Ohrid, kako je divlja gradnja ugrozila svetsku kulturnu baštinu

Ukoliko Severna Makedonija ne ispuni preporuke Komiteta za zaštitu ugroženih područja donetih na poslednjem zasedanju u Bakuu, Ohrid bi od februara naredne godine mogao da postane 54. na listi Svetske kulturne baštine u opasnosti.

U nacrtu odluke Uneska pod brojem WHC/19/43.COM/18 od 5. jula, navodi se da Komitet pozdravlja odluku da se zaustavi procedura modifikacije Plana upravljanja Nacionalnim parkom Galičica, posebno u oblasti zoniranja i puta A3 i skijališta u Galičici, i konstatuje da postoji napredak u određenim oblastima. 

Međutim, kako smatra Komitet, to nije dovoljno da bi se smanjila ranjivost područja.

Kako se navodi, Komitet preporučuje da se ustanovi potpuni moratorijum na bilo kakvu transformaciju urbanog područja i obale, dok svi planski dokumenti ne budu finalizirani i usvojeni i dok se ne ustanove propisi o zaštiti područja i mehanizmi kontrole.

U Nacrtu odluke kaže se i da bi trebalo popisati sve nelegalne objekte, napraviti procenu njihovog uticaja na izvanrednu univerzalnu vrednost područja i obezbediti striktno sprovođenje zakona i propisa kako bi se sprečila dalje nezakonita gradnja.

Unesko smatra da nisu usvojene preporuke iz 2017. godine u vezi sa Železničkim koridorom VIII, uprkos tome što je Komitet tražio da se razmotri alternativna trasa, kao i trasa puta Trebenište-Struga.

Ukoliko se preporuke ne sprovedu do 1. februara 2020. godine, i Komitet potvrdi potencijalnu opasnost po područje, Unesko će Ohrid upisati u listu Svetskog kulturnog nasleđa u opasnosti.

Kako srušiti 1.076 nelegalnih objekata sa 20.000 evra

Vlasti u Severnoj Makedoniji, obećale su brzu reakciju nakon što je saopštena odluka Uneska.

Prvi korak ohridskih vlasti trebalo bi da bude rušenje 1.076 nelegalnih objekata, od kojih je više od 400 na samoj obali jezera, prenosi portal Sitel.

"Vreme je za zajednički koordinisanu akciju. Nema vremena za kompromise. Pozivam organizacije civilnog društva da zajednički upravljamo ovim procesom. Verujem da će i ova vlada ispostaviti rezultate po tom pitanju", rekao je Edmond Ademi, ministar bez portfelja zadužen za dijasporu.

U amandmanu koji je podneo mađarski predstavnik u Unesku pozivaju se Albanija i Severna Makedonija da zajednički rade na rešavanju problema i da se ozbiljno pozabave pitanjima zaštite i upravljanja Ohridskim jezerom.

Portparol VMRO-DPMNE, Dimče Arsovski smatra da lokalna vlast u Ohridu, nema kapacitet da sprovede preporuke.

"Samo da naglasim da je Ohrid raspisao tender za rušenje nelegalnih objekata u vrednosti od 20.000 evra. Ovo je smešno i pitamo se kako je moguće s njima srušiti preko 1.000 ilegalnih zgrada", upitao je Arsovski, prenosi Sitel.

SDSM, sa druge strane optužuje VMRO-DPMNE da je glavni krivac za situaciju u Ohridskom regionu zbog, kako prenosi Sitel, 11 "godina zloupotreba i uzimanja provizija".

Ta stranka je saopštila da će preduzeti sve da Ohridsko jezero bude sačuvano.

Gradonačelnik Ohrida, Konstantin Georgievski, kaže da ništa ne može da se desi preko noći, ali obećava nedvosmislenu podršku lokalne i republičke vlasti.

"Svi mi moramo da radimo posao za koji smo odgovorni, jer nije u pitanju samo Ohrid, već i funkcionalnost i politički sistem cele države. Odgovornost za svakoga, popust ni za koga", poručio je ohridski gradonačelnik, prenosi portal A1on.

Kriza biodiverziteta najstarijeg jezera u Evropi 

Prema pisanju naučnog portala Nju sajentist, Ohridsko jezero ima najrazvijeniji biodiverzitet od svih jezera te veličine na svetu. Ono je dom 350 endemskih vrsta koje se ne mogu naći nigde drugde i najstarije je jezero u Evropi.

Kristijan Albreht sa Univerziteta Gesen navodi da je Ohridsko jezero "sveti gral za biologe iz čitavog sveta. Ali ono se suočava sa krizom biodiverziteta".

Kriza biodiverziteta, posledica je procesa urbanizacije obale Ohridskog jezera.

Nju Sajentist navodi da je još 2015. godine močvara na obali Ohrida koja prečišćava jezero i u kojoj žive endemske vrste bila ugrožena najavom izgradnje luksuzne marine i hotela.

Zbog urbanizacije, izgradnje ski-centra i auto-puta koji vodi kroz nacionalni park Galičica, reagovali su i biolozi i lokalna udruženja. Tako je Udruženje SOS Ohrid objavilo Deklaraciju o očuvanju svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa Ohrida koju su potpisali i biolozi iz različitih zemalja sveta.

Lista u opasnosti – pitanje časti i usmeravanja pažnje na probleme

Lista svetske baštine u opasnosti osmišljena je tako da informiše međunarodnu zajednicu o uslovima koji ugrožavaju same karakteristike za koje je neko područje upisano na Listu svetske baštine i da podstiče korektivne akcije.

Ukoliko se neka lokacija nađe na Listi svetske baštine u opasnosti, to omogućava Odboru Uneska da dodeli pomoć Fonda za svetsku baštinu tom području.

Međutim, kako navodi Unesko, države ne doživljavaju na isti način upis nekog lokaliteta na Listu ugrožene baštine.

Neke države apliciraju za pomoć, kako bi usmerile pažnju međunarodne javnosti na probleme, dok druge to shvataju kao pitanje časti i doživljavaju kao sramotu.

Međutim, ako određeni lokalitet izgubi karakteristike koje su bile presudne da se upiše na listu svetske baštine, Komitet može da odluči da taj lokalitet izbriše i sa jedne i sa druge liste - i sa liste Svetske kulturne baštine, i sa liste Svetske kulturne baštine u opasnosti.

Kako se navodi, do danas je ta odluka sprovedena dva puta.