Hrvatska se ne meša u unutrašnje stvari BiH

U saopštenju objavljenom sinoć povodom pisma koji su trojica bivših visokih predsavnika u BiH Pedi Ešdaun, Kristijan Švarc - Šilling i Karl Bilt uputili šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini, navodi se i da Hrvati nemaju svog legitimnog predstavnika u Predsedništvu BiH.

"Kao potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma, te susedna i prijateljska zemlja BiH sa kojom deli granicu dugu više od hiljadu kilometara, kao država koja ima ustavnu obavezu brinuti o Hrvatima izvan Hrvatske i kao odgovorna članica Evropske unije i NATO, Hrvatska, koja je ujedno i najiskreniji zagovornik evropskog puta BiH, ima brojne razloge, ali i obavezu da pomno prati zbivanja u toj zemlji", navodi se u saopštenju.

Podseća se da Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH definišu tu zemlju kao jednu državu koja se sastoji od dva entiteta i tri jednakopravna konstitutivna naroda i ostalih. 

"Nažalost, konstitutivni narodi, delom i zbog odluka nekih Visokih predstavnika, trenutno nisu jednakopravni što je razlog za ozbiljnu zabrinutost i što može da šteti funkcionalnosti i stabilnosti Bosne i Hercegovine", navodi se u saopštenju.

Kao "poslednji primer neravnopravnosti" navode se izbori za članove Predsedništva BiH, na kojima je hrvatski član Predsedništva BiH izabran pretežno glasovima pripadnika bošnjačkog naroda.

"Dakle, za razliku od ostala dva konstitutivna naroda, Hrvati ponovo nemaju svog legitimnog predstavnika u Predsedništvu BiH, premda je jedan kandidat dobio preko 80 odsto njihovih glasova, već je za njihovog predstavnika izabran kandidat koji je dobio veću podršku, ali u krajevima gde je broj hrvatskih birača zanemariv", navodi se u saopštenju.

Kako se ocenjuje, takav "paradoksalan ishod", osim što nije pravičan ni legitiman, u suprotnosti je s duhom Dejtonskog mirovnog sporazuma i Odlukama Ustavnog suda BiH koje su potvrdile proporcionalnu i legitimnu zastupljenost konstitutivnih naroda u BiH kao "krovno načelo koje proizlazi iz Ustava BiH i koje vredi za sve administrativne i politicke razine vlasti".

U saopštenju se predviđa da je iduća prilika u kojoj će biti testirano poštovanja vladavine prava, uključujuci i poštovanje odluka Ustavnog suda BiH, formiranje Doma naroda Parlamenta Federacije BiH.