Slovenija, samoorganizovane grupe love migrante

Kako prenosi hrvatski servis regionalne televizije N1, Blaž Zidar svakoga dana uz žičanu ogradu hoda i po desetak kilometara, jer kako kaže osim što je granica na nekim delovima propusna, policija na ilegalne prelaske žmuri.

Zidar kaže da ne nosi oružje, mada ističe da bi se sa migrantima "fizički obračunao u slučaju napada".

Mnogo ozbiljnije deluje postrojavanje u Štajerskoj na granici sa Austrijom, gde se organizovala grupa od pedesetak muškaraca koja se naziva Štajerska varda i koju predvodi Andrej Šiško, tvrdi N1.

Kako se navodi, oni sa oružjem, psima i maskama na glavi love migrante po šumama.

Slična situacija dogodila se pre nekoliko godina u Bugarskoj kada je "lovac na migrante" Dinko Vilev i njegova banda, na motociklima i uz pomoć pasa tragača hvatala migrante koji su pokušavali da se iz Turske prebace u Bugarsku.

Govoreći za nacionalnu televiziju, Vilev je rekao da se na taj poduhvat odlučio nakon što je grupa migranata pokušala da mu ukrade motocikl.

Vilev je nabavio i dva oklopna vozila, kako bi se njegova banda lakše kretala kroz teško pristupačne delove graničnog pojasa. Neretko, su u "lov" išli i na konjima.

Evropska komisija: Neprihvatljivo nasilje prema migrantima

Bilo kakvo nasilje prema migrantima je neprihvatljivo, saopštila je Evropska komisija, povodom poslednjih događaja na granici BiH i Hrvatske, kada je povređeno 18 migranata.

"Videli smo medijske izveštaje. Komisija je uvek zabrinuta u vezi sa izveštajima o lošem tretmanu izbeglica i uzima sve takve optužbe veoma ozbiljno. Bilo koja forma nasilja protiv ili zloupotrebe migranta je neprihvatljiva", rečeno je N1 televiziji iz Evropske komisije.

Kako se dodaje, službe Evropske komisije su u kontaktu sa hrvatskim vlastima u vezi s optužbama za maltretiranje i onemogućavanja onih koji nisu državljani EU da apliciraju za azil, ali isto tako i u vezi sa implementacijom EU legislative o migrantima i azilu u generalnom smislu.

"Prva i najvažnija odgovornost hrvatskih vlasti je da obezbedi da prava migranata budu poštovana i da imaju pristup procedurama za traženje azila koji mora biti pružen svima koji podnesu aplikaciju u skladu sa EU zakonom", navodi se u saopštenju EK i dodaje da ta institucija očekuje hitan odgovor hrvatskih vlasti na te optuzzbe.

Kada se radi o migracijama na prostoru Zapadnog Balkana Evropska komisija ima vrlo jasne stavove.

"EU podržava Zapadni Balkan kada se radi o upravljanju migracijama i izbegličkom krizom, uključujući obezbedjivanje humanog tretmana ljudi u potrebi. Radimo blisko s vlastima, UN agencijama i nevladinim organizacijama kako bi se zadovoljile urgentne potrebe novopridošlih, kao i onih najugroženijih među izbeglicama", rečeno je u Evropskoj komisiji.