Evropska perspektiva Zapadnog Balkana ostaje u fokusu EU

Ministarka inostranih poslova Austrije Karin Knajsel, kao i izvršni direktor za Evropu i centralnu Aziju evropske diplomatske službe Tomas Majer-Harting rekli su da postoji nova dinamika u pristupnom procesu, koju treba iskoristiti.

Knajselova je istakla da je Zapadni Balkana deo Evrope i da bi trebalo zbog toga da se naziva jugoistočnom Evropom.

Ona je podvukla da EU bez integracije regiona ne može biti potpuna, ukazujući da istorija pokazuje da budućnost jugoistočne Evrope mora biti u EU.

Izazovi pristupnog procesa su veliki, rekla je Knajsel.

"Odlazak mladih vodi ka tome da su danas groblja puna, sela prazna", objasnila je ona.

Knajselova je konstatovala da je i dalje etnička pripadnost ispred doprinosa, te da je sada važno da se uspostavi "meritokratija".

Aktuelna dinamika, prema njenim rečima, treba biti iskorišćena, jer pristupni proces na jugoistoku Evrope treba pod hitno jedan "prodor", a ključ za to je na politici.

Ona je istakla da su države regiona pozvane da iskoriste ispruženu ruku Evrope i sprovedu regionalno pomirenje, te prevaziđu prepreke prošlosti.

Majer-Harting ističe da zonu stabilnosti i mira treba proširiti na Zapadni Balkan.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine on je istakao da budući sporazum mora svakako da vodi ka punom priznanju Kosova od strane Srbije.

Navodeći probleme svih zemalja regiona Majer-Harting je ocenio da je pristupanje država do 2025. veoma ambiciozan cilj.

"Da bi u tome uspeli neophodni su napori zemalja regiona. Borba protiv korupcije i izgradnja vladavine prava imaju u tome najviši prioritet", poručio je on.

Postoji novi fokus na strateški značaj perspektive proširenja, podvukao je i predsedavajući odbora za spoljnopolitička pitanja Evropskog parlamenta Dejvid Makalister.

Terezija Teglhofer, predstavnica "Alfred Openhajm" centra za evropska pitanja budućnosti ocenila je da zbog rastućeg nezadovoljstva i besperktivnosti građana u regionu postoji potreba za ubrzanjem pristupnog procesa.

U diskusiji su poslanici istakli da je Zapadni Balkan deo Evrope i da se aktuelni, povoljni trenutak, mora iskoristiti.

"Nema stabilnosti Evrope bez stabilnosti na Zapadnom Balkanu", poručili su učesnici skupa.

Delegacije Srbije i Španije nisu želele da učestvuju na ovom skupu zbog tretmana Kosova, koje nije u skladu sa međunarodnim dogovorima.