Han Pijesak: Srpska groblja i spomenici koje ne poznajemo

Okolina Han Pijeska je i kraj do koga je srpska vojska došla tokom ofanzive u Bosni 1914. godine i gde su srpski vojnici i danas sahranjeni. Nalaze se u grobljima na planini Javor, teško dostupnim, o kojima samoinicijativno brigu vode lovci i šumari.

Polomljeni prozori, srušeni zidovi, poneki grafit. Više liči na jezivo mesto koga se treba kloniti nego na letnju rezidenciju kralja Aleksandra Karađorđevića. Današnji izgled posledica je požara iz 2005. godine. Tada se veći deo objekta zapalio i urušio.

Kako je došlo do toga, ne zna se. Danas, nije pametno da se unutra dugo zadržavate, zbog opasnosti od urušavanja. A pre stotinu godina, kralj je tu obavljao i državničke poslove.

Kada je 1997. Zavod za zaštitu kulturno-istoriskog nasleđa RS dobio dozvolu da uđe, još je bio u dobrom stanju, priča Milijana Okilj, arhitekta i konzervatorka.

"Još uvijek su tu bili pojedini primeri stilskog nameštaja, dve vredne kaljave peći, i jedna slika. Delovi nameštaja čuvaju se u Gradskoj biblioteci u Han Pijesku, a nešto se nalazi na Oplencu", kaže Okiljeva.

Letnja rezidencija Karađorđevića, građena od 1922. do 1924, nastala je po planovima stručnjaka iz Beča. Oni su početakom 20. veka merili koncentraciju ozona u Han Pijesku. Zaključili su da je ovo mesto prirodna vazdušna banja, i da bi tu mogao da se leči car Franc Jozef. Car, iz dobro poznatih razloga, nije video Han Pijesak.

Kralj Aleksandar je u rezidenciji primao zvaničnike, poput Kemala Ataturka. A prinčevi su ovde boravili leti. U vlasništvu Karađorđevića bila je do 1941. godine.

Prema rečima Milijane Okilj, tu je 1941. i 1942. bila bolnica za Jugoslovensku vojsku u otadžbini:

"Posle je prešla u ruke Nemaca, pa partizana i ovaj kompleks je tokom Drugog svetskog rata znatno oštećen. Obnovljen je 1947. i 1948. i tada je bitno izmenjen prvobitni izgled objekta."

Oni koji su posle Drugog svetskog rata bili deca, pričaju da su rezidenciju zvali "Titov dvorac", te da je atrakcija bila ući i izaći iz bunkera u blizini koji je danas potpuno zarastao u šiblje. On je podzemnim hodnicima bio povezan sa rezidencijalnim delom. U Han Pijesku se veruje da je bio rezervna varijanta za odlazak kraljevske porodice.

Veruje se da je tu 1941. boravio Petar Drugi Karađorđević.

Do 1997. Vila je još bila u upotrebi, kada je u njoj bila vojska Republike Srpske.

Zaboravljena groblja na Javoru

Prirodne odlike ovog kraja nisu jedini razlog što je kralj baš u Han Pijesku podigao rezidenciju. Drugi razlog je taj što je baš dovde stigla srpska vojska 1914. tokom ofanzive u Bosni. Srpski vojnici koji su poginuli tokom bitke na Drini sahranjeni su u blizini, na tri gotovo zaboravljena groblja, na planini Javor.

Da bi se do njih došlo, zbog lošeg puta, potrebno je pre svega, terensko vozilo. Najudaljenije od tri groblja je ono na lokalitetu Vran kamen. Obavezan je vodič, i bolje da ponese motornu testeru.

Ali, za lokalne šumare i lovce, to nije neobično. Raščišćavanje traje najviše deset minuta.

I nije samo zato neophodan vodič.

Dragan Kosorić iz Šumskog gazdinstva Visočnik kaže i da je na putu ka Vran Kamenu video i medvedicu sa mečićima. Podseća da je nekada vojska u okolini napravila česmu, i da može biti i zaboraveljnih mina iz poslednjih ratova. O tome svedoče znaci upozorenja na drveću oko puta.

Kombi vozi oko osam kilometara, odakle se mora peške. Do groblja se stiže posle četrdesetak minuta hoda. Kada tamo stigne, Dragan Kosorić uvek izvodi isti ritual.

Spomen-ploču je donirao klesar iz obližnje Vlasenice, a lovci i šumari su je doneli 2009. godine. Sve što rade je lična inicijativa.

"Traktorom smo prošli, krčili staze. Sve je bilo zaraslo, bili su tu javorići, bukvići, pa smo sekli na licu mesta. Napravili ovu ogradu, tanjili stabla, i nabavili žicu da stavimo na proljeće. Dolazimo često, ali uvek na Ivanjdan, okadimo, počistimo, pokosimo, mi lovci često dolazimo", navodi Dragan Kosorić.

Na pitanje zašto sve ovo rade odgovara sa: "Zato što smo humani. Zato što smo Srbi".

Srpski vojnici Šumadijske divizije Drugog poziva stigli su ovde tokom bitke na Drini 1914. godine. Saveznici, posebno Rusija, tražili su da Srbija produži ofanzivu i spreči Austrijance da deo trupa prebace na ruski front. Pretpostavlja se da na Vran Kamenu počiva oko hinjadu vojnika, mahom iz Kragujevca, jer su oni činili 11. puk koji je držao ovaj položaj.

Profesor geografije i planinar iz Vlasenice Dragan Ilić, kaže da je lokacija na kojoj je groblje tačka sa koje se otvara prostor i prema Srbiji i prema unutrašnjosti BiH, i da je zato strateški značajna tačka.

"Teško je izaći ovde i u mirnim uslovima. A u ratu jako teško. Ovde je dominantno bila artiljerija i bilo je veliko stradanje svih vojnika. Same borbe su bile od kraja avgusta do početka oktobra 1914. Nekoliko puta su zauzimali ovaj greben i Srbi i Austrijanci, i zato su žrtve bile mnogo veće nego da je to samo linija razdvajanja dve vojske", navodi Ilić.

Na Velikom Igrištu se nalazi drugo groblje gde počiva, pretpostavlja se, oko 300 vojnika iz 10. puka. Put je kažu, kraći, ali naporniji zbog nagiba planine.

Poslednjih pedesetak metara, posebno je zahtevno. Na kraju, da biste došli do groblja, osvajate i planinski vrh.

"Na čitavom ratištu na Javoru 1914. ovo je bila najviša tačka, 1.400 metara", kaže Dragan Ilić. "Na ovako teškom terenu vodile su se borbe. Utvrđeno je da na groblju ovde ima najviše vojnika iz Aranđelovca".

Groblje Veliko Igrište je sa južne strane planine. Ploču su podigli lovci i Aranđelovčani 1990. godine. Han Pijesak i Aranđelovac su pobratimljeni gradovi. Na Veliko Igrište došla je i Snežana Negovanović, autorka izložbe o memorijalima iz Prvog svetskog rata na teritoriji RS. Kaže da su pre nekoliko godina, kada je počela da se bavi grobljima srpskih vojnika na planini Javor, sva tri bila izbrisana iz evidencije Republike Srbije.

"A ona su jako važna za nas pošto su to naši vojnici," kaže Snežana Negovanović. "Ovo je izvanredan trud, pre svega lokalnog stanovništva da se to očuva. Zato je važno da i ljudi iz Srbije znaju i preispitaju se da li se sećaju da je neko od predaka položio kosti u ovim planinama. Da dođu, ožive sećanje. Mislim da veličina ovog stradanja i značaj proboja zavređuju i državnu pažnju i Srbije i Republike Srpske.

Najlakše je doći do trećeg groblja, Ružina Voda, gde počivaju pripadnici 12. puka, jer je pokraj puta. Tu je i spomen-česma, podignuta odmah posle Velikog rata. Ali, kako su i u sledećem ratu ovde vođene velike borbe, 1952. promenila je izgled, i natpis.

Reč je o putu koji vekovima vodi ka Sarajevu zato je vojska tu vodila bitke. Da bi prekinula vezu Austrije sa Sarajevom. Groblje je dobilo malo veću pažnju posle 2000. godine. Podignut je i spomenik 2004. ali nije zaživelo sećanje na groblje koje se tu nalazi.

Samo je na nekoliko stotina metara iza spomen-česme. Ovo je teritorija opštine Vlasenica, čiji je grad pobratim Gornji Milanovac.

Jedino je ograđeno, ima spomenik, pokošeno je, humke su oivičene kamenjem. Još samo kada bi se do njega moglo doći bez gumenih čizama.

U čemu je problem

Da će se više pažnje posvetiti ovim mestima, obećavala je još jedna spomen-ploča, podignuta u centru Han Pijeska 2014, na stotu godišnjicu početka Prvog svetskog rata.

Međutim, i tokom i posle završetka zvaničnog obeležavanja događaja iz tih godina, groblja su ostala zaboravljena. Da nema šumara i lovaca, verovatno za njih niko ne bi ni znao.

Kraljeva rezidencija je trenutno ostavljena na milost i nemilost atmosferskim prilikama.

A projekat obnove postoji od 2013. godine, kao i predlog da se poveže sa ostalim objektima Karađorđevića u Srbiji. Gde god da je Zavod sa projektom konkurisao, uvek je dobijao sredstva za izradu projektne dokumentacije.

Milijana Okulj kaže da je Zavod pokušavao na više adresa da nađe sredstva, ali da je uvek nailazio na zid.

"Pošto je rađeno pre par godina, treba cena da se revidira, ali je oko milion i po evra. Mogu da napravim poređenje za vijećnicu u Novom Gradu koja je oštećena tokom poslednjeg rata a koja je znatno manja. Uloženo je milion evra."

Načelnik opštine Han Pijesak kaže da je 2016. obnovljen još jedan objekat iz tridesetih godina prošlog veka. Sokolski dom posvećen kralju Aleksandru, podignut 1935. Danas se zove Dvorana Kosova i Metohije. Što se rezidencije tiče, rešenje ne vidi.

"Kad budemo imali sigurnog investitora mi ćemo aplicirati, jednom smo pokušali kroz Ljubljanski proces, nije prošlo. Meni nije jasno, Ovo je jedini projekat iz BiH koji ima kompletnu dokumentaciju, samo treba investitor i da se krene u realizaciju obnove dvorca porodice Karađorđević", kaže Vlado Ostojić, načelnik Opštine.

Govori se i o drugim planovima – da se obnova vile nađe u projektu za ski-centar na Jahorini, u okviru saradnje RS i Srbije.

Kako kod, bila bi dobra poruka kada bi za koju godinu, možda na stotu godišnjicu izgradnje same rezidencije, moglo da se kaže da je obnovljen još jedan važan spomenik. I da dobro znamo gde su poginuli srpski vojnici. I to iz dela prošlosti kojim se najviše dičimo.