Dodik za formiranje nove Komisije za istinu o Srebrenici

Milorad Dodik je na sednici parlamenta pozvao i bošnjačka udruženja, uključujući i porodice srebreničkih žrtava, da se uključe u rad te komisije.

"Želimo istinu o svim zločinima. RS nikad nije, niti će osporavati zločine koje su počinili pojedini Srbi, ali želimo nepristrasno utvrditi istinu i o stradanju srpskog naroda. Podržaćemo formiranje nove međunarodne nepristrasne komisije koja će istraživati sve zločine bez obzira na nacionalnost žrtve", rekao je predsednik Republike Srpske.

On je istakao da RS želi mir, ali da je spremna da se brani od bilo kakvog ugrožavanja.

"Obrambeni potencijali RS veći su nego što neko može i da zamisli i spremni smo da se branimo. Policija RS bi ekspresno reagovala na bilo kakav napad, i zato je i napadaju i koriste svaku priliku za njeno ugrožavanje", rekao je Dodik.

Istakao je i da ova posebna sednica parlamenta nije obračun protiv članova Komisije za koje je rekao da su radili ozbiljan posao, ali da jeste obračun protiv neistina i još jednom pozvao opoziciju da im se pridruži da zajednu doprinesu da se sazna puna istina.

"Jednostavno želimo da sagledamo i srpske žrtve. Mora da se zna da 30.000 stradalih Srba u prethodnom ratu još čeka pravdu. Srebrenički zločin bio je dogovorena tragedija, s namerom satanizacije Srba", naveo je Dodik na sedici parlamenta

Bez obzira, kako je rekao, kakvi su pritisci bili na Srpsku, interes srpskog naroda mora da bude na prvom mestu.

"Svedoci smo da je pod uticajem međunarodne zajednice pravda selektivna. Zato zameramo Izveštaju o radu Komisije za Srebrenicu jer u njemu nema srpskog stradanja", rekao je Dodik, navodeći poimenično srpska stratišta u i oko Srebrenice.

Rekao je i da je neposredni povod za ovu sednicu spisak od 22.000 Srba koji je Munira Subašić, predsednica Majki Srebrenice, uputila nemačkom pravosuđu s ciljem da se ti ljudi procesuiraju za genocid.

"Žali li iko za srpskim žrtvama?" 

Citirajući podatke Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina, Dodik je rekao da je nekoliko stotina Bošnjaka stradalo u međusobnim bošnjačkim sukobima, kao i da postoje ljudi za koja je utvrđeno da su poginuli tokom proboja iz Srebrenice tokom žestokih vojnih sukoba, a sve njih je, kako je rekao, Komisija uvrstila na spisak ubijenih Bošnjaka u Sreberenici 1995.

"Iskreno žalimo za svakom žrtvom, ali moramo da se zapitamo žali li iko za srpskim žrtvama? Da li svet ima empatiju samo prema bošnjačkim žrtvama, a nema prema srpskim", rekao je Dodik.

U Izveštaju Komisije o događajima u Srebrenici iz 2004. godine stoji da je to telo radila pod snažnim pritiskom Visokog predstavnika sa unapred određenim rezultatima koje je morala postići.

"Pritisci su se ogledali i u smenjivanju tadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske Cvetka Savića i šefa Sekretarijata Vlade Srpske za odnose sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu i istraživanje ratnih zločina Dejana Miletića", stoji u Izvještaju.

Visoki predstavnik je, dodaje se, tadašnjim ministrima unutrašnjih poslova i odbrane Republike Srpske Zoranu Đeriću i Milovanu Stankoviću uputio upozorenje da ostvare punu saradnju sa Komisijom.

Izvještaju o radu Komisije na razmatranje Narodnoj skupštini Republike Srpske dostavio je Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih.

Komisija za Srebrenicu iz 2004. godine navela je da je od 10. do 19. jula 1995. godine na području Srebrenice nestao 7.801 Bošnjak.

Ovu komisiju formirala je tadašnja Vlada Republike Srpske na osnovu naloga Doma za ljudska prava.