Hrvatska dobila zeleno svetlo za ulazak u šengensku zonu

Evropska komisija ocenila je da je Hrvatska ispunila potrebne kriterijume za ulazak u šengenski prostor i pozvala Savet EU da Hrvatsku uključi u područje bez kontrole unutrašnje granice.

"Evropska komisija smatra, na osnovu rezultata procesa šengenske evaluacije započete 2016. godine, da je Hrvatska preduzela potrebne mere kako bi osigurala potrebne uslove za potpunu primenu šengenskih pravila i da su standardi ispunjeni", objavila je Komisija.

Komisija dodaje da će Hrvatska "morati nastaviti da primenjuje sve tekuće aktivnosti, posebno upravljanje spoljnim granicama, kako bi osigurala da se ovi uslovi i dalje ispune".

"Odajem priznanje Hrvatskoj za istrajnost i napore koje je uložila kako bi ispunila sve kriterijume za pristupanje šengenskom području. Samo ako smo ujedinjeni i složni možemo osigurati snažnije šengensko područje. Deljenje postignuća šengena mora biti naš zajednički cilj. Zbog toga verujem da će države članice preduzeti prave korake kako bi Hrvatska ubrzo postala punopravna članica šengenskog prostora", izjavio je Junker, prenosi Indeks.

Evropski komesar za unutrašnja pitanja Dimitris Avramopulos naglasio je da snaga šengena zavisi od toga koliko je to područje uključivo.

"Sada kad je Hrvatska preduzela mere kako bi osigurala ispunjavanje potrebnih uslova, to moramo priznati. Kad postane punopravna članica šengenskog područja, pridoneće njegovom daljem jačanju i obezbeđenju bolje zaštite granica Evropske unije", rekao je Avramopulos.

Komisija je potvrdila da je Hrvatska preduzela potrebne mere i u području upravljanja spoljnim ranicama.

Ranije je iz Ministarstva sigurnosti rečeno da se ne očekuju drastične promene za građane BiH kada Hrvatska uđe u šengensku zonu s obzirom na to da oni već odavno primenjuju takve standarde na svojim granicama.

Bugarska i Rumunija dobile zeleno svetlo 2011, ali još nisu ušle

Evropska komisija pozitivno ocenjuje Bugarsku i Rumuniju od 2011. godine, ali još nisu deo šengenskog prostora jer ne postoji sporazum svih država članica.

Sam ulazak u šengenski prostor, ili kada će biti donesena politička odluka, teško je predvideti iz više razloga. Prvi je taj što EU već nekoliko godina pokušava da pregovara o reformi Dablinskog sporazuma, što je pitanje solidarnosti unutar Unije o migraciji i šta još nedostaje. Drugi je da će šengenski sistem morati da se ojača, a treći ispred Hrvatske u čekaonici za šengen su Bugarska i Rumunija.

Pored toga, Slovenija manje-više otvoreno najavljuje da će blokirati ulazak Hrvatske, povezujući to pitanje s nerešenim graničnim pitanjem, prenosi Indeks.

Šengensko područje trenutno čini 26 evropskih zemalja (od kojih su 22 države članice EU: Austrija, Belgija, Češka, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Francuska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Holandija, Nemačka, Poljska, Portugalija, Slovenija, Slovačka, Španija i Švedska). Četiri države koje nisu članice EU takođe su deo šengena: Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.

Trenutno nema šest država članica EU u šengenu. Velika Britanija nikada nije htela da bude članica tog područja, te je prema tome Republika Irska morala da ostane napolju, inače bi morala da nametne graničnu kontrolu sa Severnom Irskom, suprotno mirovnom sporazumu iz 1998. godine.