Tajni dokumenti pokazuju jaz između Britanije i Francuske tokom rata u BiH

Tadašnji britanski premijer Džon Mejdžor je, prema objavljenim dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, bio obavešten da su Francuzi sa srpskim snagama u BiH postigli tajni sporazum, prema kojem je trebalo je da budu zaustavljeni vazdušni napadi na Srbe, kako bi oni, zauzvrat, oslobodili zarobljene pripadnike mirovnih snaga.

Ova tvrdnja, koja je šire objašnjena u tajnom pismu upućenom premijeru iz Forin ofisa, nalazi se među dokumentima koji su u utorak objavljeni na sajtu britanske nacionalne arhive, piše Gardijan. 

Dokumenti otkrivaju da su novoizabranog predsednika Žaka Širaka britanski zvaničnici optužili za "ludilo" i nedoslednost u vezi sa tim šta bi trebalo da bude urađeno kako bi ranjive muslimanske enkalve bile zaštićene.

Britanski premijer Džon Mejdžor je 28. maja razgovarao sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom, koji se založio za napad, ukoliko budu povređeni pripadnici mirovnih snaga koje su srpske snage zarobile.

Prema objavljenim dokumentima, tadašnji britanski ambasador u Beogradu Ajvor Roberts se "susreo sa kontaktom" na mostu na Drini kod Zvornika i obavestio vlasti u Londonu da su Srbi želeli da dobiju garancije da će NATO zaustaviti vazdušne napade pre nego što oslobode taoce.

Iako su pripremljeni planovi predviđali da britanska vazdušna jedinica bude poslata kao pojačanje, Srbi su sredinom juna počeli da oslobađaju taoce. Džon Mejdžor je 28. juna na sednici britanskog parlamenta uverevao Parlament da nikakav dogovor nije postignut.

"Nije postinut nikakav dogovor koji bi obezbedio oslobađanje talaca, niti su vlade ili komandanti NATO članica preduzele bilo kakve mere o budućim vazdušnim napadima kako bi obeshrabrili napade bosanskih Srba", naveo je tom prilikom Džon Mejdžor u britanskom parlamentu.

Dva dana kasnije, britansko Ministarstvo odbrane je, u tajnom pismu, upozorilo Mejdžora da ne bi trebalo da daje takva kategorična uveravanja.

"Zvanična pozicija je da su i UN i francuska vlada javno porekle bilo kakav dogovor u vezi sa taocima", naveo je Sem Šarp, sekretar tadašnjeg britanskog ministra spoljnih poslova Daglasa Herda.

Međutim, u toj poruci se navodi i da je general De la Presl, prema instrukcijama francuske vlade, posetio Pale kako bi razgovarao sa bosanskim Srbima. Švedski zvaničnici su tvrdili da je bilo paralelnih telefonskih kontakata između Širaka i Miloševića.

Mejdžorov saradnik Roderik Lajn je u dodatnoj poruci britanskom premijeru napisao: "Saznajemo da su Francuzi možda postigli neku vrstu dogovora, ali nismo sigurni u to i oni to poriču". Mejdžor je odgovorio da je to moguće, ali da sumnja da je to čvrst dogovor.

Britanskom premijeru je, 9. jula, stiglo pismo od Alije Izetbegovića u kojem ga upozorava da su srpske snage pokrenule „veliki mehanizovano-pešadijski napad" na Srebrenicu.

Takođe je upozorio da snage Ujedinjenih nacija "ne žele ili nisu u mogućnosti da brane grad koji je pod napadom", te zatražio od Mejdžora da zaustavi nove napade protiv civilnog stanovništva u tom gradu.

Dva dana kasnije, Lajn je izvestio da su u vazdušnim udarima uništena tri tenka, ali da je "treći vazdušni napad prekinuo holandski komandant Unprofora zbog toga što su Srbi pretili da će ubiti holandske vojnike koje su držali kao taoce".

Postojala je ograničena naklonjenost prema Bošnjacima, piše Gardijan, navodeći da su snage  vlade BiH pružale mali ili gotovo nikakav otpor, kao i da su Holanđani, prilikom zauzimanja odbrambenih položaja prema Srbima, "primile nekoliko pogodaka sa leđa - sa muslimanske strane".

Britansku vladu je brinulo i to da li da povuku trupe iz Goražda, enklave koja je sledeća bila predviđena za napad.

Pokrenut je plan vazdušne evakuacije pod nazivom "Operacija Šrafciger", kojim Mejdžor nije bio nimalo oduševljen, pa je 15. jula priznao Klintonu da "situacije deluje mračno".

"Širak se juče zalagao za povlačenje. Danas želi da pošalje pojačanje u Goražde i Sarajevo", rekao je Klinton u razgovoru sa Mejdžorom.

Pošto je razgovarao sa jednim francuskim zvaničnikom, Roderik Lajn je obavestio Mejdžora da Širak smatra da nešto treba da se preduzme, kako bi se Srbi obeshrabrili.

Istog dana, general Rupert, koji je bio na čelu snaga UN u Bosni i Hercegovini, obavestio je da u gradu nema Muslimana i da su Srbi okupirali Srebrenicu.  Dodao je da postoje "nepotvrđeni izveštaji o masakru naoružanih muškaraca i izbeglica".

Više od 8.000 muškaraca i dečaka ubijeno je u Srebrenici u julu 1995. nakon što su snage bosanskih Srba zauzele grad, koji je bio pod zaštitom holandskih vojnika. Haški tribunal je u presudi zločine u Srebrenici ocenio kao genocid, podseća Gardijan.