Srbe u Slavoniji muči problem zakupa državnog zemljišta

Na kapiji porodične kuće u slavonskom selu Bobota sačekao nas je tridesettrogodišnji Miloš Maletić koji tu živi sa suprugom dvoje dece i roditeljima. 

Iako je završio zanat za automehaničara ne bavi se ovim poslom već je nastavio porodičnu tradiciju uzgoja tovnih svinja i godišnje proizvede i bez problema proda 600 tovljenika. 

Miloš Maletić iz Bobote kaže da su njegovi tu već više od sto godina i svi se bave stočarstvom.

"Jedino sam to naučio da radim, gledam da tu i ostanem i maksimalno da ulažem i da moja porodica tu ostane. Najveći mi je problem to zemljište, jer zemlja ide bivšem Agrokoru - sada će doći neki drugi vlasnik", kaže Maletić.

Još jedan mladi poljoprivrednik odlučio je da ostane na porodičnom imanju, želi da proširi porodično gazdinstvo i bavi se proizvodnjom mleka na godišnjem nivou od 130.000 litara. Trenutno u njegovim štalama je stotinu muznih krava i junadi.

"Najveći problem je već godinama poljoprivredno zemljište. Mi smo počeli proizvodnju na nekih pet hektara da bi sada došli do 35 hektara, ali i to je malo. Privatni zakup sve više se iz dana u dan prodaje, tako da mi ostajemo bez te zemlje, a državne zemlje nismo dobili ni jedan hektar", kaže Vladimir Maričić iz Trpinja.

Problem zakupa državnog zemljišta podjednako muči male poljoprivredne proizvođače i Srbe i Hrvate iako postoji jasan državni zakon o davanju u zakup zemljišta još uvek se ne primenjuje.

"Pomoći im možemo vrlo lako samo da na adekvatan način implementiramo Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je donela Vlada Hrvatske i u kojem se preferira i prednost daje malim poljoprivrednim proizvođačima nasuprot velikih koncerna", kaže Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog Veća opština.

Početkom devedesetih godina u opštini Vukovar živelo je oko 40.000 stanovnika po popisu iz 2011. godine 26.000, a danas ih je manje od 20.000 kao što je nekada zapošljavala fabrika obuće "Borovo".