"Tuzlanska kolona" bez dokaza

Šef Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH, međunarodni tužilac Dejvid Švendeman, saglasio se da se obustavi istraga u predmetu "Tuzlanska kolona".

Švendiman je naveo da je istraga u tom predmetu sprovedena u skladu sa zakonom, te da prikupljeni dokazi ne potkrepljuju optužbe protiv osumnjičenih za zločine nad pripadnicima JNA koji su se povlačili iz Tuzle 15. maja 1992. godine.

Istraga u Tužilaštvu BiH bila je pokrenuta protiv ratnog gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića i pojedinih drugih funkcionera.

"Nakon istrage i saslušanja učesnika događaja na obe strane, te nakon analize prikupljene dokumentacije i drugih dokaza vezanih za taj događaj, nisu nađeni dokazi koji bi potkrepili zaključak da bilo koji od osumnjičenih snosi direktnu odgovornost", saopštilo je Tužilaštvo BiH.

Slučaj "Tuzlanska kolona" je 1999. godine pokrenuo Savez logoraša Republike Srpske.

U Beogradu se sudi Iliji Jurišiću

U Beogradu se za taj zločin sudi Iliji Jurišiću koga optužnica tereti da je kao pripadnik rezervnog sastava policije MUP-a BiH i visoki starešina u operativnom štabu Službe javne bezbednosti izdao nalog za otvaranje vatre na kolonu JNA.

Tada je poginulo najmanje 92 vojnika, ranjeno najmanje 33 i uništen veći broj vojnih i sanitetskih vozila.

Na osnovu te naredbe, raspoređeni snajperisti u obližnjim zgradama prvo su pucali i ubijali vozače vojnih vozila, tako zaustavljali vozila i njima blokirali dalji prolaz, a potom pucali i ubijali vojnike u tim vozilima koji nisu bili spremni na borbu i pružanje otpora, navodi se u optužnici.

U RS oštre reakcije

Ministarstvo unutrašnjih poslova RS najavilo je da će zatražiti od Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH da preispita odluku Tužilaštva BiH i da predmete "Tuzlanska kolona" i logor Bradina na području Konjica dodeli drugom tužiocu.

Koordinator Tima MUP-a RS za istraživanje i dokumentovanje ratnih zločina Simo Tuševljak rekao je da je iznenađen ovom odlukom Tužilaštva BiH, navodeći da je MUP RS podneo opširne izveštaje o zločinima počinjenim nad pripadnicima bivše JNA u Tuzli u maju 1992. godine, kao i o zločinima nad srpskim civilima u mestu Bradina kod Konjica, takođe 1992. godine.

Tuševljak je kazao da je Haški tribunal u slučaju "Tuzlanska kolona" za četiri osobe dao oznaku "A", što znači da je na osnovu dostvaljenih dokaza utvrđeno da postoji krivično delo ratnog zločina i dovoljno dokaza da se te osobe procesuiraju.

Portparol premijera RS Biljana Bokić izjavila je da je današnja odluka Tužilaštva BiH "najbolja potvrda da je to politička, a ne pravosudna institucija".

"Ovo je još jedan dokaz da je krajnje vreme da se redefiniše status Suda i Tužilaštva BiH i da stranci sa ulogama sudija i tužilaca u BiH nemaju više šta da traže", kazala je Bokić.

Savez logoraša RS ocenio je da je ova odluka pokazala da je pravosuđe u BiH "selektivno i antisrpsko" i najavio da će Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine Srbije uputiti oko 300 predmeta koji se odnose na zločine počinjene nad Srbima tokom rata u BiH.

Boračka organizacija RS takođe smatra da je jedini način da se procesuiraju osobe odgovorne za zločine nad Srbima u BiH, da ove i slične predmete preuzme Specijalno tužilaštvo za ratne zločine Srbije.