da je moguće da je došao sa doseljavanjem kaluđera iz manastira Tvrdoš, kada su pod pritiskom Turaka 1693-1694. prešli ovde, u manastir Savinu, a do Tvrdoša, moguće da je taj krst došao čak iz Mileševe", ispričao je iguman Makarije.

U velikoj crkvi je i čudesna ikona Majke Božje, a tu se čuva i deo moštiju - ruka carice Jelene, supruge cara Dušana. U manastirskom arhivu su vredne povelje, Krmčija - zakonopravilo Svetog Save, ovde je grob Njegoševog učitelja, jeromonaha Josifa Tropovića...

Posle službe u ovom manastiru, krenuo je, ka Marselju, na svoje poslednje putovanje, kralj Aleksandar Karađorđević, a njegov potpis, poslednji, sačuvan je u manastirskoj knjizi.

I savinska istorija i sva tri manastirska hrama, ne svedoče samo trajanjem o snazi i temeljima Srpske pravoslavne crkve. Njihov zavet živi u narodu.

Zato, Savina, vekovima ugneždena u Savinskoj dubravi, slovi za "pravoslavnu dušu Boke".