Joksimović: Makedonija i Grčka došle do fer i održivog rešenja

Aleksandra Joksimović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, navela da je pitanje imena Makedonije bilo jedno od tri otvorena pitanja Zapadnog Balkana.

"To je jedno od tri otvorena pitanja Zapadnog Balkana za koje se smatralo verovatno da je jedno od najjednostavijih, međutim bilo je potrebno da dođe do ozbiljne unutrašnje političke krize u Makedoniji, koja se završila gotovo građanskim ratom", navela je Joksimovićeva.

Podsetila je da je devet puta predlagano otvaranje pretpristupnih pregovora sa Makedonijom od strane Evropske komisije.

"Dakle preporuke su bile tu, ali Grčka je ta koja je u dugom nizu godina blokirala napredak Makedonije kako prema EU, tako i prema i NATO-u", rekla je Joksimovićeva.

Dodala je i da 2008. godine Makedonija nije dobila poziv za članstvo u NATO-u zbog grčkog veta.

"U međuvremenu došlo je do deficita demokratskih potencijala unutar same Makedonije i kada je već došlo do ruba građanskog rata, koji se uvek mogao preliti i na destabilizaciju regiona, došlo je do velikog pritiska od strane međunarodne zajednice i Grčka i Makedonija su došle do jednog fer i održivog rešenja, koje je zapravo u suštini kompromisno", objasnila je Joksimovićeva.

"Makedonija je zadržala u svom nazivu ime Makedonija, ali je dobila prefiks severna, sa druge strane zadržano je ime jezika makedonski i nacije Makedonci", istakla je direktorka Centra za spoljnu politiku.

Ukazala je da je referendum nešto što bi proceduralno trebalo da se prođe kako bi se ovaj proces ukupno okončao na zadovoljstvo svih strana.

Navela je da je Grčka značajno izgubila na ugledu unutar EU zbog ovog spora, kao i da misli da će ovo biti dodatni imput da Grčka povrati svoje mesto.

"Ovi pregovori su se vodili uz podršku Ujedinjenih nacija, Metju Nimic je jedan od onih koji je kao specijalni izaslanih UN potpisao takođe ovaj sporazum. Koliko je on značajan za EU vidimo kroz prisustvo visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federike Mogerini i komesara za proširenje Johanesa Hana", rekla je Joksimovićeva.

Na pitanje da li to znači da će Makedonci odmah započeti pregovore sa EU, Joksimovićeva kaže da u ovom trenutku postoji draft zaključaka za samit koji treba da se održi 28. i 29. juna u Briselu – Samit šefova država i vlada EU u kojem jedan od zaključaka kaže da se otvaraju pretpristupni pregovori sa Makedonijom i Albanijom.

"Istovremeno postoji skepsa zbog određenog broja zemalja koje se sa ovakvom odlukom u ovom trenutku ne slažu u potpunosti. Ova grupa je predvođena Francuskom, tu su i Danska i Belgija, čuju se glasovi i Španije i Portugala, ali verujem da je ovo jedna toliko velika i dobra vest za EU da će skepse do 28. i 29. juna biti prevaziđene i da će EU doneti pozitivnu odluku u vezi sa otvaranjem pregovaračkog procesa", naglasila je Joksimovićeva.

Objasnila je da skepsa potiče, između ostalog, i od toga što neke od država smatraju da je potrebno da se u potpunosti ovaj sporazum implementira pre nego što dođe do sledećih koraka i dodala da je to je dosta komplikovan proces imajući u vidu održavanje referenduma u Makedoniji.

Što se tiče regiona, Joksimovićeva smatra da je ovo jedan dodatni podsticaj za napredak regiona prema evropskim integracijama, ka rešavanjima drugih pitanja koja su ostala otvorena na Zapadom Balkanu.

"Kada govorimo o Srbiji mislim da će sada sve oči biti uprte u proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i da će svi očekivati da će to biti sledeće pitanje koje će biti uspešno rešeno kroz potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma", zaključila je direktorka Centra za spoljnu politiku.