Klopka za Štrahea, demokratija na rubu krize

Prošlog petka je u Austriji izbila afera "Ibicatejp", u subotu je vicekancelar Štrahe podneo ostavku, u nedelju je iz vlade otpušten ministar policije Kikl, najkasnije u ponedeljak je kancelar Kurc shvatio da i njegova funkcija stoji na dispoziciji. Samo četiri dana su bila dovoljna da se jedna stabilna demokratija dovede na rub nestabilnog, nepromišljenog i nepredvidljivog. Sutra u parlamentu ad hok koalicija socijaldemokrata i slobodara ruši kancelara Sebastijana Kurca.

To je suština demokratije, da povremeno izbiju krize, ponavljaju politički akteri, od predsednika i kancelara, preko lidera opozicionih stranaka, do analiza i komentara u medijima. U parafrazi jedne srpske poslovice moglo bi se reći – na demokratiji kriza, na demokratiji i zarasla.

Po toj školi mišljenja bi suština demokratije ležala u tome da ona neukom oku na momente izgleda kao haos. Ili se to dogodilo prošlog vikenda u Austriji, ili je bila noć punog meseca, trećeg nema.

U domaćim reakcijama i komentarima sakupila se neverovatna količina banalizacije. Austrija banalizuje samu sebe po vlastitom nalogu i u vlastitoj režiji, i u tom delu reakcija na "Ibicatejp" sigurno ne treba tražiti krivce sa strane.

Proces banalizacije i kabaretizacije je počeo i pre pre nego što je afera uopšte otkrila sve svoje slojeve ozbiljne političke drame.

Consigliere mio

Televizija oe24.tv, austrijskog medijskog mogula Volfganga Felnera (njemu pripada i tabloid Austrija, koji srpski čitaoci znaju u nespretnoj transkripciji kao Esterajh), od prošle sedmice doživljava niz zvezdanih trenutaka.

Između ostalog, Felner je u svoj, u principu trač-TV-šou, doveo Sašu Vandla i predstavio ga kao "bezbednosnog eksperta kriminalnog podzemlja".

Odmah treba reći da se Vandl nije bunio na titulu, čak ju je rado prihvatio. Čovek se bavio industrijskom i političkom špijunažom, to mu je profesija, od toga ne beži.

Zašto je Vandl sad izašao pred javnost da objasni pozadinu "Ibicatejpa"? Prvo, zato da kaže da on to više ne radi, povukao se 2016.

Drugo, zato što dobro poznaje ljude koji su "namestili" Štraheu, bezbednosnog eksperta iz Minhena Julijana Hesentalera i austrijsko-persijskog advokata za komplikovane slučajeve Ramina Mirfakhraja.

Treće, zato što on i Julijan H. upravo odgovaraju pred sudom za jedan stariji slučaj špijunaže (firma Plasser-Theurer), pa da se ne misli da on, Vandl, ima veze i sa prisluškivanjem Štrahea.

Julijan H. je bio njegov učenik, kaže Vandl. Sve što zna o tehničkom aspektu nadzora, prisluškivanja, taktike i tzv. "legende", to jest sinopsisa i podele uloga unutar klopke, Julijan H. je naučio je od Vandla.

Pre četiri godine špijunski šegrt Julijan H. je svog mentora Vandla upoznao sa advokatom Raminom M, specijalistom za, rekosmo, sve slučajeve gde treba zavrnuti rukave ispod sakoa.

Ramin M. je predstavljen Vandlu kao pravnik sa razgranatom mrežom socijalnih kontakata, opremljen znanjem i statusom stečenim u najpoznatijoj advokatskoj kancelariji u Beču, onoj od Gabrijela Lanskog, advokata austrijske Socijaldemokratske stranke.

Pored toga, Ramin M. je i uspešan poslovni čovek koji u Beču raspolaže etablismanima za depilaciju intimnih zona, brazil-waxing i slično.

Ramin M. je "pivot", šarka na vratima, opisuje Vandl funkciju advokata. On dobija ugovor za praćenje i nadziranje i angažuje tehničare kao Julijana H. ili Vandla. To bi bio jedan modus operandi ovog advokata intimnih zona.

Njegov drugi princip rada je da sam smisli legendu/spletku, sprovede je sa svojim tehničarima i onda materijal ponudi na tržištu. U prvom slučaju finansijski rizik je mali, u drugom veliki. U prvom slučaju je izvršitelj, u drugom gazda.

Za "Ibicatejp" su realistične obe varijante "i politička i finansijska", kaže Vandl. Objasnite to, pita Felner.

Pa šta tu ima nejasno, odgovara Vandl. Da bi se uspešno izvela klopka tih razmera potreban je novac, po njemu 300.000–600.000 evra. Neko je Raminu M. dao ta sredstva da postigne neki cilj, iz rezultata je jasno politički cilj. Ili, Ramin M. je sam uložio vlastita sredstva, sa namerom da materijal proda nekom drugom za postizanje političkog cilja. Vandl: "Motivi su ili politički, ili finansijski, najverovatnije kombinovani."

Što se "Aljone Makarove" tiče, ona je iznajmljena glumica ili prostituka sa bečke scene, kaže Vandl, a Felner pita: "Glumica ili prostitutka?"

"U tom miljeu nema razlike", pojašnjava Vandl. Radi se o mustri, sama osoba je nebitna, ona je tip koji se koristi za setap tog profila. Da je "nasađeni" Gudenus samo obavio jedan telefonski poziv kod rusko-letonskog tajkuna Igora Makarova, znao bi da on nema nećaku.

A to nije nekakva velika mudrost, jer je Makarov (48. mesto na Forbsovoj listi, procena imetka 2,1 milijardu dolara) kao biznismen poznat u Austriji. Nije mitsko biće koje sedi u nekom moskovskom dvorcu iznad oblaka, radio je u Beču, dolazi i prolazi kroz Beč.

Blistava epizoda istraživačkog novinarstva

Da ne dužimo, ali drugačije, nažalost, ne može. Ono što je Vandl rekao u intervjuu Felneru se svodi na sledeće: Julijan H. i Ramin M. su planirali i postavili "legendu" za klopku na Ibici.

U petak se medijima – preko svog advokata – javio advokat Ramin M. i priznao navode iz Vandlovog intervjua. Jeste, on je, ali je to u stvari bio istraživačko-novinarski projekt za oslobađanje Austrije od sila mraka, to jest političara Slobodarske partije.

Štrahe i Gudenus su bili nedostojni da vode Astriju, prvi iz vlade, drugi iz parlamenta, nekako ih je trebalo kompromitovati, niko nije hteo, pa je on to preuzeo na sebe, Ramin M., specijalista za depilaciju državničkog ugleda.

Čisti altruizam, bio je to "projekt za spas civilnog društva", niko tu nije ništa zaradio, osim što je opšta humanistička budućnost postala mrvicu svetlija.

Naravno da austrijski mediji znaju da je reč o notornoj gluposti. Svejedno reaguju kao da su anestezirani na logiku.

U prvim reakcijama se postavlja pitanje – da li Ramin M. ima novinarsku legitimacija, da li je u nekom cehovskom novinarskom udruženju, da li ga je prošle srede u ponoć neko primio u članstvo Udruženja smešnog pisanja, da li je ikada nešto objavio ...?

Već ovo pokazuje bizarnu situaciju, pali svetlo u slepoj ulici u koju su se izmanevrisali veliki austrijski mediji kad su se koncentrisali samo na beščašće Štrahea, a zanemarili kriminalne motive nalogodavaca i izvođača spletke.

Njihov moto deskriptivno izgleda ovako: važno je da smo se mi oslobodili dvojice nedostojnih političara, u perspektivi čitave te slobodarske bratije. Ko je dao nalog je sekundarno. Onaj ko sad, u ovom momentu državnog dostojanstva i patetike insistira na nalogu, nalogodavcima i tajnim službama, taj je simpatizer Slobodarske partije i danas sigurno glasa za njih na izborima za Evropski parlament!

Taj mehanizam prizemnog etiketiranja se u međuvremenu ustalio kao mustra u dobrom delu evropskih medija, i pre "Ibicagejta": ko kaže da je protiv antiruskih sankcija, taj je obožavatelj Putina; ko kaže da se demokratija počela pretvarati u haos, taj ne citira starogrčke filozofe, već radi posao za desne populiste; ko kaže da je Tramp legitimni američki predsednik, izabran po važećoj demokratskoj proceduri, taj je u stvari protivnik demokratije; ko kaže da NATO nije smeo da bombarduje Srbiju, taj je obožavatelj Miloševića; ko je za zabranu političke manifestacije na Blajburgu, taj podržava partizanske zločine – il' je srpski nacionalista, il' hrvatski izdajnik, il' jugoslovenska komunjara!

Mogu se citirati brojni izvori koji variraju tu tezu, ovde je izabran samo jedan. Poenta je uvek u tome da se vrh Slobodarske partije previše bavi mogućim nalogodavcima klopke, umesto da golih kolena kleče na šljunku i mole za kolektivni oproštaj.

"Slobodarska partija pokušava da preokrene interpretaciju počinitelj–žrtva u svoju korist", smatra politolog Peter Filcmajer za ORF.

Javne glasače Slobodarske partije nije potrebno demaskirati, oni sami kažu za koga su. No kako u ispravnoj moralnoj interpretaciji prepoznati kripto-slobodare, tajne glasače i simpatizere Slobodarske partije? Lako, to su oni koji kažu da nije samo Štrahe problem, već i oni koji su snimili video i čekali dve godine da ga objave.

Time je izvorni okvir, sociološki bi se reklo "framing" od prošlog vikenda, onaj u kome se govorilo o nedostojnim državnicima, o kriminalnim i pravnim aspektima, proveden kroz proces "re-framinga", i u tom novom kontekstu postao polje sukoba sila dobra i zla.

Ucena legitimni poslovni model?

Pođimo od pretpostavke da je to što javnosti preko svog advokata poručuje advokat Ramin M. istina. On je, recimo, stvarno radio na projektu za uklanjanje desničarske napasti vanparlamentarnim sredstvima, možda je negde bio upisan i na seminar za očuvanje habitata civilnog društva. Sve je moguće, iako malo verovatno, život i svet su kontingentne veličine.

To bi značilo da jedan "advokat podzemlja" u "legendu" uloži vlastita sredstva, čak i ako su ona nešto manja od Vandlove stručne procene, onda pauzira dve godine, strpljivo čeka da Slobodarska partija preuredi Austriju, da Štrahe i Kikl naprave što veću štetu, a zatim posle tog grejs perioda materijal pokloni nemačkim medijima, sakrije se tih šest dana dok teče framing/re-framing u austrijskim medijima, a onda poruči to sam ja i samo ja, niko mi nije rekao, majke mi.

Ili – opet sve pod pretpostavkom da nije imao naručioca – Ramin M. je hteo da pomogne čovečanstvu pa je radio na besprofitnoj osnovi. Nije imao nameru da zaradi na videu, samo da mu neko pokrije troškove, pa je materijal nudio okolo za realističan honorar, ali ni to niko nije hteo.

Zašto ga onda nije ponudio Štraheu i Gudenusu, oni bi mu verovatno rado bili pokrili i troškove i nešto preko, samo da video ne dospe u javnost? Možda zato što bi to bilo ilegalno? Za razliku od svega do tada što je inače bilo legalno...?

Obaveštajni dani Ramina M. su gotovi – više ga niko neće angažovati ni kao advokata ni kao polagača klopki, a malo je verovatno i da će ga neka novinarska redakcija zaposliti kao kolumnistu, i to pod uslovom da ne završi u zatvoru.

Bivši šef nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV) Hans Georg Masen(1) u jučerašnjem intervjuu za austrijski Prese: "Veza između jedne detektivske firme u Minhenu i advokatske kancelarije u Beču me ne iznenađuje. Od početka sam mislio kako je moguće da klopku nije postavila neka strana tajna služba, već privatna firma specijalizovana za prljave akcije. Ali sad je pitanje ko je njih stavio pod ugovor?"

Uz napomenu da "misli preko granica konkretne afere", Masen spominje dve moguće konsekvence. Prvo, ucena postaje legitimni poslovni model. Drugo, instrumentalizacija medija dobija nove dimenzije, jer "levi aktivisti više ne biraju sredstva u borbi sa desnima".

Atraktivno kô srušena vlada

Najkasnije prošlog ponedeljka ujutru je kancelar Kurc shvatio da bi i on mogao da bude smenjen u daljem širenju koncentričnih krugova "Ibicagejta".

Vrh Slobodarske partije mu spočitava da je pogazio njima dato obećanje od 18. 5. da će vlada nastaviti s radom nakon što se kompromitovani vicekancelar povuče.

Kurc je u intervjuu ORF-u pre dva dana rekao da nije bilo nikakvog dogovora u tom smislu. Reč protiv reči, nema materijalnih dokaza koji bi potvrđivali ko laže, ko govori istinu.

Činjenica je da Kurc prošlog vikenda nije shvatio da i on sedi u slobodarskom brodu, da i on s njim tone ili plovi. Verovao je da će mu distanciranje od čitave Slobodarske partije doneti poene u javnosti. Da će ga domaća javnost slaviti kao oslobodioca.

Naprotiv, napadnut je kao osoba koja snosi prevashodnu odgovornost da se Austrija uopšte našla u situaciji da njome vlada Slobodarska stranka.

"Sa Slobodarskom strankom se ne pravi država" ("Mit FPÖ ist kein Staat zu machen"), stari je slogan još iz 1986, kad je (socijaldemokrata) Bruno Krajski raspustio koaliciju sa slobodarima, nakon što je vođstvo stranke preuzeo Jerg Hajder.

To se često čulo u toku dva kabineta (konzervativca) Šisla sa Hajderom 2000–2007; isto se čulo i kad je Kurc za Božić 2017. oformio kabinet sa Štraheom.

I zato sad kancelaru nije previše pomoglo kad je iz vlade otpustio ministre Slobodarske partije. Opozicione socijaldemokrate su ga optužile za istočni greh paktiranja sa desnicom i – od juče oficijelno – rekli da će u ponedeljak podržati nepoverenje kancelaru koje predlaže mala parlamentarna stranka Sad/Jetzt Petera Pilca.

Računski gledano, socijaldemokrate i Pilc ne bi mogli da sruše vladu, ali ako im se sutra u parlamentu pridruže i poslanici Slobodarske stranke, a sve govori u prilog tome da hoće, "Sebastijan Kurc odlazi u istoriju, barem za prvo vreme", komentarišu mediji.

Naravno, to za zemlju nije dobro rešenje – brzo, bučno, haotično, više histerična promena sistema nego promena u sistemu. U svojoj suštini je svaka prava demokratija promena u sistemu, niz ritmičnih, dogovorenih promena. Promena sistema je, zna se, revolucija.

Zato ovih dana sve vođe svih partija do besvesti variraju reč "stabilnost" kad nastupaju u javnosti. Deset banalnih rečenica u nizu, deset puta reč stabilnost u svim varijantama, sve dok se gledaoci i čitaoci ne osete kao deca na izletu u šumi dok ih učiteljica smiruje da je to što vide slepić, a ne zmija otrovnica.

Van der Belen je molio opoziciju da ne ruši vladu, da joj ostavi vremena do izbora na jesen. Apeli nemaju efekta. Zašto, to objašnjava jedan politolog za ORF: "Opozicioni parlamentarci će srušiti kancelara iz čiste atraktivnosti što to mogu."

Računski ništa lakše: socijaldemokrate i slobodari (sad su i oni opozicija) imaju zajedno 103 poslanika u parlamentu od 183 mesta. Uz njih je i grupa Sad/Jetzt sa sedam poslanika. Za izglasavanje nepoverenja vladi je dovoljna obična većina.

Paradoksalno, ali prvi put od kada je ušao u državnu politiku, Kurc se pokazao premladim za preuzimanje odgovornosti – i to sad, kad više i nije tako mlad.

Nije promaklo ni kancelarovo neobično uspostavljanje odnosa sin–otac sa državnim predsednikom Van der Belenom, po sistemu, "a šta tata kaže?".

"Tata" kaže – videćemo sutra šta će biti u parlamentu. Možda se neko smiluje ovoj vladi. Kikl, na primer.

___________________________________________________________________

1) Nemačka ima tri informativne službe: spomenutu BfV za zaštitu ustavnog poretka, BND ili Saveznu informativnu službu i MAD, vojnu kontraobaveštajnu službu. BfV je pod Ministarstvom policije, BND pod uredom kancelara/kancelarke, MAD pod Ministarstvom odbrane, a sve tri pod kontrolom Bundestaga. Masena je kancelarka Angela Merkel otpustila prošle jeseni zbog avgustovskih nereda u Kemnicu. Pojavili su se video-snimci koji su dokumentovali kako desničari tuku strance-migrante po ulicama, a Masen je javno izrazio sumnju u verodostojnost tog video-materijala.

broj komentara 4 pošalji komentar
(nedelja, 26. maj 2019, 15:46) - anonymous [neregistrovani]

Austrija

Ne razumem zašto bi bio premlad za preuzimanje te odgovornosti?Šta bi neki stariji ili iskusniji kancelar mogao da uradi u ovoj situaciji?
Koliko sam ja razumeo situaciju,mogao je samo da ostane kancelar ako ne otpusti slobodarskog ministra unutrašnjih poslova.FPÖ je pretila da će napustiti vladu,ako otpusti njihovog ministra,ali Kurc je to ipak učinio.Mislim da će birači to znati da cene!

(nedelja, 26. maj 2019, 14:15) - anonymous [neregistrovani]

Ko je njemu kriv?

Poznato i tipicno za ovakve pojave u politici.

Jedan ultradesnicar se "vadi" da su sve uradile mracne sile koje su ga napile i navukle da prica onakve nebuloze. Uvek je neko drugi kriv.... tj. on pokusava da sebe pretvori u zrtvu.... Ali nije narod bas tolika ovca. Na gluposti i obecanja je uzimao glasove, ali ovog puta je sam sebi presudio.

Sva ta kampanja koja se srucila na njega ima i ime: Heinz Christian Strache.
Ovoga puta nema izgovora.

(nedelja, 26. maj 2019, 12:25) - anonymous [neregistrovani]

Ko to tamo peva

Veoma dobar i analitičan tekst. To je u našim medijima prilično retka pojava.

(nedelja, 26. maj 2019, 11:09) - Ljubiša [neregistrovani]

Skener iz Beča

Vesna bravo. Vi ste naš možda jedan od najboljih komentatora .