Konkretni planovi za centre za povratnike izvan EU

Zvaničan Beč je prve dane predsedavanja EU iskoristio za pokretanje plana za rešavanje migrantske krize.

Najpre je u Brisel upućen dokument od devet strana, u kojem se predlaže da se zahtevi za azil više ne prihvataju na teritoriji EU.

Tom dokumentu sledila je sada pisana osnova za diskusiju iz Ministarstva unutrašnjih poslova o tome kako treba postupati sa podnosiocima zahteva za azil koji su dobili negativne odgovore.

Prema pisanju bečkog dnevnika Standard, ti centri za povratnike treba da budu usposatvljeni van EU, u trećim državama.

U te centre treba da se prebace svi stranci koji su dobili odbijenicu, a koje je nemoguće proterati u njihovu zemlju porekla zbog nepostojeće spremnosti za saradnjom te zemlje ili same osobe.

To bi pogodilo veliki broj osoba koje de fakto trenutno nije moguće proterati.

Austrija smatra da u te centre treba proterati i osobe koje su podnele zahtev za boravak.

Dokument iz Beča predat je Odboru za migrantska, granična i azilantska pitanja Saveta EU, gde je pokrenuta diskusija.

U predloženim centrima treba da se primenjuju "evropski standardi" i da budu poštovana "evropska i međunarodna ljudska prava".

Takođe, u tim centrima trebalo bi da se nudi savetovanje za povratak i projekti reintegracije.

Pošto je već više država, koje su u poslednje vreme pominjane, odbile uspostavljanje takvih centara, sužen je krug država koje dolaze u obzir.