Sobranje, dan drugi: Stavovi još udaljeni

Ni drugog dana debate u makedonskom parlamentu, o ustavnim promenama u skladu sa Prespanskim sporazumom o promeni imena te bivše jugoslovenske republike, nema nagoveštaja o približavanju stavova vlasti, koja je za i opozicije, koja se tome protivi.

Današnji tok sednice obeležilo je odbijanje predsednika parlamenta Taljata Džaferija da dopusti lideru najuticanije opozicione VMRO-DPMNE, Hristijanu Mickoskom, da se obrati poslanicima.

Zahtev da se Mickoski obrati poslanicima uputila je stranka, ali ga je Džaferi odbacio sa obrazloženjem da je neosnovan, te da ne može da dozvoli da se sa skupštinske govornice obraća neko ko nije poslanik.

U pokušaju da objasni zahtev VMRO-DPMNE da se Mickoski obrati poslanicima nije presedan, te da je takvih slučajevima bilo i ranije, Džaferi je poslaniku Draganu Danevu isključio mikrofon.

Poslanik Krsto Jovanovski iz VMRO-DPMNE je predložio liderima dve glavne makedonske stranke da sednu za sto i dogovore se o budućnosti države.

U raspravi je učestvovao i premijer Zoran Zaev uveravajući poslanike da se sporazumom sa Grčkom ime Makedonije ne menja, već se samo, kako je rekao, dopunjuje.

Stručnjaci: Zaev izazavao "zemljotres" u pravosudnom sistemu zemlje

Ipak, najveću pažnju makedonskih medija danas su privukla reagovanja na jučerašnji poziv Zaeva, koji je u svom uvodnom izlaganju u parlamentu pozvao opoziciju na nacionalno pomirenje i, kako je rekao, opraštanje prošlogodišnjeg "27. aprila", što je u javnosti protumačeno kao ponuda pomilovanja za optužene za izazivanje nasilja u Sobranju.

Mediji konstatuju da je ta izjava Zaeva izazvala "zemljotres" u pravosudnom sistemu zemlje, te da stručnjaci ukazuju da bi takav potez premijera imao dalekosežne posledice.

Profesor Mirjana Najćevska je izjavila da trenutno puštanje na slobodu optuženih za "27. april" nije opcija, jer bi to, kako kaže, dovelo do do nekažnjivosti dela.

Istakla je i da je vreme za konačno uspostavljanje pravne, a ne partijske države.

"Svaki oblik milosti dovodi do nekažnjivosti i automatski uvek je udarac u pravosudnom sistemu. Pogotovo u zemlji u kojoj vladavina zakona još nije stala na svoje noge, što bi značilo zemljotres i promociju političkih stranaka kao primarnih u rešavanju odnosa u društvu", smatra Najćevska.

Uranija Pirovska iz Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da jučerašnji govor premijera Zaeva ne može drugačije da se tumači nego kao ponudu amnestije za učesnike u "krvavom četvrtku", što je, kako kaže, za nju neprihvatljivo.

Podsetila je i da je Evropska unija pozvala Makedoniju da konačno počne da kažnjava zločine, što vodi ka jačanju vladavine prava.

Amnistiji se protive i poslanici albanske manjine u parlamentu.

Kako prenose makedonski mediji na albanskom jeziku, oni smatraju da ako se odluči za primenu amnestije u slučaju "27. aprila", onda to isto treba primeniti i za 9. i 10. maj 2015, odnosno za pripadnike tzv. Kumanovske grupe.

U suprotnom, poručuju, ništa od pomirenja.

U međuvremenu je pomoćnik državnog sekretara SAD Ves Mičel uputio pismo lideru VMRO-DPMNE Hristijanu Mickoskom u kome traži da partijske interese ostavi po strani i da poslanici njegove stranke, bez ikakvih pritisaka, po svom nahođenju odluče kako će glasati.

"SAD snažno veruju da je Sporazum iz Prespe između Makedonije i Grčke istorijska prilika za Makedoniju da sebi obezbedi svetliju budućnost i da doprinese regionalnoj bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu. I pored tvrdnje da se mogao postići 'bolji sporazum', mi ne verujemo da je to zaista moguće. Ovaj sporazum je zahtevao kompromis sa obe strane. To je prilika koja se neće ponoviti, čak i u narednim decenijam", naveo je Mičel.

broj komentara 0 pošalji komentar