Severna Makedonija – ko će profitirati od neuspeha na evropskom putu

Promenili smo čak i ime, zašto Evropska unija odlaže pristupne pregovore, rekao je nedavno predsednik Severne Makedonije. Uzalud su svi govorili nepravda – francusko "ne" u Luksemburgu bilo je jače od svih "da" zajedno. Tako je Severna Makedonija ostala samo sa novim imenom, ali ne i sa datumom za početak pregovora. U međuvremenu, dobila je datum za nove izbore i obećanje o skorom ulasku u NATO. Ko će politički profitirati od ovog razočaranja?

Datum za početak pregovora Zoran Zaev proslavio je selfijem sa najbližim saradnicima u junu prošle godine. Da je za slavlje bilo prerano shvatio je, međutim, tek u oktobru ove kada je građane države sa novim imenom dočekao hladan tuš. Francuska nije dozvolila da Severna Makedonija i Albanija dobiju dugo očekivani datum za početak pregovora sa EU.

Iako Makedoniji ništa nije zamereno ovaj put, navodno, Emanuel Makron nije želeo da razdvaja dve zemlje. Tako je izdvojio Francusku od ostalih članica Unije, ali pošto se odluke moraju donositi konsenzusom jedno "ne" vredelo je više od svih "da" zajedno.

"Zato što su počeli, počevši sa Makronom, i evropski političari da se ponašaju kao balkanski političari. Kada nemaju drugu priču kreću o nacionalizmu, zaštiti nacionalnih interesa", kaže Albert Musliju, politički analitičar.

"Koliko god da ova vlada nije napravila reforme, koliko god da je problem korupcija, skandal sa javnim tužiocem, ipak je problem u ponašanju Francuske i Makrona, samoj EU", kaže Židas Daskalovski, profesor političkih nauka.

"Prespanski sporazum deo mozaika"

Sa statusom kandidata Makedonija je od 2005. godine, stekla ga je sedam godina pre Srbije. Ali i pre i posle te godine teret na evroatlantskom putu toj zemlji je bilo ime koje je Prespanskim sporazumom promenila.

"To nije bilo dovoljno, jasno je rečeno još prošle godine, to je bilo u izveštaju Evropske komisije, da su potrebne reforme u oblasti korupcije, kriminala, pravosuđa. Ono što su rekli zvaničnici EU i pre sastanka lidera članica je da mi nismo napredovali", ističe Hristijan Mickoski, predsednik VMRO-DPMNE.

Dodaje da ne samo što Prespanski sporazum nije bio osnovni uslov, nego deo mozaika.

"Druge delove nismo složili, jer imate korupciju, kriminal na najvišem nivou vlasti, imate 'Reket', gledate kako tužioci i sudije sa milionskim sumama šetaju i ucenjuju biznismene i političare", navodi Mickoski.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev poručuje da su svoje obaveze ispunili u potpunosti.

"To su svi i potvrdili. Rezultate u reformama, sporove sa susedima i drugo. Ono što je EU učinila je njihova istorijska greška. Napravili smo sve što smo mogli i što je bilo do nas", naglašava Zaev.

Koja je alternativa? 

U međuvremenu je počelo da se govori o alternativama za članstvo zemalja regiona. Tako je makedonskoj delegaciji na jednom od sastanaka u Briselu nezvanično rečeno da se razmišlja o opciji koja se zova Evropska ekonomska zona.

"Kriza evropske perspektive će napraviti političku krizu bez obzira da li će to završiti na izborima, to destabilizuje Makedoniju, Albaniju ali i region, oduzima se način da se zemlje drže zajedno. Iznad 80 odsto stanovništva podržava EU i NATO, to će dovesti do krize političkog narativa, onda je moguće očekivati političke promene", smatra Petar Arsovski, politički analitičar.

A Makedonija decenijama mora da živi sa odlukama ili nepravdama međunarodne zajednice bez koje ova zemlja gotovo nijedno pitanje sama nije mogla da reši. Ujedinjene nacija su prvu preventivnu misiju u istoriji poslale 1992. baš u Makedoniju kako bi nadgledala stanje na granicama prema Albaniji i SRJ.

Te 1992. godine pod svojim ustavnim ustavnim imenom nije mogla da postane ni član međunarodnih organizacija, već je to učinila kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Smirivanje stanja posle dogovora sa Albancima u Ohridu takođe nije moglo bez kontrole, 2003. u Makedoniju je stigla Konkordija, prva misija evropskih vojnih snaga. A 2008. u NATO nije mogla zbog grčkog protivljenja.

NATO – glavna ili utešna nagrada

Ovaj put Skoplje je bilo žrtva za Makrona neophodnih reformi u EU i promene metodologije pristupanja evropskoj porodici. Ali je makar NATO na vidiku. Zaev očekuje članstvo u februaru.

"NATO je dobra utešna nagrada. Ali, ako dobijete NATO, a ne priključite se EU, ostaćete prazna čaša – zemlja kojoj su granice obezbeđene, a nema suštinu, nema refome, nema ljudi, jer ljudi i sada odlaze", objašnjava Arsovski.

Za predsednika Severne Makedonije NATO je glavna, ne utešna nagrada. Ipak na izostanak nagrade u vidu datuma ima odgovor – novo ime primenjivaće se postepeno.

"Amerika i EU bili su na neki način sponzori Prespanskog dogovora, sada je on u opasnosti, jer u njemu ima odredbi za primenu novog imena za unutrašnju upotrebu. Tako će se novo ime implementirati otvaranjem novih poglavlja. Dok ne otvorimo zdravstvo, nećemo upotrebljavati ime u zvaničnim dokumentima koji se na odnose na zdravstvo, tako i u svim drugim sektorima. Pošto nemamo datum, to znači da se dogovor neće implementirati... Grčka i Vlada Micotakisa su lobirale da se otvore pregovori ne samo da bi se implementirao dogovor, nego da bi imali stabilne odnose sa susedom", tvrdi Aleksandar Vidinovski, novinar TV kanala 5.

Na test će sporazum biti stavljen još jednom. Na proleće.

I afera "Reket" naštetila vlasti 

Oktobar je Severna Makedonija dočekala ipak sa jednim datumom – za vanredne izbore. Zoran Zaev je zbog neuspeha na evropskom putu najavio da će u januaru podneti ostavku kako bi se glasalo 12. aprila. Međutim, zbog jedne afere delovalo je da će izbori biti mnogo ranije.

"Svakako neću dozvoliti da nekoliko kriminalaca, sujetan novinar i, da mi oprosti LGBT populacija, jedan peder smene ovu vladu", rekao je Zaev.

Reč je o aferi u kojoj su jedan pevač, biznismen i tužilac ucenjivali poznatog makedonskog biznismena za novac u zamenu za oslobađajuću presudu.

"Mislim da su obe stvari naštetile vlasti, ali kod različitih delova biračkog tela. Prespanski sporazum kod građana sa izražajnijim nacionalnim osećanjem, a afera 'Reket' im je naštetila takođe, ali da tako kažem kod intelektuanog krila glasača koji su se nadali da će se promenom vlasti konačno raščistiti kriminal", navodi Aleksandar Vidinovski.

"Ali, nažalost, videlo se da je specijalna javna tužiteljka Katica Janeva osumnjičena da je ona učestvovala u kriminalu umesto da se bori protiv njega", dodaje Vidinovski.

Profesor Židas Daskalovski smatra da je Vlada sve karte stavila na evroatlantske integracije, pa je poraz na samitu EU, poraz i Vlade u Skoplju.

"Ako na to dodamo i veliku korupciju i slab oporavak ekonomije, onda je jasno da je favorit za pobedu na izborima opozicija", kaže Daskalovski.

Politički analitičar Petar Arsovski kaže da i Micotakis i VMRO kažu da nikad ne bi potpisali ovakav Prespanski dogovor, ali šta je tu je.

"To je politički narativ, ali imajte obzira da kada imate oba lidera i u Grčkoj i u Makedoniji koja ne žele u principu Prespanski ugovor, mogućnost da se taj ugovor stavi pod rizik je eksponencijalno veća, u najmanjem slučaju mislim da će implementacija ugovora biti zamrznuta", dodaje Arsovski.

Ko će profitirati? 

U svoju šansu za povratak na vlast, na kojoj je bio deset godina, veruje VMRO, a kojoj ankete rađene nekoliko dana uoči loših vesti iz Luksemburga, a posle afere "Reket", daju blagu prednost.

"Rezultat vanrednih izbora će odrediti odnos naše vlade. Ako imamo dve trećine poslanika i ako je ispunjen uslov Badinterov, da imamo većinu kod poslanika manjina, tada postoji mogućnost za vraćanje korak unazad svih ustavnih izmena koje su rezultat Prespanskog dogovora. Dok ovi matematički uslovi ne budu ispunjeni, Makedonija na brzoj traci, reforme, da ispravimo greške koje su napravljene", kaže Hristijan Mickoski, predsednik VMRO-DPMNE.

"Nijedan dogovor ne može da ospori moje pravo da se zovem Makedonac, da govorim makedonski jezik i da sam iz Makedonije", naglašava Mickoski.

Posle izbora nešto važniji će, čini se, biti koalicioni potencijal od redosleda. VMRO-DPMNE je i na prošlim izborima, sa Gruevskimb na čelu, imala dva poslanika više od SDSM-a Zorana Zaeva. Ali pošto nije uspela da se dogovori sa albanskim partijama, sa kojima je ranije bila u koaliciji, Vladu je formirao Zoran Zaev.

Prepreka za formiranje je bila tzv. albanska platforma, koju su predsednik i VMRO videli kao opasnost za suverenitet države. Zaev je, sa druge strane, narod ubeđivao da se to neće desiti, ali je na kraju pristao na ono što je taj dokument tri albanske partije podrazumevao – uvođenje albanskog kao drugog zvaničnog jezika.

"Sa svima ćemo pregovarati, svim političkim partijama, bez obzira na to da li je DUI, Alijansa za Albance, Besa, mi ćemo sa svima, dok imamo zajedničku tačku u programu, nemamo frustraciju ni kompleks da napravimo koaliciju", poručuje Mickoski.

Politički analitičar Petar Arsovski smatra da će to zavisiti od izbornih rezultata.

"Ako izborni rezultati SDSM i VMRO-DPMNE budu blizu, DUI će ipak imati pritisak da zadrži sadašnju koaliciju imajući u vidu da su SDSM i DUI brendirane kao proevropske i pro-NATO partije. Ako razlika između SDSM i VMRO-DPMNE bude velika, onda DUI neće imati izbora i izabraće da ostane na vlasti i onda će i sa VMRO-DPMNE", objašnjava Arsovski.

Politički analitičar Albert Musliju smatra da je bitka tu tesna.

"VMRO treba da uradi reforme u svom narativu u odnosu na saradnju sa albanskim partijama u odnosu na Prespanski sporazum, dogovor sa Bugarskom. Ne znam da li imaju vremena do aprila da to urade, da bi postali koaliciono konkurentniji, SDSM ima glasove koji nisu makedonski, ima albanske glasove i mislim da bi to mogla da valorizuje", dodaje Musliju.

Zoran Zaev sada ostavlja mogućnost da se zbog pristupanja NATO-u izbori pomere. Ako bude po starom, 3. januara 2020, odnosno sto dana uoči izbora, premijer daje ostavku i formira se tehnička vlada u kojoj će biti i ministri iz opozicionog VMRO-DPMNE. To bi, prema ranijem dogovoru vlasti i opozicije, trebalo da garantuje da će izbori biti sprovedeni fer i pošteno.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 05. nov 2019, 05:33) - anonymous [neregistrovani]

Alternativa

Norveška, Island i Švajcarska ne plaču i ne ponižavaju se a i ne ulazi im se u EU. Ugledajmo se na njih i prije svega iskorijenimo korupciju.

(ponedeljak, 04. nov 2019, 23:09) - anonymous [neregistrovani]

Ma,kakva EU?

Zar je tesko zakljuciti da je i EU u velikim problemima,da je Amerika i Britanija ruse preko Bregzita,da interesi Njemacke i Francuske nisu vise identicni,da juzne clanice EU,Portugal,Spanija,Italija i Grcka grcaju u dugovima i da ne znaju kako izici iz krize.Kurs evra ne odgovara jednako svim clanicama,pa se Italija stalno buni jer Njemacka postavlja nizu vrijednost evra kako odgovara njenom izvozu.Najjaca njemacka i EU banka Deutsche Banka je u silnim dugovima koje ne moze da vrati americkim potraziocima jer je nesmotreno kupila akcije Osiguravajucih drustava SAD kojim se osiguravaju bankarski dugovi iz ek. krize 2008 god. i grdno se prevarila.I pored svih tih problema samo im jos treba S.Makedonija i Albanija,sasvim "uredjene i bogate drzave".
Predsjednik Macron je dao najbolji prijedlog balkanskim drzavama a to je da potpisu sa EU privilegovano partnerstvo koje im omogucava saradnju na ekonomskom planu kao i u svim drugim oblastima sa clanicama EU kakvo ima i Svajcarska.Zato ne vidim zasto se kuka za clanstvom EU?Mozda za koju godinu EU prestane postojati,ko zna?