Jović: Važan je svaki glas u Evropskom parlamentu

Listu Samostalne demokratske srpske stranke predvodi Milorad Pupovac, a za njim i profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i Beogradu Dejan Jović. Bio je savetnik i glavni analitičar nekadašnjeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića.

O značaju evropskih izbora za Srbe u Hrvatskoj i šire, sa Dejanom Jovićem razgovarala je Ruža Jeremić Turudić.  

Profesore Joviću, drugi ste na izbornoj listi Samostalne demokratske srpske stranke, nestranačka ste ličnost. Srbi prvi put samostalno nastupaju. Šta Vas je motivisalo da učestvujete na ovim izborima?

Glavni motiv je bio taj što mi je stalo do EU kao i do karaktera politike i društva u Hrvatskoj. To su povezane stvari. Hrvatska je mala zemlja koja je nedavno ušla u Evropsku uniju, i ona s pravom očekuje da je se u Briselu tretira ravnopravno, da je poštuju kao malu zemlju i da nema neke razlike između velikih i malih, ali onda, naravno, i u svojoj vlastitoj zemlji u Hrvatskoj je važno da primenjuje taj isti evropski princip. To znači da male zajednice uključujući i srpsku i druge manjine, ne samo nacionalne manjine, treba tretirati ravnopravno i sa punim respektom. 

Ako sam dobro shvatila, Vi računate na glasove i drugih ne samo Srba u Hrvatskoj, pa na koji način ćete se obraćati biračima, šta ćete im poručivati? 

Inkluzivnim porukama, porukama koje kombinuju etničke i nacionalne simbole i srpske i hrvatsei i drugih u Hrvatskoj. Naši će svi plakati, sve parole insistirati na tome da i taj aspekt, recimo, ćirilični aspekt, Evropa ili neke druge stvari treba da budu tretirane potpuno jednako kao i onaj koji je dominantni, Evropa pisana latinicom ili drugi. Mi računamo na glasove mnogih, onih svih koji se osećaju da su nepredstavljeni, da su na marginama i na rubu, i onih koji su razočarani sa onima za koje su prošli put glasali. Mi smo već rekli, ako uspemo da uđemo u Evropski parlament, pripadaćemo toj nekoj levoj liberalnoj političkoj grupaciji, tako da očekujemo da u Hrvatskoj ima mnogo ljudi koji ne žele više glasati za tradicionalno leve stranke jer su ih izneverile, a istovremeno očekujemo i glas manjina bez obzira da li se radi o Srbima ili drugima. Naše poruke su inkluzivne. 

SDSS tipuje na jedno poslaničko mesto u Evropskom parlamentu. Kolika je moć tog jednog poslaničkog mesta. Šta bi to moglo da znači za Srbe u Hrvatskoj? 

Ona nije velika, ali ja smatram da je svaki glas u Evropskom parlamentu važan, posebno ako se radi o glasu koji zagovara drukčiju politiku Evropske unije prema čitavom nizu pitanja uključujući na primer i ubrzani prijem zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, i to zajedno. Mislim da EU greši kada okleva sa daljnjim proširenjem, jer ako se EU ne proširi na ovaj prostor, mi ćemo imati samo lošiju i lošiju situaciju, i imaćemo involviranje, uključivanje drugih velikih aktera koji nisu prijatelji EU, niti evropskih vrednosti. Pri tom mislim i na SAD pod Trampom koje rade gotovo sve da zaustave ili uspore taj evropski proces, i veoma su skeptični prema EU.

Da pomenemo i ove tonove koji se mogu čuti u ovoj kampanji a to je da se neke stranke zalažu za blokiranje Srbije na putu ka Evropskoj uniji i da sada to ističu u prvi plan. Šta mislite koliko koristi donose takve poruke?

Mislim da su one veoma štetne, mislim za hrvatske interese, osim toga je štetno da ona ostane neka vrsta vojne krajine Brisela, ona je mala zemlja, sa malim brojem stanovnika sa ogromnim granicama. I trebalo bi se pitati na primer, oni Bošnjaci, Hrvati, Srbi koji imaju rodbinu u Bosni i Hercegovini i u Srbiji, da li im je zaista u interesu da se ovde stvaraju čvrsti zidovi i čvrste granice. Vidimo sada kad su verski praznici da su te kolone na granicama duge. Prema tome, ja mislim da je i u interesu većine u Hrvatskoj zapravo da dođe do brzog proširenja, i iz strateških i iz ekonomskih i iz političkih razloga. Posebno sramotno je da na granici Slovenije sa Hrvatskom imamo žilet žicu koju nikad ranije nismo imali. Te stvari treba da se menjaju. Mi se zalažemo za ujedinjeni Balkan, u ujedinjenoj Evropi.

 Ne možemo da zaboravimo da je Hrvatska dva puta pokušala da blokira Srbiju kada je bilo otvaranje poglavlja, sledi hrvatsko predsedavanje EU od juna, znači, po završetku evropskih izbora. Šta očekujete, kakav će biti odnos Hrvatske prema Srbiji? 

Hrvatska kao druge zemlje i pre nje, Slovenija ili Grčka u slučaju Severne Makedonije, nastoji da iskoristi članstvo u EU da bi postigla neke svoje specifične ciljeve. Ja mislim da će se nastviti ta politika usporavanja ulaska drugih u EU. Mi se tome protivimo, mislilmo da bi bilo najbolje i za nacionalne interese u Hrvatskoj i za ceo Balkan te prepreke uklone.

Nedavno ste pokrenuili naučni časopis "Tragovi" koji se bavi proučavanjem srpskio-hrvatskih odnosa. Kako ocenjujetre te odnose trenutno?

Oni su na neki način zaleđeni, oni mogu da budu i bolji i gori i u tom smislu nam je potrebna jedna nova politika, politika razumevanja i prijateljstva, politika u kojoj jedne druge nećemo gledati kao protivnike, nego kao vrlo slične zemlje koje mogu da saarađuju i da time ojačaju. Časopis koji sam pokrenuo ima svrhu da u sledećih 20 godina imamo 400 ili 500 članaka koji će se ticati srpskih i hrvatskih tema, jer mi se čini potpuno neprimerenim da se o tome bolje i više piše u inostranstvu nego kod nas. Hteli smo ojačati saradnju i postaviti fokus u domaćoj politikologiji i istoriografiji na naše teme, da ih vratimo kući.