Komšić: Srbija da prepozna Sarajevo kao glavni grad BiH

Komšić je u intervjuu za Tanjug naglasio da će stavri ići lakše kada do toga dođe.

"Uz dužno poštovanje i razumevanje svih specifičnosti koje vladaju u ovoj regiji i u odnosima naše dve zemlje, niko od nas iz Sarajeva nema ništa protiv da se odvijaju kontakti sa bilo kojim delom zemlje, ali samo uz jednu napomenu, i to ne kao fusnotu - da je glavni grad BiH Sarajevo", rekao je Komšić.

Predsedavajući Predsedništva BiH je istakao da nema ništa protiv saradnje Beograda i Banjaluke, da Milorad Dodik, srpski član predsedništva BiH, ima sva ustavna ovlašćenja i legitimitet da bude sagovornik bilo kome u svetu, ali da se zna kako treba da komuniciraju dve zemlje.

"Nemam ništa protiv da Dodik ima dobre odnose sa bilo kojim predsednikom Srbije, pošto je Dodiku svaki predsednik Srbije najbolji. To je njegovo pravo, ali glavni grad BiH je Sarajevo", ističe Komšić.

Na konstataciju da još od inauguracije novog Predsedništva BiH prošle godine predsednici Srbije i Hrvatske nisu bili u zvaničnoj poseti Sarajevu i pitanja šta vidi kao razlog za to i da li je i sam u nekoj meri odgovoran, Komšić odgovara:

"Neka mi kažu šta treba da uradim da se to promeni, izuzev ako ne očekuju da nestanem, da me izbrišu gumicom, a to se desiti neće", rekao je hrvatski član Predsedništva BiH.

Komšić ističe da zvaničnici u Zagrebu ne žele nikakav kontakt sa njim, jer ga ne smatraju legalno izabranim predstavnikom hrvatskog naroda, ali je on spreman da razgovara o svemu i ocenjuje da je Hrvatska dala sebi malo više prava pokušavajući da uređuje izbore u BiH, koja je suverena zemlja.

Na pitanje da li Sarajevo šalje lošu poruku Srbiji budući da još niko nije odgovarao za napad na predsednika Aleksandra Vučića u Potočarima 2015. godine, Komšić nije direktno odgovorio.

Kaže da je bio u Potočarima kada se desio incident i da ima svoje viđenje tog događaja, odnosno da smatra da napad nije bio organizovan.

Ističe i da nema informacije nadležnih bezbednosnih agencija da je reč o organizovanom i planiranom napadu na predsednika Vučića i dodaje da samo onaj ko je bio u Srebrenici i Potočarima može da shvati "svu težinu", "kakva je to rana na duši" ne samo pojedinca već i celog naroda i kakav je osećaj nepravde "koji te ljude žulja".

"Bila je zaista teška situacija, ja sam se uplašio da će se desiti loše stvari, i moram reći da je sadašnji reis koji je i tada bio reis, zapravo pokazao kako se te stvari rešavaju. Njegov poziv, to je bila gotovo naredba, da se vernici okrenu molitvi, je to sve zaustavila, a to je, po mom mišljenju, bilo vrlo teško", kaže Komšić.

Kaže da je on stekao utisak da je sve to spontano krenulo, ali ostavlja mogućnost da greši.

Rešenje za Kosovo ne sme imati negativne posledice po integritet BiH  

Kad je reč o kosovskom pitanju, Komšić navodi da podržava svako rešenje koje Beograd i Priština dogovore i koje vodi normalizaciji odnosa i stanja u celom regionu, ali koje neće imati posledice po integritet BiH.

"BiH je, što kažu kod nas, obaška, mi smo jedna država, Beograd i Priština neka regulišu svoje odnose kako god hoće, ali ono što oni dogovore ne sme imati negativne efekte po moju zemlju", istakao je Komšić.

Upitan da konkretizuje koje rešenje bi po njegovom mišljenju ugrozilo BiH, Komšić kaže da postoje ideje da se eventualni presedan razmene teritorija između Beograda i Prištine primeni i na BiH.

Ističe da ne dolazi u obzir da se dira u teritoriju BiH.

"Svakog onog kome se takva bolesna misao pojavi u glavi, ja ću vratiti na 1992. godinu i nek se seti šta se desilo kad su neki mislili da mogu raskomadati BIH i da ih upitam želite li vi to ponovo svojoj deci", kaže Komšić.

On kaže da je za njega suverenitet i teritorijalni integritet BiH sveto pismo i da je sa tim stavom razgovarao i sa stranim diplomatama, koji su otvorili pitanje mogućeg "redefinisanja odnosa Prištine i Tirane" ukoliko bi došlo do razgraničenja Srba i Albanaca, ističući da se slaže da je to problem, ali da nije njegovo da komentariše događanja u komšiluku.

Osvrćući se na programsku deklaraciju SDA, usvojenu u septembru, koja poziva na oživljavanje "Republike BiH", nametanje upotrebe bosanskog jezika "kao zajedničkog identiteta svih građana BiH..., a koja je izazvala žestoke reakcije među Srbima, Komšić kaže da se "digla tolika buka", a da u dokumentu nije izneto ništa novo.

Smatra da takva deklaracija nije nikakva pretnja ni Srbima, ni Hrvatima u BiH, jer je samo na nivou političke ideje, na koju, dodaje, svako ima pravo.

"Mislim da je sva dževa i gužva nadignuta zato što je Dodiku bio potreban bilo kakav razlog da otvori priču o unitarizaciji, dominaciji nekoga nad nekim", navodi Komšić i dodaje da bi takva promenala tražila izmenu ustavnog sistema, što nije laka ni jednostavna procedura, a Dodik, ističe, to zna.

Na pitanje da li Dodiku, kome Sarajevo stalno zamera da razbija BiH, ovakvi potezi, kao i dosadašnja ukidanja nadležnosti Republici Srpskoj, daju argumente da se poziva na mogućnost samoopredeljenja, Komšić odgovara da pravo na samoopredeljenje nije definisano ustavom BiH.

"Ko je rekao da ono što se zove Republika Srpska pripada Miloradu Dodiku i da se samo on pita o tome? Zašto vi meni oduzimate pravo da to tretiram kao svoj deo moje zemlje, zašto mislite da ja ne volim Banjaluku? To ne može, nije pošteno, vodi u konflikt", poručio je Komšić.

Za pomirenje potrebno da sve strane čuju ružnu istinu o samima sebi  

Na molbu da pojasni svoju izjavu u UN, koja je takođe izazvala komentare, da pojedine zemlje susedi pojedinim aktivnostima unose nemir i destabilizaciju u BiH, Komšić kaže da je jasno da sa svih strana konstantno dolaze priče o tome kako treba urediti BiH, kakvi izborni zakoni su potrebni, kao i da postoje aktivnosti obaveštajnih službi prema građanima te zemlje.

Na pitanje na koji konkretno način, na primer, predsednik ili premijerka Srbije uticu na dešavanja u BiH, Komšić priznaje da ipak nije bilo takvih situacija u novije vreme.

"To što predsednik ili premijerka žele da vide Dodika tako često, to je njihova stvar. Ne mislim na to, nego kad se preskaču državni organi", rekao je Komšić.

Primer je i sporazum iz oblasti energetike koji su još ranije potpisali Srbija, Italija i Republika Srpska, čime su, kaže Komšić, u potpunosti zaobišli državne institucije BiH.

"Šta je učestvovanje u izbornim kampanjama BiH, je li to mešanje u unutrašnje stvari BiH? Zamislite da ja hodam po izbornim kampanjama u Srbiji, po Sandžaku, da li bi to bilo dozvoljeno, ali kod nas je to normalno... Vučić je dobru stvar napravio kad ga je Dodik zvao na jedan skup, a on nije došao. Moram reći, svaka čast za to", kazao je Komšić.

Komentarišući to što je njegova izjava u Njujorku da institucije RS negiraju genocid u Srebrenici, kao i da pojedinci u Hrvatskoj negiraju genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, izazvala buru u Hrvatskoj, Komšić kaže da je izneo činjenice, a da to što se nekome ne sviđa da ih čuje nije njegov problem.

U NDH se dešavao genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima, a u Srebrenici Bošnjacima zato što su muslimani, kaže Komšić i dodaje da je za pomirenje potrebno da sve strane priznaju i čuju ružnu istinu o samima sebi.

Na konstataciju da takva vrsta poređenja, s obzirom da se genocid u Hrvatskoj dogodio tokom Drugog svetskog rata, a da je zločin u Srebrenici još svež i da takve ocene u većoj meri utiču na Republiku Srpsku i odnose sa njom, kao i Beogradom, Komšić kaže da je istina lekovita.

"Guranje pod tepih usađuje seme zla u duše ljudi", rekao je Komšić i dodao da je i Međunarodni sud kvalifikovao događaje u Srebrenici kao genocid.