Linta: Novi zakon u Hrvatskoj završni čin otimanja imovine srpskih preduzeća

Miodrag Linta je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naveo da je otimanje srpske imovine u Hrvatskoj počelo 1991. godine i da ono i dan-danas traje.

"Ovaj zakon predstavlja završni čin otimanja imovine srpskih preduzeća, banaka i drugih institucija. Podsećam da je još vlada HDZ-a Josipa Manolića 1991. usvojila uredbu kojom je počelo otimanje srpske imovine. Vlasnik nekretnina se proglasi državnim neprijateljem i kreće prodaja uglednim HDZ-ovcima. Taj proces traje punih 27 godina", navodi Linta.

Dodaje da je Zakon o upravljanju javnom imovinom Hrvatska usvojila da bi sprečila pozitivne  presude Evropskog suda o vraćanju imovine srpskim firmama.

"Određene firme u Srbiji, koje su prošle sve sudske instance u Hrvatskoj, sada su došle pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i sada Hrvatska, da bi sprečila eventualno povoljne presude Evropskog suda o vraćanju imovine srpskim firmama, donosi ovaj skandalozni antievropski zakon, navodi predsednik Saveza Srba u regionu.

Ističe da tim zakonom, Hrvatska krši Sporazum o sukcesiji.

"Ovim zakonom Hrvatska krši ne samo sopstveni Ustav, evropsko zakonodavstvo, krši Bečki sporazum o sukcesiji – Aneks G tog sporazuma koji se zove Privatna svojina i stečena prava i u kojem se jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koje su imali na dan 31. 12. 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama, moraju biti proglašeni ništavnim. Hrvatska od 2004. godine, kada je taj sporazum stupio na snagu, odbija da vrati srpsku imovinu", objašnjava Linta.

Poziva srpsko Ministarstvo spoljnih poslova da napravi elaborat o kršenju prava srpskih građana i srpskih pravnih subjekata i upozna međunarodne organizacije i međunarodnu javnosti sa tim da Hrvatska krši temeljnu vrednost EU i današnje civilizacije – ljudska prava.

Navodi da je jedna od procena da oteta imovina srpskih pravnih subjekata vredi blizu dve milijarde evra.

"Različite su procene, jedna od procena je da ta imovina srpskih pravnih subjekata vredi blizu dve milijarde evra. Radi se o velikoj vrednosti. Sličana situacija je sa otimanjem imovine proteranih Srba i srpskih povratnika – 40.000 otetih stanarskih prava, 50.000 zaostalih neisplaćenih penzija, 800.000 katastarskih parcela – otetog poljoprivrednog i šumskog zemljišta...", ističe predsednik Saveza Srba u regionu.

Paljenje srpske imovine

Osvrnuo se i na nedavni slučaj paljenja srpske imovine u Hrvatskoj.

Navodi da je na kuću Dušana i Marije Novaković bačena eksplozivna naprava i da to predstavlja klasičan napad na srpsku porodicu sa porukom da Srbima nema života u Hrvatskoj.

"Radi se o srpskoj porodici – Dušanu i Mariji Novaković. Zapaljena im je štala, a na kuću im je bačena eksplozivna naprava koja sada nije u funkciji. Ovo je klasičan napad na srpsku porodicu sa porukom da Srbima nema života u Hrvatskoj", ocenjuje Linta.

Naglasio je i da nema reakcije od hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića.

O izborima u BiH

Osvrćući se na predstojeće izbore u BiH, navodi da je pozvao stranačke lidere Srba u Federaciji da formiraju zajedničku srpsku listu.

"Juče sam uputio otvoreno pismo liderima sedam srpski političkih stranaka u Republici Srpskoj koji imaju svoje opštinske odbore u Federaciji BiH, da apeluju na svoje opštinske odbore da sednu za sto, naprave zajednički program i izađu sa jednom jedinstvenom Srpskom listom na predstojeće izbore u BiH koji će biti održani 7. oktobra", navodi predsednik Saveza Srba u regionu.

Ocenjuje da je to jedini način da Srbi u Federaciji BiH opstanu i osnaže svoj politički položaj.

"Položaj Srba u Federaciji BiH je tragičan, pre rata u Federaciji BiH je živelo oko 600.000 Srba, a po popisu iz 2013. – 56.000. Njihovi glavni problemi su – diskriminacija u zapošljavanju, obrazovanju, raspodeli budžetskih sredstava, nevraćanju uzurpirane imovine. Situacija je tragična u BiH kao i u Hrvatskoj", zaključio je Linta.