"U Hrvatskoj zabeležen visok stepen istorijskog revizionizma"

Organizacija Hjuman rajts voč u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj konstatuje da je u toj zemlji istorijski revizionizam među najvišim u EU, da je tokom prošle godine zabeleženo nekoliko nasilnih napada na hrvatske Srbe i da zvanični Zagreb nije snosio posledice za nezakonito i nasilno postupanje sa migrantima.

U izveštaju HRV za prošlu godinu se navodi da je u januaru u projektu "Sećanje na holokaust", koju su predvodili univerziteti širom Evrope, "ustanovljeno da je istorijski revizionizam u Hrvatskoj među najvišima u Evropskoj uniji".

Tokom godine je, navodi se, zabeleženo nekoliko nasilnih napada na hrvatske Srbe i dodaje da su hrvatska zaštitnica građana i udruženja civilnog društva izrazili zabrinutost zbog atmosfere netolerancije prema manjinama.

Hrvatska, ističu, nije snosila posledice evropskih institucija, iako je nezakonito i nasilno vraćala migrante u BiH i Srbiju, kršeći pritom zakone EU o izbeglicama i ljudskim pravima.

"Uprkos verodostojnim izveštajima tokom godine o nezakonitom i nasilnom vraćanju migranata u Bosnu i Srbiju, kršeći EU zakon o izbeglicama i ljudskim pravima, Hrvatska nije snosila posledice institucija EU", piše HRV u izveštaju o ljudskim pravima u Hrvatskoj.

U izveštaju se dodaje da je i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović za švajcarsku televiziju "potvrdila povremenu upotrebu sile, ali je kasnije povukla svoje komentare".

Prema podacima hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova, na koje se poziva HRV, u prvih osam meseci 2019. godine zabeleženo je 11.813 novih migranata i azilanata, uglavnom iz Avganistana, Pakistana i Turske, što je 8.600 više u odnosu na isti period 2018.

U istom razdoblju 974 osobe zatražile azil, a vlasti su odobrile 71 zahtev za azilom, od čega i 13 iz 2018.

Hrvatska je izvestila da je na svojim granicama blokirala ulazak 9.487 ljudi u prvih osam meseci ove godine, stoji u izveštaju.

Po rečima dečjeg ombudsmana, romska deca su najugroženija grupa u prošloj godini sa ograničenim pristupom uslugama, zaključuje se u izveštaju.

U periodu između januara i septembra 2019. godine, nevladina organizacija Dokumenta zabeležila je 39 predmeta ratnih zločina protiv 59 optuženika pred sudovima u Hrvatskoj, stoji u izveštaju.

U istom razdoblju, 15 osoba je osuđeno za ratne zločine, uključujući i jednu za seksualno nasilje.

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 16. jan 2020, 15:20) - anonymous [neregistrovani]

Pravo lice

demokratske Evrope vidi se u Hrvatskoj. A sta je sa 400,000 proteranih iz Hrvatske 1995-te? I tu istu Hrvatsku vi primiste u EU?

(sreda, 15. jan 2020, 13:17) - Воронцов [neregistrovani]

То је све опште познато

Али, на жалост, нико ништа против тога не чини.