Tajne veze Sarajeva i Teherana – da li je Solejmani tokom rata dolazio u BiH

General Kasem Solejmani, komandant elitne jedinice Iranske revolucionarne garde, ubijen je 3. januara u Bagdadu, u američkom napadu dronom. Kako je Donald Tramp objasnio – odobrio je taj napad, jer je organizacija koju je predvodio Solejmani i koja je više od 20 godina rukovodila tajnim operacijama u inostranstvu, sada planirala "direktne i zlokobne napade na Ameriknce".

Samo dan pošto su hiljade Iranaca prisustvovale Solejmanijevoj sahrani, pred američki Kongres stigao je predlog rezolucije sa dodatnim pojašnjenjima – Solejmani je planirao napade i u Nemačkoj, Turskoj, Bugarskoj, ali i Bosni i Hercegovini.

"Taj izveštaj treba posmatrati iz dva ugla. Prvo, Amerikanci sada moraju da opravdaju čin pogubljenja Solejmanija, a sa druge strane američki Kongres da bi usvojio neku odluku, traži dokaze. Znači oni ne smiju neistine da plasiraju pred te komisije u Kongresu i sigurno da su ponudili dokaze za žestoke optužbe koje su im date i ne smijemo ih odbaciti kao spin", smatra dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Banjaluci Predrag Ćeranić.

"To se sad pojavljuje u Američkom kongresu, a zapravo dolazak mudžahedina i šiitske i sunitske provenijencije u BiH su organizovale SAD, to je opštepoznata stvar i izvedeno je preko Teherana, tu je bila neka vrsta sabirnog centra, pa onda preko Zagreba i onda srednja Bosna tu oko Zenice gdje je Džaferović službovao", kaže profesor političkih nauka Nenad Kecmanović.

I tako dolazimo do druge vesti koja je uznemirila region. Naime, pojedini mediji, pozivajući se na dobro obaveštene izvore u Sarajevu, prenose da se Solejmani tokom rata susreo sa sadašnjim članom Predsedništva BiH Šefikom Džaferovićem. U to vreme ratni komandant centra javne bezbednosti Zenica Džaferović, danas demantuje pisanje štampe. Navodi da mu se to smešta iz Beograda, jer "jedini govori o zločinima koje su tokom rata u BiH počinili Srbi".

Upućeni kažu Solejmani je dolazio, Sarajevo tvrdi da su to spekulacije

Ipak, nisu tu vest samo mediji u Srbiji objavili. Čak i Avaz, koji je u vlasništvu Fahrudina Radončića, aktuelnog ministra bezbednosti čija je stranka u Sarajevu u koaliciji sa SDA, prenela je istu vest na naslovnoj strani.

Upućeni kažu – Solejmani jeste dolazio u BiH tokom rata, kao što Džaferović jeste bio zadužen za javnu bezbednost na području Zenice u to vreme.

"Te 1992. godine radio sam u obavještajnoj službi i jako se dobro sjećam da je u junu ili julu mjesecu jedna visoka iranska delegacija došla na Igman i putem telefona kontaktirali su kabinet Alije Izetbegovića, mi smo uspjeli da presretnemo te telefonske razgovore koji su se u prvoj fazi odvijali na englenskom jeziku, a kasnije su koristili farsi i sjećam se da je bila dogovorena saradnja u strateškom i vojnom smislu. Nisu mogli doći u Sarajevo, ali su došli u Zenicu. Ako je Džaferović bio zadužen za tu regiju onda je logično da je i on bio prisutan na tom sastansku sa visokom iranskom delegacijom", kaže Ćeranić.

Tih ratnih godina, bošnjački lideri intenziviraju svoje veze sa Iranom. Iako je Sarajevu najbliži partner Turska, tokom devedesetih u ratu u Bosni viđeno je takvo jedinstvo muslimanskog sveta kakvo se ne pamti još od slučaja Palestine. Pripadnici Iranske revolucionarne garde bili su instruktori Armije BiH. Zanimljivo da iako su Teheran i Vašington u sukobu još od Islamske revolucije 1979. godine, u ratu u BiH pomagali su istu stranu.

Oni su tako kršili rezoluciju Ujedinjenih nacija koja je zabranjivala doturanje oružja samo jednoj strani, pojašnjava Kecmanović koji kaže da – kako su Teheran i Vašington imali tradicionalno loše odnose, onda je ta linija preko Teherana bila odlična američka kamuflaža.

O svemu tome, kao i o eventualnom dolasku Solejmanija u BiH tokom rata – danas u Sarajevu ne žele da govore. Kako kažu – to, kao i navodi o njegovom susretu sa Džaferovićem, samo su spekulacije o kojima ne postoje pouzdani podaci.

S druge strane, profesor Kecmanović kaže da postoje fotografije na kojima je sam Alija Izetbegović dočekivao mudžahedine i da – kako su to bile delegacije na najvišem novou – sasvim sigurno tu je morao biti i Solejmani.

Solejmani: "Naravno da sam bio" 

"Naravno da sam bio!" Tako je na pitanje novinara hrvatskog Večernjeg lista o BiH odgovorio Solejmani. Kao piše Večernji, "gdje god muslimani trebali pomoć, ja sam tu. Nisam bio dugo. Nadam se da je sad u redu i da tamo više neće biti rata", izjavio je pre nekoliko godina Solejmani.

Solejmani je već 1992. imao 20 svojih specijalaca u Armiji BiH, a kasnije je dodatno angažovao još pripadnika Iranske nacionalne grade, koji su bili stacionirani u Kaknju, Visokom, Zenici, Fojnici i na Igmanu. Praktično to je bila zona odgovornosti Džaferovića, ali od 1992-1994 i više rangirani funkcioneri SDA bili su zaduženi za vezu sa Irancima.

"Tu treba pomenuti Omera Behmena, van Bosne manje poznato ime i on spada u taj najuži krug u vrhu SDA koji ima određene zasluge kao mladomusiman u tom periodu i on je bio amabasador BiH u Teheranu, tako da veze ozbiljnije od Džaferovića postoje, samo što je posebno nezgodno, jer je Džaferović sada u funkciji člana Predsedništva BiH, on je čovjek koji je imao te kontakte i koji se dugo spominjao kao neko ko je imao uvid, a nije spriječio surove likvidacije zarobljenika", kaže Kecmanović.

Iako su neki od boraca iz odreda El mudžahid dobili bosanske pasoše, samim tim i priliku da šire svoj uticaj, kraj rata u BiH istovremeno je i početak kraja iranskog uticaja.

Ćeranić i Kecmanović podsećaju da je po završetku rata rasformiran kamp na Pogorelici kod Sarajeva, kamp koji je predstavljao iransku vezu, kao i da su tad na insistiranje Sjedinjenih Država sklonjeni vodeži ljudi tog kampa, koji su u stvari bili i najbliži saradnici Alije Izetbegovića. Druga je stvar, pojašnjavaju i Ćeranić i Kecmanović, što su ti ljudi samo skrajnuti iz javnog života, ali i dalje su zadržali uticaj u vrhu SDA.

Gotovo četvrt veka po završetku rata, upućeni tvrde da je iranska veza ostavila trag i u današnjoj Bosni, iako je sada formalni uticaj Vašingtona u Sarajevu veći. Slike pogreba Solejmanija, za čiju je likvidaciju Amerika preuzela odgovornost, čak su pojačale simpatije prema Iranu kod velikog dela stanovnika Balkana.

"Opštepoznato je da su ruske vazdušno-kosmičke snage bile presudne u slamanju tzv. Islamske države na Bliskom istoku i da su djelovale sa iranskim snagama i mislim da se kroz to savezništvo sa Rusijom u jednom posebnom smislu promijenio odnos prema Iranu i stoga su i uslijedili neki izrazi empatije povodom ubistva Solejmanija. Međutim, mi kao narod smo poznati po tome što imamo kratko pamćenje pa smo vjerovatno i zaboravili ulogu Solejmanija u ratu u BiH koja je bila protiv Srba svakako", kaže dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosnih nauka.

Za skoro 30 godina, koliko je prošlo od vremena rata u Bosni i Hercegovini, mnogo toga se promenilo. Ulogu Irana u Bosni preuzela je Erdoganova Turska, Amerika je i dalje na svojim pozicijama, a Iran polako postaje neprijatelj Amerike broj 1.

Za Srbiju je bitno da je Iran jedna od uticajnijih zemalja koja ne priznaje nezavisnost Kosova.