Vugodragovići: Nismo pogrešili što smo se vratili na svoje ognjište

Porodica Matije Vugodragovića od akcije "Oluja" 1995. punih pet godina živela je u izbeglištvu u Kuršumliji. Kada su 2000. godine odlučili da se vrate u svoje rodno selo Dugi dol u opštini Krnjak, tom povratku najviše se obradovao deda Matija koji je već odavno zašao u devetu deceniju života.

"Najsretniji sam bio kada sam se ovde vratio, srce mi je bilo veće od Petrove gore", navodi Matija Vugodragović iz Dubokog Dola.

Po povratku od porodičnog imanja zatekli su samo zidine i njive zarasle u korov, krenuli su od nule.

"Bavimo se mlekarstvom, u štali u ovom trenutkui imamo – oko stotinu grla stoke, šezdeset muznih krava, nešto junadi i rasplodnih junica u tovu, to držimo za svoje potrebe i predajemo sedam stotina do osam stotina litara mleka dnevno", objašnjava Radovan Vugodragović.

Najmlađi član ove porodice odlučan je da nastavi porodičnu tradiciju dok je njegov stariji brat otišao da radi u Nemačku.

"Odlučio sam da ostanem jer vidim ovde svoju perspektivu, jedino što je malo ljudi ovde danas u našem kraju i bojim se da nećemo imati sa kim da radimo", navodi Goran Vugodragović.

Po završetku saobraćajnog fakulteta u Novom Sadu u Krnjak se vratio i Dejan Mihajlović, načelnik ove opštine, ujedno i poljoprivrednik koji obrađuje stotinu hektara zemlje, a pored sedamdeset muznih krava ima i ergelu od trideset konja.

"Najveći broj povratnika se bavi poljoprivredom, razlog tome nisu samo resursi koji su imali, zemlja i neko nasleđe njihovih predaka, iskustva koje su imali ranije već i opšta politička situacija koja teško zapošljava Srbe u nekom javnom sektoru", objašnjava Dejan Mihajlović, načelnik opštine Krnjak.

U opštini Krnjak 1991. godine živelo je oko 3.000 stanovnika, većinu od osamdeset odsto činili su Srbi. Po poslednjem popisu iz 2011. ovde živi manje od 2.000 stanovnika, većinu od sedamdeset odsto čine Srbi dok preostalih trideset odsto doseljenici iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.