Student srpskog jezika u Crnoj Gori – pravi podvižnik

Jelica Stojanović predaje istoriju srpskog jezika na studijskoj grupi za srpski jezik i književnost. Kako kaže, da ne može da predaje to što predaje, ne bi radila u Crnoj Gori ili bi tražila nešto drugo da radi.

"Sve drugo bila bi izdaja nauke i struke i licemerje za onog ko išta zna", istakla je Stojanovićeva gostujući na Radio Beogradu.

"A ko išta zna", dodaje profesorka, "jasno mu je da se kroz istoriju u Crnoj Gori govorio jedino srpski jezik. Čak i u vreme kada se on institunacionalno imenovao kao srpskohrvatski, niko nikad nikoga nije čuo da je u Crnoj Gori jezik drugačije nazivao osim srpski".

Podsetila je da je u Crnoj Gori, što se jezika tiče, teška i konfuzna situacija.

"U Crnoj Gori su 2004. godine počeli prvo sa preimenovanjem predmeta u školama, a potom je Ustavom uvedeno ime za jezik crnogorski, bez ikakvih pokušaja da se uopšte objasni šta je to. Dakle, bez stručnog otklona od srpskog, uveli su puko ime, koje nema nikakvog pokrića. To je nasilje i nad Ustavom, nad istorijskim kontinuitetom i nad naukom i strukom. Za srpski su, uz bosanski i hrvatski, ostavili nešto što se zove 'jezik u službenoj upotrebi'. U tom trenutku, 64 odsto stanovništva reklo je da govori srpski jezik, a hrvatski 0.45 odsto", navela je Stojanovićeva.

"A danas na našem fakultetu postoji nešto što zovu studijski program za crnogorski jezik i književnost i mi postojimo paralelno. Oni koji su na tom crnogorskom programu, država im daje šansu da se uhlebe, ali taj hleb je prolazan, tanak i gorak. Crna Gora je danas u velikom nesporazumu. Ako se setimo, pre nekoliko godina, tadašnji predsednik Filip Vujanović je izjavio da u Crnoj Gori postoje dva crnogorska jezika, dakle, ne znam takav primer u svetu", rekla je profesorka Stojanović.

Dodaje da srpski danas brani svaki čovek svakim svojim gestom koliko može.

"Od skoro 65 odsto onih koji su se izjasnili da srpski govore pre skoro 20 godina, vlast je svojim mehanizmima rasrbljavanja Crne Gore, što im je osnovni zadatak, svela na 45 odsto na sledećem popisu, što je opet većina. Šta će biti na sledećem popisu, videćemo, stvari se formalno menjaju, ali suštinski ne mogu nikada. Jer, šta god progovorite, rekli ste na srpskom", naglasila je profesorka.

Godišnje studijsku grupu za srpski jezik i književnost upiše između 20 i 40 studenata. "Svaki student srpskog jezika u Crnoj Gori danas je pravi podvižnik", poručuje Stojanovićeva.

Profesorka kaže da je saradnja sa srbistima u Srbiji i regionu dobra, ali upozorava na sporadične primere protiv struke.

"U Novom Sadu, na Univerzitetu prošle godine se na doktorske studije prijavio student sa diplomom master crnogorskog jezika. I pored otpora kolege i mimo regularne procedure, on je upisan na doktorske studije. Isto se desilo i u Beogradu na Filološkom fakultetu. Srećom, to su usamljeni primeri, za razliku od većine koja se bori za nauku i struku", zaključila je profesorka.